У Београду је у четвртак, 5. октобра, у организацији Представништва Републике Српске у Србији и информативно-политичких портала „Факти“ и „Све о Српској“ одржана тематска трибина под називом „Слиједи ли коначни обрачун Запада са Српском?“.
На трибини су говорили: Владислав Јовановић, Драгомир Анђелковић, Ненад Кецмановић, Синиша Љепојевић, Александар Павић, Жељко Будимир, Слободан Рељић, Предраг Ћеранић, Александар Врањеш, Срђан Перишић и Ђуро Билбија, који је био и модератор трибине. Поздравну ријеч у име организатора дао је Млађен Цицовић, шеф Представништва Републике Српске у Србији.
Млађен Цицовић је истакао да треба увијек имати у виду могућност да све што је Република Српска унијела у БиХ, може и да изнесе.
Подсјетио је да је Република Српска створена у миру, прије рата и да је у рату брањена и одбрањена те да је као држава српског народа у БиХ „стигла“ у Дејтон, гдје је само дио својих надлежности пренијела на заједничке органе БиХ.
„Ово подсјећање сматрам увијек потребним како би смо увијек имали у виду могућност да све што смо унијели у БиХ можемо и да изнесемо, што даље значи да за сваки притисак на Републику Српску, њеног предсједника и државне органе имамо чврст основ за одбрану – правним и демократским средствима“, рекао је Цицовић.
Цицовић је нагласио да је на најновији и најжешћи притисак на Републику Српску, који по свему судећи представља једно координисано насиље над Уставом, законима и демократским институцијама, народ Републике Српске већ дао снажан одговор.
Истакао је да сви изласци српског народа на границу свог ентитета са паролом „Граница постоји“ не говоре само да је граница ентитета дејтонска категорија, него и да је оптужба против предсједника Републике Српске граница преко које се не може прећи. Рекао је да вјерује да коначни обрачун Запада са Републиком Српском траје од почетка дејтонске БиХ и да су му ово само посљедњи трзаји у том правцу.
„Они су, као и ми, свјесни да им нови распоред снага на планети не оставља много могућности и да све што се догађа у овом дијелу свијета више зависи од издржљивости Срба у Републици Српској и Србији, него од снаге и моћи Америке и њених пиона у ЕУ“, нагласио је Цицовић.
Изразио је увјерење да ће на овој трибини бити дати одговори који ће бити од користи Републици Српској у „рвању са Западом и његовим нелегалним представником“.
„Узгред, такав невисоки непредставник је већ постао симбол упитне легалности Запада да се уопште бави туђим питањима у туђим државама, код онолико проблема у својим државама и савезима”, рекао је Цицовић.
Бивши дипломата Владислав Јовановић је у излагању на тему „Јединство потребније него икада“ рекао да се све јачим и неријетко бруталним притисцима Србија и Република Српска могу супротставити јединством и правним средствима јер је право на њиховој страни.
Јовановић је рекао да Република Српска и Србија имају обавезу да буду будне, да се помажу, да буду заједно и да се одбране, прије свега, правним средствима. Нагласио је да Република Српска има чврст темељ у Дејтонском мировном споразуму, а Косово је, како је рекао, „посао без крчмара“, јер су правни разлози потпуно на српској страни.
„Морамо да их обзнанимо и покажемо целом свету шта је све прекршено“, истакао је Јовановић.
Јовановић сматра да би Република Српска требала да сачини неку врсту књиге у којој би се сабрали сви поступци који су били инспирисани тиме да се што више „испразни“ Дејтонски мировни споразум и да се БиХ претвори у централизовану земљу која само као таква може да буде у НАТО-у.
Република Српска мора да опстане јер је улог огроман – није у питању само то да ли ће БиХ бити централизована у мањој или већој мјери, већ да ли ће српски народ опстати, те је и уставна обавеза Србије да стане уз Републику Српску, рекао је политички аналитичар Драгомир Анђелковић у излагању на тему „Императив српског делотворног јединства ради одбране Републике Српске“.
Анђелковић је рекао да је притисак на Републику Српску страшан, да је пренесен на предсједника Српске Милорада Додика, али да Српска одолијева и мора одољети.
„Дошли смо до питања – да ли ће покушај коначног обрачуна успети? Сигуран сам да неће. Када би Република Српска изгубила своје државне капацитете дошло би до масовног егзодуса Срба и до својеврсног етничког чишћења и то Бањалука неће прихватити ни по коју цену, нити сме Србија да прихвати“, нагласио је Анђелковић.
Он је напоменуо да искуство учи Србе да тамо гдје нема српске државе у савремно доба, у непријатељском окружењу Срби не опстају или опстају као минорна мањина без икаквих права.
„У тој борби Бањалука се показала као чврст и несаломив орах, она брани Републику Српску на начин који треба да служи као узор Србији у одбрани Косова и Метохије и поступању по низу других националних питања“, оцијенио је Анђелковић.
Он је нагласио да се тако стиже до онога што је кључно, а то је национално јединство.
„Република Српска је одважна, храбра има одлучно руководство и народ који је прошао кроз рат и одбраниће се шта год да се деси. Добро је не пролазити кроз нове голготе, потребно је дестимулисати непријатеље да пређу неку линију, а та врста дестимулације могућа је само уколико и Србија буде поступала макар упола одлучно како то ради Република Српска”, напоменуо је Анђелковић.
Према његовим ријечима, улог је огроман – опстанак српског народа западно од Дрине, и уставна обавеза Србије је да стане уз Републику Српску.
„Устав каже да је она матична држава српског народа у целини и коначно Србија је гарант Дејтона, а Дејтон се руши. Питање одбране Републике Српске и успеха те одбране, а сигуран сам да ће она успети у великој мери, има одговор и у Београду. У Београду се брани Република Српска, између осталог, као што се брани и Косово“, рекао је Анђелковић.
Он сматра да патриотска јавност у Србији, посебно у вријеме пред изборе треба да наметне питање подршке и солидарности према Српској.
„Јер, ако то питање буде у првом плану, ако натерамо политичаре да се изјашњавају о њему макар пола тога ће морати касније да поштују, а онда Република Српска има чврсте темеље. Чврсте темеље са западне стране Дрине већ има, а важно је да они буду учвршћени и са источне стране и сада је тренутак да се у том правцу много интензивније ради”, закључио је Анђелковић.
Политиколог Ненад Kецмановић је у излагању на тему „Оптужен је Додик, а суди се Српској“ изјавио да Шмиту не вриједи да га неки признају, нагласивши да он већ двије године у БиХ бламажи излаже и међународну заједницу и Њемачку из које долази.
Кецмановић је рекао да Шмит функционише у само једном дијелу БиХ, а да га у Бањалуци прима само надбискуп Фрањо Комарица који му „окајава гријехе за све што ради у БиХ”. Кецмановић је навео да се од Шмита у будућност може очекивати све и свашта, те да његова нервоза и намјера Запада да доврши започето у БиХ „може да буде експлозивна направа која ће запалити нови рат, посебно јер има Бошњаке као топовско месо“. Он је навео да ће предсједник Републике Српске Милорад Додик, који је најчешћа Шмитова мета, надживјети и Шмита.
Кецмановић је истакао да је колонијални протекторат одлучио да правоснажно оптужи легалног и легитимног предсједника Републике који је прије непуних годину дана изабран на демократским и фер изборима на мандат од четири године.
„Ако некоме није јасно да пуцају на Додика, а гађају Републику и тврди да Додик није исто што и Српска, што је ноторна чињеница, треба да се упита зашто су се толико окомили на њега, без обзира на којој се функцији налазио”, рекао је Кецмановић.
Према његовим ријечима, ако неки од Срба не знају одговор, колонијални протекторат сигурно зна чим је покренуо читав ланац лажних механизама.
„Оптужницу подижу Суд и Тужилаштво БиХ којих нема у Дејтону, због тога што крши одлуке непостојећег високог представника на основу неуставних бонских овлашћења. Свака нова лаж ослања се на низ претходних. То је политика `фејк њуз` са којом је бесмислен било какав разговор и не вриједи било какав договор“, рекао је Кецмановић.
Политиколог Александар Павић у излагању на тему „Шмитова пронацистичка прошлост као јасна порука Српској и Србима“ да се Срби у Републици Српској према Кристијану Шмиту требају понашати као према нацистичком окупатору 1941. године, јер он као доказани симпатизер нациста то заслужује, а да Србија треба да престане да га прима као некаквог високог представника што би била велика помоћ Српској.
Павић је рекао да су они који су подржали нацизам у Украјини још од времена прије Мајдана у БиХ послали Шмита и да су, шаљући га, знали све о њему и какву наклоност према нацизму има. Навео је да је Запад, умјесто да се бави Шмитом, сад опет прекo њемачких медија пласирао причу да Срби убијају расне коње у Приједору и да тиме желе поручити да они који су по њиховим лажима убијали невине у Сребреници 1995. године сада убијају и животиње.
Он је указао да је Шмит у ствари повратак духа деведесетих, када су Нијемци као народ одлучили да се рехабилитују и да сву пажњу са своје нацистичке историје и злочина учињених у Другом свјетском рату пребаце на Србе.
„Они су преко нас радили на својој рехабилитацији и као `борци против нових нациста` чинили све да пребаце историјски белег на Србе, а сада Шмит као нацистички симпатизар треба да надзире Србе у БиХ”, рекао је Павић.
Он је навео да је Шмит, називајући Србе мајмунима, показао своје Хитлеровско лице и додао да је Република Српска што се тиче Шмита изузетно чврста.
„Потребно је да се сви упознају са његовом нацистичком прошлошћу, а Србија не сме више да га признаје као високог представника и да га као таквог прима”, рекао је Павић.
Новинар и публициста Синиша Љепојевић у излагању на тему „Санкције су оружје али и знак немоћи“ рекао је да не треба имати никакве илузије да су западне земље кренуле у дефинитиван обрачун не само са Републиком Српском, него и са српским корпусом комплетно.
Он је рекао да треба знати да Запад нема „план Б“ ако не успије, него само „план А”, односно да путем познатих инструмената сломи и дефинитивно пороби српски народ преко Републике Српске.
„Јако им је важано да сломе Српску, јер је симбол отпора и спремности Срба да се боре за своју слободу и стаутс. Када сам рекао да немају `план Б`, то значи да су унутар `плана А` спремни апослутно на све”, рекао је Љепојевић.
Он је додао да је Западу јасно да је оружана интервенција против Српске мало вјероватна и скоро немогућа, па се служе другим методама као што су санкције против личности у Српској које ће интензивније користити.
„У случају Додика, напад на предсједника изабраног на изборима, напад је на цијели српски народ, па и на оне који су опозиција Додику“, рекао је Љепојевић.
Он сматра да ће се те санкције ширити и на друге људе у Српској са циљем да их уплаше, а посебно оне који су у Додиковом окружењу да издају демократски изабраног предсједника. Љепојевић је указао и на неформалне санкције које се односе на економију, што подразумијева забрану западним банкама у Српској да послују са Владом Републике Српске, због чега је приоритет за Српску да формира своју државну банку која би размотрила могућности финансијске сарадње са другим земљама.
„Апсурд је да Влада Српске држи своје депозите у западним банкама и да оне раде и живе од пара Владе Републике Српске, а сада забрањују тој истој влади да располаже својим новцем“, рекао је Љепојевић.
Он је додао да је циљ тих неформалних санкција хибридни рат, а примјењује се зато што Српска има веома добре еконсмке резултате.
Љепојевић је истакао да је предност Српске што је већина народа одлучна да је брани.
„На Западу никако да схвате да Српска нема ништа против Запада, али има против оног ко је против њеног постојања и интереса. Српска сарађује са Мађарском, која је дио Запада али има разумијевања за њу и не само Мађарска, а то Запад никако не може да схвати…Сада се дошло до зида, нити Запад може назад, нити Српска“, рекао је Љепојевић.
Амбасадор БиХ у Србији Александар Врањеш је у излагању на тему „Западно бетонирање наратива у БиХ“ реако да је делегација британске Амбасаде у БиХ боравила у Београду гдје се распитивала о подршци власти Србије предсједнику Републике Српске Милораду Додику и добила одговор да подршка постоји.
„У Београду је јуче била делегација британске Амбасаде у БиХ и постављала питања колико Србија подржава Додика. Оно што ја знам, гдје год је дошла што се тиче ове власти и Владе Србије само је чула да Додик има подршку“, рекао је Врањеш.
Он је навео да делегацији британске Амбасаде у Сарајеву није довољно да добија извјештаје из Београда, већ је дошла да то испита.
„Пазите, из амбасаде из друге државе су дошли да то пропитају“, рекао је Врањеш.
Он је истакао да ће Запад да настави са снажним притисцима, да је агресивно кренуо да заустави српске наративе и жели да „сасијече“ Додика као личност која тренутно одржава, како каже, систем вриједности и симбола на основу којег се српски народ у Републици Српској идентификује. Према његовим ријечима, српски симболи и истине су проблем.
Врањеш је рекао да су се на мети нашли и српски наративи, односно култура сјећања и српски идентитет и вриједности, те да је Запад покушао да на суптилан и хибридан начин успостави елиту коју би назвали „друга Република Српска“, али није успио.
Он је навео да је Запад инвестирао много новца у одређене невладине организације /НВО/ и медијске портале како би успоставио ту нову елиту, али да се показало да ни до данас нема неких великих имена из те „друге Републике Српске“, нема аутошовиниста.
„Покушај кроз НВО сектор, студенте, подмладак партија није изњедрио неку нову елиту која би се држала наратива које су они дефинисали, да останемо у калајевском поретку гдје нисмо Срби него Босанци и Херцеговци православне вјероисповијести, лојални држави БиХ коју називају грађанском, а то је пројекат изградње националне државе Бошњака“, рекао је Врањеш.
Врањеш, који је претходно био амбасадор БиХ у Загребу, навео је да су Додика на Западу означили као водеће одговорно лице што је тај српски наратив остао тако дуго.
Он је додао да они желе да преформулишу српске симболе, односно да тврде да је краља Твртка неки „дид цркве босанске“ крунисао крај Високог с циљем изградње неког културног кода унутар БиХ, али да то не смије да буде „српски код“ и „српски идентитет”.
„Зато сад агресивније нападају наративе, желе да уведу вербални деликт, да је кривично дјело било шта што није у складу са њиховим наративном и да идемо у затворе“, рекао је Врањеш.
Он је подсјетио и на посљедње наметање Кристијана Шмита да се прошире компетнеције Меморијалног центра у Сребреници како би се сузио потенцијални маневарски простор српских научника који имају право да доведу у питање све у свијету, а само не смију о Сребреници, јер ће у затвор. Врањеш је рекао да је Шмит губитник на краткоричном нивоу у свему и да се нада да ће то бити видљиво већ наредне године, јер не може да опстане. Он је истакао да се и у дипломатском кору у Београду може чути од неких дипломата да се не слажу са начином на који Шмит ради.
„Када их питам да ли се слажу да Шмит своју вољу наметне као закон и да идемо у затвор ако се оглушимо о његову вољу и како се то зове, један амбасадор ми је рекао да се то зове диктатура, а може и окупација“, испричао је Врањеш.
Он је истакао да се у свијету систем мијења и да Српска треба да издржи неко вријеме.
„Треба да издржимо да ли су то избори у Сједињеним Државама, да ли је то крај украјинског рата, да ли су то избори у Њемачкој. Још није крај, али видимо да се ствари мијењају”, рекао је Врањеш.
Он је додао да су у Српску спремни да улажу из Саудијског инвестиционог фонда, као и Кинези и Мађари, који желе да замијене Нијемце у пројектима, али да ни подршка Русије није изостала, посебно у УН.
Министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске Жељко Будимир рекао је у излагању на тему „Поновни покушај рушење геополитичког субјективитета Републике Српске“ да Република Српска сада бије одсудну битку зато што се против ње води хибридни рат и јер су нападнути предсједник Српске и њена територија преко имовине. Он је истакао да у овом периоду хибридног рата који се води против Српске, треба бити врло опрезан и издржати.
„Али, треба бити и свјестан ако ову границу пређу, ми послије тога нећемо имати шта да бранимо. Послије тога немамо резервног положаја. Ова борба мора бити схваћена као одсудна битка за опстанак Српске. Друга страна је то схватила као одсудну битку за централистичку БиХ, не дејтонску. Ми морамо да издржимо, другог избора немамо и побиједићемо”, рекао је Будимир.
Он је навео да се кроз одлуке Уставног суда и лажног Кристијана Шмита напада функционална власт, а циљ је да Република Српска нема функционалну власт, што се ради у континуитету на различитм новоима.
„Сада је напад извршен на главни симбол суверенитета Српске и националне и суверенистичке идеје у Српској посљедњих година, а то је предсједник Милорад Додик. Ако Додик буде осуђен, шта да очекују остали функционери и грађани Српске? А јасно је да послије тога функционалности власти у Српској не може да буде”, навео је Будимир.
Будимир је истакао да то није битка за Додика као личност него за најважнију институцију Српске, али и за политички симбол који је носилац политичке функционалности и суверености и који мора да се политичко-правно одбрани. Он је оцијенио да је за одбрану предсједника Српске кључан народ Српске, који је потпуно свјестан шта се дешава у овом тренутку, те додао да су сељаци свјесни да неко хоће да им узме земљу и знају шта ће се десити ако та земља буде књижена не у Бањалуци, него у Сарајеву.
Будимир је истакао да јавност Српске мора бити мобилисана по том питању и ангажована, што је и показала на скуповима „Граница постоји“ да разумије те процесе. Према његовим ријечима, други напад на функционалну власт Српске је напад на територију преко имовине, јер је Српска де факто држава, а циљ је да се она детериторијализује и дефункционализује, да јој се „извуче тепих“ испод ногу као политичко-територијалне заједнице која се зове Република Српска, тако да геополитички субјективитет ентитета престане да постоји.
Будимир сматра да Шмита уопште не треба потцјењивати, те додао да он не мисли да ће избори да промијене њемачку спољну политику према Србима, те оцијенио да је на дјелу њемачки империјализам.
„Шмита треба посматрати као човјека од задатка, али за сада му то не иде добро. Шмит је одраз новог тоба тог `зеленог нацизма`. Циљ западних политичара, посебно њемачких, је буквално централизација БиХ и они су све више увјерени да се тиме не прави никаква грађанска држава, него бошњачка држава и исламска заједница у БиХ”, рекао је Будимир.
Он је оцијенио да ће нови њемачки империјализам и утицај на регион бити све јачи, али да је с друге стране њемачки корпоративни утицај доста мали у Републици Српској, јер њемачке компаније нису налазиле интерес у БиХ и Српској.
Будимир је истакао да се према Српској кумулативно дјелује финасијски и да су очекивали да ће финансијски да пропадне у јулу, али да је Српска показала финансијску стабилност и да је преживјела, као и да ствара нове односе и налази новац на другој страни, при чему је указао и на земље БРИКС-а.
„Пошто није успио финансијски обрачун са Српском, сада им је коначни циљ политички обрачун са предсједником Српске Додиком“, рекао је Будимир, додајући да тиме желе да пошаљу поруку окупираним земљама, јер ако се најснажнији човјек порази, како онда наставити отпор на неком нижем нивоу.
Он је додао да вјерује да Српска има снаге и да показује жилавост коју нико не очекује и да ће изаћи као побједник.
„Они су покушали да нађу нове сараднике, то је та нова елита у Српској. Наративи Запада у Српској нису успјели, али су успјели да направе у неким политичким елитама своје сараднике. То нису млади људи, али су сарадници који су спремни да прихвате централистичку БиХ, да Србија није матица и да постоје неки босански Срби. Ти људи сједе и у парламенту Српске“, рекао је Будимир.
Он је додао да су то људи који никада нису били у Русији док су били на високим функцијама, и то су они који примају Шмита.
Декан бањалучког Факултета безбједносних наука Предраг Ћеранић рекао је у обраћању на тему „Позадина напада на Српску“ и одговор да је више него јасно да је оптужница против предсједника Републике Српске Милорада Додика политички чин, правно потпуно неоснован и још један доказ да колонијализам постоји и то у Европи.
„БиХ је земља у којој странац доноси акт којим се свака непослушност, односно неспровођење његових наредби, третира као кривично дјело. Апсурд је тим већи што је `преступ` предсједника Додика у потписивању закона који је донио парламент, што је његова уставна обавеза”, истакао је Ћеранић.
Он је нагласио да је основни циљ подизања оптужнице то да се уклањањем предсједника Српске, који је пружио снажан отпор антидејтонским активностима, Републике Српска сведе на празну љуштуру.
„Без права на имовину, она би осим економског слабљења доживјела и политичко понижење. Све би за посљедицу имало постепено цурење капитала и становништва, и на крају бисмо имали ситуацију какву гледамо на Косову и Метохији – обесправљен народ, уз свакодневна премлаћивања и привођења уз жмурење такозване међународне заједнице”, рекао је Ћеранић.
Он је додао да се ово у Српској не може постићи без кооперативне власти која се настоји наметнути кроз економске притиске, политичке уцјене, организовање протеста и „ко зна колико неуспјелих `обојених револуција`“. Према његовим ријечима, стиче се утисак да је, осим политичког урушавања Српске, још већи циљ стварање хаоса на подручју које је дефинисано као „западни Балкан“.
Ћеранић сматра да се морају разоткривати скривене намјере оног ко над Српском чини насиље и томе дати медијску пажњу. Он је истакао да су протести под називом „Граница постоји“ и најаве да би долазак Шмита на подручје Српске могао изазвати негодовање становништва у виду неформалних окупљања грађана, дали резултат.
„Шмит у Српску долази искључиво инкогнито, те се и опозиционари на које је рачунао од њега ограђују и постају солидарни са властима у његовом непризнавању као високог представника”, нагласио је Ћеранић.
Ћеранић је истакао да Српска више није сама, нити су њени савезници нејаки, те нагласио да јој двије велике силе, сталне чланице Савјета безбједности УН, дају подршку.
Социолог Слободан Рељић је у излагању на тему „Падају све маске – ‘српско питање’ у критичној фази“ рекао да догађања и на Косову и Метохији, и у Републици Српској, као и поруке које стижу са Запада недвосмислено показују да се више не може очекивати да „западни /не/пријатељи“ могу бити партнери за задовољавајуће рјешење „српског питања“, те да српском народу нуде „добровољно ропство” и захтијевају да буду срећни пред том понудом „која се не може одбити”.
„Овде се мора сићи са европског пута ако хоћете било шта да урадите, јер ако сте на европском путу, онда ће вас сваки пут Кристијан Аманпур подсетити да је нормално да издате српски интерес јер желите у Европу”, истакао је Рељић.
Он је нагласио да је у овом времену одговор народа позитиван о кључним питањима по српске националне интересе и да апсолутно постоји национални консензус о томе да нема предаје Косова и нема урушавања Републике Српске.
Професор геополитике Срђан Перишић је у излагању на тему „Очување Српске и њен отпор су и цивилизацијски отпор Западу“ изјавио да је очигледно да се Запад припрема за коначни обрачун са Републиком Српском и да се успјешан отпор томе може пружити само ако Срби, а поготово српска елита, схвати да нису дио западне цивилизације, а поготово неке јединствене европске која и не постоји.
„Срби нису део европске цивилизације јер она и не постоји. Под европском цивилизацијом се подразумева само романо-германска. Она себе сматра једином у Европи. Те претензије су неодрживе и Срби то морају одбацити“, рекао је Перишић.
Он је истакао да сваки покушај тумачења историје на тврдњама универзалности једне цивилизације није ништа друго него шовинизам, расизам и колонијализам, а Србима је потребна антиколонијална борба како би одбацили универзализам који им се намеће два вијека.
Перишић је указао да западна култура јесте романо-германска цивилизација и примјењива је само у границама те цивилизације, док Срби и неки други народи, као што су Руси, припадају сасвим другој цивилизацијској матрици, источно-православној цивилизацији.
„Међутим, Запад је користио своје успехе у материјалној и техничкој сфери како би учврстио своју доминацију у свету, која се изражавала кроз физичко и насилно поробљавање народа и држава /освајања, пљачкања, колонијализам/, и кроз наметање сопственог цивилизацијског модела свим другим културама и цивилизацијама. То наметање се примењује као универзално обавезујућа норма, јер наводно романо-германска цивилизација поседује `универзалне вредности` па су оне обавезне за све”, навео је Перишић.
Он је рекао да европски космополитизам није ништа друго до романо-германски шовинизам, и шири се међу неромано-германским народима великом брзином.
Перишић је нагласио да се мора пружити дубински отпор за одбрану Републике Српске, тиме што Српска неће примјењивати и доносити западне законе супротне култури и цивилизацијској матрици којој Срби припадају, али и тако што ће створити своју државну банку.
„Српска елита мора да разуме да нисмо део Запада и оног момента кад то схватимо ми смо победили. Никакав НАТО, амерички амбасадор, Кристијан Шмит, Џорџ Сорош, и њихове продужене руке из ЕУ не могу да зауставе српску победу у оном моменту када схватимо да нисмо Запад“, указао је Перишић.
Уредник портала „Све о Српској” и „Факти“ Ђуро Билбија у излагању на тему „Председнику Српске се не може судити у Сарајеву!“ рекао је да се, да је све по Дејтону, предсједнику Републике Српске никада и ни за шта не би могло судити у Сарајеву, већ само у Бањалуци, по законима Српске, ако се за то стекну законима Српске предвиђени разлози.
Он је нагласио да, ако нешто треба да пропадне, то није Република Српска, него, како је навео, све што је недејтонско, антидејтонско и неоколонијално у ингеренцијама и функционисању БиХ.
„`Дивизије` Републике Српске су у одлукама којима је Народна скупштина Српске обавезала и себе, и извршну власт, и све што је српско, на враћање отетог. То је обавезујући стратешки простор, а реализација ће зависити од глобалног препакивања и снажења светске већине”, истакао је Билбија.
Он је указао да се, ипак, већ сада нешто може учинити, а то је да Народна скупштина Републике Српске треба најхитније да се обрати Уставном суду Српске, са образложеном иницијативом да све што је Уставни суд БиХ чинио у вези са имовином, али и не само са имовином, прогласи неуставним и неважећим на територији Републике Српске.
Билбија је нагласио да Уставни суд Републике Српске има право на то јер није хијерархијски подређен Уставном суду БиХ, као и да може да утврди и сва кршења Дејтона од Уставног суда БиХ, јер су многе кључне одредбе Устава Српске најдиректније изведене из одредаба Дејтонског мировног споразума и норми Устава БиХ, односно Анекса четири.
„Историја се убрзава и глобално препакивање ће Српској дати нове упоришне тачке и ослобађати је притиска водећих западних сила. Исти процеси ће бошњачки унитаризам и хегемонизам оставити без доброг дела досадашњих адута, а мека више неће бити у Вашингтону”, рекао је Билбија.
На крају трибине Ђуро Билбија, који је и модерирао трибину, позвао је учеснике да достава текстове својих излагања како би били објављени на информативно-политичком порталу „Све о Српској“, а касније и у зборнику излагања у издању Представништва Републике Српске у Србији и портала „Све о Српској“ и „Факти“.
Комплетан снимак трибине „Слиједи ли коначни обрачун Запада са Српском?“ можете погледати ОВДЈЕ