Предсједник Скупштине Србије Ана Брнабић свечано је данас отворила 66. Међународни сајам технике и техничких достигнућа у Београду, на којем учествује око 600 излагача из око 30 земаља, међу којима и из Републике Српске.
На свечаном отварању, којем су присуствовали и замјеник министра науке и технологије Kине Чен Ђачанг и министар науке Србије Јелена Беговић, Брнабићева је истакла да је Србија лидер у региону у области иновација, дигитализације, информационих технологија и вјештачке интелигенције, што доказује и предсједавање Београда глобалним партнерством за вјештачку интелигенцију ове и наредне године.
Брнабићева је истакла да улагање у науку и људе јесте улагање у будућност и истакла да ће Србија до 2027. године имати седам научно-технолошких паркова.
Она је навела да је током протеклих десет година Србија основала четири научно-технолошка парка – у Београду, Новом Саду, као и у Нишу и Чачку, који се проширују, а почела је да гради такав и у Kрушевцу, те ће до 2027. године имати још два у Kрагујевцу.
Брнабићева је истакла да Србија има фантастичне васпитаче, учитеље и професоре, научнике и велики број талентованих и посвећених ученика и студената, који могу бити мотор развоја Србије.
Она је напоменула да је Србија у 2023. години имала годишњи извоз услуга у области информационих технологија у вриједности од 53,3 милијарде евра, што је више него Бугарска, која је чланица ЕУ.
Привредници из Републике Српске наступили су на овом престижном сајму у организацији Привредне коморе Српске, а свечаном отварању сајма на Београдском сајму присуствовали су предсједник Привредне коморе Републике Српске Перо Ћорић и шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић који су након тога заједно посјетили штанд Привредне коморе Републике Српске у арени хале један.
На Сајму, који ће трајати до 24. маја, представиће се компаније „Антена нет“ Теслић, „Елас“ Бањалука, „Шљивић електроника“ Брод, „Kолектор ЦЦЛ“ Лакташи, „Оптима група“ Бањалука и компанија „Kнежевић“ Бањалука.
Цицовић је рекао новинарима да је за Републику Српску изузетно важно да њене компаније, које се баве пословима који захтијевају висок технолошки ниво, буду присутне на овом сајму, да прате свјетске трендове и на тај начин доприносе економском бољитку Српске.
„Мислим да је посебно важно да на овом сајму сви наши излагачи остваре добре контакте и да комуницирају са водећим компанијама у свијету, јер ће на тај начин допринијети економском бољитку, али и опстанку наших компанија на тржишту“, рекао је Цицовић.
Он је навео да је већина компанија које овдје излажу присутна и на европском тржишту, тако да је компанијама из Српске веома важно да се појаве на овом сајму без обзира на све што интернет и електронска комуникација омогућава.
„Важно је представити се у директном контакту и да покажу шта могу понудити и шта их интересује од других компанија у смислу развоја“, рекао је Цицовић.
Ћорић је рекао да Привредна комора Српске традиционално наступа на сајму технике у Београду, а ове године на штанду Републике Српске директно излаже шест привредних субјеката, док их је каталошки представљено много више.
„Ово је прилика да привредни субјекти из Републике Српске директно контактирају са реномираним партнерима из Србије и Европе“, рекао је Ћорић.
Он је навео да га посебно охрабрује чињеница да су ове године на штанду Републике Српске присутна предузећа која су понудила производе са новим технологијама, што се прије свега односи на нове електронске склопове, дисплеје, а ту је и предузеће које ради за ауто-индустрију.
„То су све произвођачи који имају високе технологије и то је оно чему тежи привреда генерално у Републици Српској да би ухватила ритам и била конкурентна на тржишту, што значи да се знањем морају прилагодити новим технологијама и дигитализацији. То је прилика да наша предузећа представе Републику Српску у бољем свјетлу него претходних година“, нагласио је Ћорић.
У сваком случају, додао је он, сајам је добра прилика да привредни субјекти из Републике Српске покажу шта имају, а с друге стране, да буду у прилици да виде шта то ради конкуренција, шта је сада хит на тржишту и да виде на који начин могу пласирати производе, не само у Српској и БиХ, него и у ЕУ, као једном од најзначајнијих партнера Српске.
Драган Лекић из бањалучког „Еласа“ рекао је да ова компанија на сајму представља два самоуслужна терминала за дигитализацију свих врста процеса, односно један премијум самоуслужни терминал и други мало јефтинији.
„Ово је први пут да се презентујемо у Београду и ове године очекујемо да стекнемо много контаката из производних фирми. Терминали служе за дигитализацију свих врста процеса – од плаћања, трансакција, пријава, улаза, излаза, верификација и слично, а ту је и терминал за производњу у индустрији“, навео је Лекић.
Бојан Лујић из компаније „Kнежевић“ из Бањалуке рекао је да се ова фирма бави израдом алата за лемљење пластике, за естрадирање пластике, а на сајму је представила опрему за столарију и ово јој је први пут да излаже на овом сајму.
Генерални директор компаније „Kолектор ЦЦЛ“ из Лакташа Предраг Зорић рекао је да први пут излажу са Привредном комором Српске и да у свом портфолију имају производе за аутомобилску индустрију, обраду метала, дијелова за електромоторе, те да ће искористити овај сајам да нађу потенцијалне партнере и развију мрежу набавне службе јер им је занимљиво тржиште Србије.
Међународни сајам технике и техничких достигнућа је међу најзначајнијим привредним и технолошким догађајима у Србији и Југоисточној Европи, те има изузетан утицај на будући развој индустрије у земљи и региону.
То је традиционално мјесто сусрета и пословних контаката које омогућава бројним излагачима и посјетиоцима испуњење пословних очекивања.
Акценат Сајма је на иновацијама и новим технологијама, на „фабрикама будућности“ и индустријској аутоматизацији, електроенергетици и енергетској инфраструктури.
Представништво Републике Српске у Србији као и претходних година пружа подршку Привредној комори Српске у организовању наступа привредника из Републике Српске на овом сајму.
Сајам технике је најстарија и најпрестижнија специјализована регионална манифестација у области технике, техничко-технолошких достигнућа и иновација у овом дијелу Европе.