– Уставнаравноправност Републике Српске и Федерације БиХ једини је могући облик суживота. Свако нарушавање те равноправности, из незнања, националне нетрпељивости или сировом силом странаца, чине БиХ нефункционалном. Ова држава оптерећена је многим неуставним реалностима – толико да се може сматрати слијепом улицом, правним ћорсокаком.

Овим ријечима Млађен Цицовић, шеф Представништва Републике Српске у Србији, започео је уводно обраћање на тематској трибини под називом „БиХ у слијепој улици – година расплета“.  У раду трибине која је одржана у четвртак, 19. јуна, у Удружењу новинара Србије учествовали су  академик Дарко Танасковић, проф. др Ненад Кецмановић, др Миломир Степић, проф. др Предраг Ћеранић, политиколог Александар Павић, доц. др Александар Врањеш, амбасадор БиХ у Београду, и новинар Небојша Малић.

„Да је добре воље у БиХ бар упола мање колико је има у Републици Српској, све би се могло ријешити једноставно – усвајањем документа којим се укида све што није по Уставу БиХ, по Анексу 4 Дејтонског споразума. Али, како добре воље у Федерацији за суживот са РС никад није било – слијепа улица БиХ постала је простор из којег би најбоље било једноставно изаћи. Нелегалног странца признао је само један ентитет, а странац се заиграо па би да ровари и по Српској, јер жели јединствену, без ентитета, БиХ. Да је то могуће не би ни дошло до рата, до онолико страдања и жртава, и не би тек Дејтонски споразум донео мир и истовремено друштвено уређење: два ентитета и три народа“,  рекао је Цицовић.

Он је подсјетио да је 1994. Вашингтонским споразумом створена муслиманско-хрватска федерација, а да је та федерација два народа у Дејтонском споразуму један дио БиХ, један ентитет. Други ентитет је Република Српска.

„Сваки ентитет је слободан од проблема у другом ентитету. Зато је хрватско-бошњачки проблем у Федерацији само њихов проблем, а не цијеле БиХ. То што би се ти проблеми могли ријешити поновним договором, може да се односи само на распакивање Вашингтонског споразума народа који су га потписали, а не и Дејтонског, који је уредио односе два ентитета и три народа“,  додао је Цицовић, наглашавајући да ће проблеми Српске са другим ентитетом и нелегалним и нелегитимним високим представником трајати све док велике силе пристају да њихове потписе на Дејтонском споразуму ниподаштавају и газе самостални представници непостојеће међународне заједнице и политичко Сарајево.

„Повратак Уставу БиХ биће једини прави излазак из политичке и правне слијепе улице“, рекао је Цицовић.

Академик Танасковић сматра да се о „слијепој улици“ могло говорити до тренутка кад је вођство Републике Српске одлучило да изнуђено, али и противзаконито, предузме одређене конкретне кораке и почне доносити мјере које значе излаз из стања које би се фигуративно могло назвати „слепом улицом“.

„Динамика кретања у ‘слепој улици’ подразумева врћење укруг или враћање уназад, а у Бањалуци је превладала логика да се са раскршћа на коме се БиХ налази мора одлучно и доследно кренути новим путем, односно оним који је био нормативно отворен Дејтонским споразумом,“ рекао је Танасковић.

Оцијенио је да, с обзиром на непрекидно усложњавање ситуације у свијету, 2025. за БиХ може бити и година расплета, али и заплета, те да је потребно јединство српског националног корпуса.

„Нека нада постоји да би Срби, уколико буду јединствени, могли да искористе маневарски простор који им отварају велике кризе у свету“, сматра он.

Танасковић је навео да догађаји сустижу један други, те да Србима неће помоћи никаква дипломатија уколико не буду јединствени, као што су били када су у Народној скупштини Републике Српске расправљали о Инцковом шокантном закону, али и недавно приликом покушаја дезавуисања српског члана Предсједништва БиХ Жељке Цвијановић и обезврјеђивања њеног вета.

Истакао је да не вјерује да ће 2025. бити година расплета, али ће бити година разјашњавања позиција, тестирања изводљивости средстава и метода којима ће учесници у процесу покушати да прибјегну и уобличавања конфигурације политичких односа, који ће у блиској будућности представљати изгледно полазиште за постизање трајног или, бар трајнијег рјешења.

Позиција Републике Српске никад није била боља јер кад је ријеч о спољној политици, Република Српска на својој страни има све три суперсиле – Русију одавно, отворено и директно, Кину нешто дискретније и САД под Трампом – пасивно, док је Сарајево изгубило подршку САД и позиције су му уздрмане и у ЕУ, и у исламском свијету, сматра Кецмановић.

Кад је ријеч о унутрашњој ситуацији, Кристијан Шмит је изгубио „протекторски ауторитет“ тако да његове одлуке више нико озбиљно не схвата, чак ни у Сарајеву, додао је Кецмановић.

Кецмановић је нагласио да међународна заједница никад није постојала у правом смислу ријечи.

„Није постојала ни у Босни. Колективни Запад више није колективни и не наступа јединствено у БиХ. А, Европска унија нема консензус о приступу Босни. Остала је само Њемачка да штити свог земљака кога без подршке САД не узимају озбиљно ни Бошњаци, ни Хрвати. Остаје и он у Сарајеву зато што нема ко да га смијени јер га нико није ни изабрао, а не може нико ни да га замијени, јер су Русија и Кина за укидање ОХР“, реако је Кецмановић

„Остаје за сада као њемачки туриста док му домаћини сложно не откажу привремени боравак. Трамп је преко замјеника државног секретара САД Кристофера Ландауа ономад, на прослави јубилеја Дејтона, рекао да се суперсиле више неће мијешати у БиХ и да народи који тамо живе само треба да се договоре. Управо Милорад Додик мјесецима позива комшије на такав договор, али бошњачка тројка га одбија. Забављен Украјином и Газом, свет више нема ни воље, ни концентрације, ни стрпљења, ни ресурса да чува немогућу државу. А, и да има, нема идеја како да је сачува,“ закључио је Кецмановић.

Кецмановић је указао да је Кристијан Шмит „већ испуцао сву своју муницију“, а Додика није погодио у том смислу да га је скинуо са политичке сцене, што је био коначи циљ цијеле те операције“.

Он је истакао да док Шмит маше потјерницом, коју је одбио Интерпол, Додик путује у Русију, Израел, Мађарску и у Србију бар једном недјељно,па Шмит испада смијешан.

„Стално сазива бошњачку тројку, (лидера ХДЗ-а БиХ Драгана) Човића и опозицију како би саставио већину која може СНСД да избаци из централних органа“, навео је Кецмановић.

Међутим, додао је Кецмановић, Хрвати су одлучно кренули против бошњачког унитаризма, за шта имају подршку званичног Загреба.

„У муслиманском Сарајеву је Драган Човић постао непријатељ број два. Додик је, наравно, број један“, рекао је Кецмановић.

Кецмановић је указао да су Бошњаци изгубили и подршку Американаца, а солидарност исламског свијета им је слаб ослонац у моменту када муслиманска браћа – сунити и палестински цивили масовно гину у Гази, а шиитски Иран размјењује паљбу са Израелом, док су премијери Мађарске и Словачке Виктор Орбан и Роберт Фицо подијелили ЕУ у вези са БиХ.

„Унутрашњи и спољни контекст јесте врло повољан, међутим он се из дана у дан драматично мијења. У међувремену, од првог позива за ову трибину до њеног одржавања избио је иранско-израелски рат који је индиректно, атак на БРИКС и много тога може глобално да промијени. ОЕБС је, или најпре британски министар спољних послова најавио план да се 50.000 миграната из ЕУ пребаци у БиХ. Русија ће побиједити у Украјини али како ће Путин и Трамп склопити мир и гдје ће бити зауставна линија фронта? Како ће се понашати Европа у цјелини и дијеловима и да ли ће у САД контрареволуција дубоке државе срушити републиканског председника.“

Тако да је због свега наведеног питање да ли у овим недељама, мјесецима и годинама Република Српска судбоносно пропушта прилику да искористи право на самоопредјељење до отцепљења, или не треба да се залеће и да у тишини брани то што има, упозорио је Кецмановић.

Врањеш је оцијенио да Кристијан Шмит са својим бошњачким партнерима активно ради на мирном распаду БиХ, јер потези које повлаче воде ка том епилогу, те да се кратковидост бошњачке политичке елите огледа у илузији да ће им овај Нијемац направити унитарну државу у којој ће владати заједно са партнерима комшићевског типа.

„Зато не могу да виде да Шмитови удари на Устав БиХ и дејтонски поредак урушавају темеље државне заједнице“, рекао је Врањеш.

Указао је да Бошњаци Шмиту гласно аплаудирају, уздајући се да је сваки његов потез корак ка остварењу те илузије и притом себе не виде као публику, него као саиграче у Шмитовој игри.

„Кад он наметне кривична дјела, они нам по њима суде, а кад обустави финансирање српских партија, они би да нам забрањују кандидатуре на будућим изборима“, навео је Врањеш.

Врањеш је истакао да оно што Бошњаци, опијени том илузијом не виде, јесте чињеница да на сваки Шмитов потез слиједи одговор Републике Српске којом она брани властиту аутономију.

Да је Бошњацима, Шмиту и осовини Лондон–Берлин која их подржава све теже да спроводе своје намјере према Републици Српској, према ријечима Врањеша, свједочи и информација која је стигла до њега.

„Кажу да је прошле недјеље Каја Калас тражила од једног високопозиционираног америчког функционера подршку САД да `мало заоштре односе` у БиХ у погледу кажњавања Републике Српске са свим овим причама да смо ми као сеционисти и да рушимо БиХ. Исто тако се каже да је Америка на то одговорила да не планирају да се умијешају у те ствари, што не би ни њима (Европљанима) савјетовали“, рекао је Врањеш.

Степић сматра да је сада повољна геополитичка констелација за офанзивно дипломатско и унутарполитичко деловање на деконструкцији муслиманског залагања за унитарну државу прикривену разним наративима.

Незадовољство Републике Српске кршењем Дејтонског споразума „учињено је присутним“ на међународном плану, а да то, супротно досадашњој пракси, не наилази на унисоно и пријетеће одбацивање чак и колективног Запада, који је све мање колективан, рекао је стручњак за геополитику Миломир Степић.

Штавише, политичке уши у Вашингтону, Бриселу, Лондону и Паризу нису више тако глуве за бањалучку идеју о новом договору, а ако он у догледно вријеме не буде могућ, онда о раздруживању, што је у постојећем тренутку не мали успех, оценио је Степић.

„Сада је повољна геополитичка констелација за офанзивно дипломатско и унутарполитичко деловање на деконструкцији муслиманског залагања за сопствену хегемонију и унитарну државу а прикривеног разним офуцаним наративима. Као што су ‘награђивање геноцида’, ‘прикривање сецесије’, ‘грађански концепт’, ‘функционалност државе’, ‘равномеран регионални развој’, ‘једна политичка адреса’, ‘један човек – један глас’, ‘евроатлантске интеграције’и сличних покушаја образложења зашто хоће унитарну државу где ће они бити хегемони, а остали раја. На спољнополитичком плану потребно је још више инсистирати да се централистичке тежње сарајевске номенклатуре заснивају на фикцији да ће се испунити наводна усмена обећања претходних америчких администрација, те да производе неприхватљиво кршење Дејтона и изазивају латентну нестабилност.“

На унутрашњој, односно БиХ сцени требало би упорно указивати на апсурдност муслиманских настојања да управљају читавом земљом кад су прије рата били већина само на четвртини њене територије, додао је Степић.

Ћеранић је увjерен да је америчка администрација на Додиковој страни, а становиште Кине и Русије о БиХ – непромијењено:

„Није се промијенио ни однос Њемачке, Велике Британије, Француске. Ломе се копља великих сила, не само кад је у питању БиХ, већ и конфликт у Украјини. Сарајево настоји да политичке проблеме умота у правни оквир, Тужилаштво БиХ пише нове-старе оптужнице за прве људе Српске. На неки начин, повезани смо са Украјином, односно исходом сукоба у тој несрећној земљи. Трампов тим је спреман да Русији препусти Балкан у замјену за Блиски исток. Безбједност Израела им је на првом месту. У БиХ неће бити побједника док политички представници конститутивних народа не отворе равноправни политички дијалог.“

„Отпор који предсејдник Милорад Додик пружа неоколонијалним господарима БиХ како вријеме протиче добија све снажнију подршку, истакао је  Ћеранић.

„Како се питања која је Додик поставио односе и на друга два конститутивна народа – борба за суверенитет, ослобађање од страног туторства, потреба за унутрашњим политичким дијалогом – подршка, испрва дискретна, а потом отворена, стигла је од легитимних представника хрватског народа, док лада је ријеч о бошњачком корпусу, политички представници призивају  страну интервенцију,  не одричући се поданичког статуса,“ рекао је он.

На основу свега што се догађа, а првенствено сукоба на Блиском истоку и у Украјини, има се утисак да је цијели свијет у слијепој улици, а не само БиХ, рекао је Ћеранић оцијенивши да је за њу једини излаз у унутрашњем дијалогу легитимних представника три конститутивна народа.

„Као уочи Првог светског рата, криза у БиХ најављује ширу европску кризу“,  надовезао се Павић:

„Дејтонски мир је заправо био само дуго дејтонско примирје, у условима када је постојао јединствен колективни Запад, којим су управљале САД. На недавној конференцији поводом 30-годишњице Дејтона у његовом родном месту, Трампове САД су само званично потврдиле оно што је голим оком било видљиво – суштински разлаз између САД и ЕУ. И стратешки и идеолошки. И тај разлаз ће се најпре осетити на крхким геополитичким тачкама попут БиХ, а и ширег Балкана,“

Упозорио је  да, за разлику од Американаца, остатак колективног Запада, првенствено Британци и Нијемци, и те како желе да се и даље мијешају у БиХ иако су на глобалном плану у дефанзиви.

„Ипак, то не значи да они не одустају. Та `дубока држава` се бори за опстанак, боре се и против Трампа и покушавају да спроведу `обојену револуцију` у самим САД, а раде и на увлачењу САД у израелско-ирански рат, у који Трампова администрација за сада не жели да уђе“, рекао је Павић.

Оцијенио је да су српски народ, Србија и Република Српска у глобалним тмурним временима у потенцијално бољој ппозицији него деведесетих година прошлог вијека, додајући да ће им се прилике отварати шта год да се деси на Блиском истоку.

„Српски народ треба да се уједини у овим олујама које шибају са свих страна. Јако је важно и да не водимо туђе ратове, али и да не изгубимо или да се не окрњи ишта од онога за шта смо се изборили и што смо сачували“, рекао је Павић, који је на трибини честитао 80. рођендан првом предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу.

„Из Вашингтона је стигла недвосмислена порука – САД не намјерава да подржава неодрживо, а још мање да то ради унедоглед. Српска је то дочекала спремно, док Сарајево још пориче реалност. Али, порицање није стратегија,“ рекао је Малић.

Подсјетивши да су свој став о немијешању у БиХ Американци изнијели на недавном обиљежавању 30 година од Дејтонског споразума, Малић је упозорио да и даље треба бити опрезан, јер је предсједник САД Доналд Трамп зауставио оне који су чинили штету Србима и Републици Српској, али још није почео да санира посљедице.

Трибину „БиХ у слијепој улици – година расплета“ организовала су информативно-политички портали „Све о Српској“ и „Факти“ “, уз подршку Представништва Републике Српске у Србији, модератор је био новинар и уредник Ђуро Билбија, a сва излагања ће бити публикована.

Снимак трибине можете погледати ОВДЈЕ.