Петог дана наступа Републике Српске на 66. Међународном београдском сајму књига, у петак, 27. октобра, на штанду Представништва Републике Српске представило се седам издавача из Републике Српске и Удружење књижевника Републике Српске представило је издања својих чланова.

У 11 сати „Глас Српске“ Бања Лука представио је своје издање: Тако је писао Лимун аутора Татјане Папић-Џакула и Жељка Тице, о коме су говорили Татјана Папић-Џакула и Дарко Драгичевић.

„Лимун Папић је био доајен спортског новинарства Бање Луке и човјек који је имао немјерљив утицај не само на младе новинаре и њихов развој него и на спортске клубове“, рекао је Дарко Драгичевић, уредник спортске рубрике у Гласу Српске.

„У књизи се може пронаћи хронологија највећих успјеха бањалучког спорта, од освајања титуле европског шампиона рукометаша Борца, преко успјеха Маријана Бенеша и његове титуле европског шампиона у боксу, до бројних других спортиста и успјеха“, истакао је Драгичевић.

У 12 сати Градски одбор СПКД „Просвјета“ Бијељина представио је своје издање часопис „Српска вила“ (55-56. и 57.број), о коме су говорили проф. др Јелина Ђурковић, Душанка Новаковић и Стојанка Ђокић.

„Часопис постоји као дио СПКД „Просвјета“ од 1995. године и бави се првенствено књижевношћу и културом“, рекла је Стојанка Ђокић, уредник у часопису.

„Важно нам је да је часопис изњедри млађе писце посљедњих година, али и да одржава континуитет и са старим сарадницима“, истакла је Ђокићева.

У 13 сати Републички завод за статистику Републике Српске представио је своја издања: Статистички годишњак Републике Српске, Општине и градови Републике Српске, Индикатори одрживог развоја Републике Српске, Ово је Република Српска и Статистика новог доба, o којима су говорили  Велимир Савић и Гордана Грбић.

„Ми смо већ 12 година присутни на овом сајму и сматрамо да су ове наше књиге не само стручне него су оне и родољубиве, јер све што направимо за Републику Српску то је и јача,“ рекао је Велимир Савић из Завода.

„Сва наша штампана издања, као и ова што смо данас промовисали, доступна су на нашем сајту за преузимање у електронском облику и наш је циљ да људи из цијелог свијета могу да сазнају податке о Републици Српској“, истакао је Савић.

У 14 сати Друштво библиотекара Републике Српске представило је своје издање Друштво библиотекара Републике Српске (1997-2022) аутора проф. др Бојане Ласице, о коме су говорилe: проф. др Милена Максимовић, проф. др Гордана Рудић и аутор.

„Монографија представља свеобухватну студију која на једном мјесту описује све сегменте дјеловања Друштва, упознаје нас са најзначајнијим личностима који су њиме руководили, награђиваним библиотекама, библиотекарима и менаџерима који су остварили запажене резултате у професионалном развоју са темама и предавањима на стручним скуповима и часописом Библиотекарство Српске“, рекла је аутор проф. др Бојана Ласица.

„Књига је настала на основу истраживања обимне архивске грађе Друштва, анализе првих девет бројева часописа Библиотекарство Српске, пет зборника радова са стручних скупова, те прилoга у периодици“, истакла је проф. др Бојана Ласица.

У 15 сати Матична библиотека Источно Сарајево представила је своја издања:

– 25 година матичне библиотеке Источно Сарајево аутора Иване Куљанин, о коме су говорили: Наташа Кулашинац и аутор;

– О љубави ни ријеч аутора Маријане Петронић, о коме су говорили: Ивана Куљанин и аутор;

– Mонографију ЈУ Средњошколски центар Источна Илиџа 1993-2023, аутора Слађане Брајовић Босиљчић, Кристине Вуце и Огњена Тодоровића, о коме су говорили: Бранка Ковачевић, Кристина Вуца и Божица Јефтовић;

– Живот и дјела Јелене Допуђе аутора проф. др Груја Бјековића и проф. др Ненада Сузића, о коме су говорили: проф. др Ненад Сузић и др Душан Илић; Ратни пут Олге Дедијер аутора проф. др Груја Бјековића и проф. др Ненада Сузића, о коме је говорио аутор.

„Матична библиотека је ове године припремила пет издања за представљање која су изашла између два сајма и сматрамо да су то заиста драгоцјене књиге и мнонографије на којима смо напорно радили,“ рекла је је Наташа Кулашинац, директор Матичне библиотеке.

„Посебно издвајамо монографију о 25 година Матичне библиотеке која је уједно и споменица тешког рада и почетака саме библиотеке“, истакла је Кулашинац.

У 16 сати СПКД „Просвјета“ Козарска Дубица представила је своја издања.

О поетском дјелу Јабука слободе, аутора Бранка Репаје, говорили су Бојана Вучен, Зоран Синкић и Рајко Лукач.

„Даровити бесједник мора у души да је и пјесник, што нам је овај млади свештеник доказао својом књигом, као и својим бесједама које се радо слушају“, рекао је Рајко Лукач.

„Репајине пјесме успијевају да пруже свевремену слику човјековог посртања и уздизања, показујући да су слобода и отаџбина, као и човјекова судбина, породица и народ, основна мјерила у животу а и непревазиђена осјећања“, истакао је Лукач.

О Зборнику Кад прошлост проговори: Козара 80 година касније говорили су Зоран М. Кос, Вељко Ђурић Мишина, Немања Девић и Раденко Вујасин.

„Козара 80 година касније је зборник радова подијељених у историјске и публицистичке радове, уз фотографије и документе, у коме су радови аутора са простора Републике Српске, Србије и Хрватске,” рекао је Кос.

„Ова књига по први пут говори о Козари на један другачији начин, не као епопеји и борби него као страдању народа јер Козара је затирање свега српског и православног,“ истакао је Кос.

Монографију Ходочашће Тројеручице, аутора Зорана М. Коса и Ранка Прерадовића представили су Здравко Пено и Мирко Саиловић.

„Прича и путопис о ходочашћу Богородици Тројеручици је почела прије тридесет година 1993. године када је Богородица Тројеручица изашла из светог манастира Хиландара до цркве Светог ратника Димитрија у Солуну како би прикупила дарове и помогла нама на зараћеним просторима у Босни и Херцеговини и нашој Крајини,  и то је била помоћ грчког православног народа и свете лавре хиландарске и свих манастира који су на Светој гори хиландарској“, рекао је Зоран М. Кос.

„На основу тог ходошачћа у коме смо учествовали Ранко Прерадовић и ја, ми смо направили монографију, обогаћену нашим фотографијама, записима и сјећањима из тог времена“, истакао је Кос.

У 17 сати Удружење књижевника Републике Српске представило је издања својих чланова. Представљена је књига Вила са чакора аутора Неде Боројевић, о којој су говорили Небојша Перовић и аутор.

Вила са Чокора је књига о једној тешкој судбини и страдању девојке Бранке Ђукић са тек навршених 19 година коју су на планини Чакор 2. септембра 1975. године свирепо убила двојица Албанаца док се враћала из школе.

„Убијена је на путу ка своме дому гдје су јој отац и мајка живјели, гдје су је подизали да једног дана буде једна узорна мајка, тетка, супруга и на том путу су је зликовци спречили“, истакао је Перовић.

Књигу Арбитража о Брчком аутора Петра Рајина Васића представили су Радомир Лукић и аутор.

„Васић је, брижно, темељито, одговорно, и на крају, врло успешно забележио сваку изговорену реч сваког учесника у расправи, пред Арбитражном за спорни део међуентитетске линије разграничења у области Брчког, у сутеренској сали бечког хотела и тако оставио трајан доказ о току бечке фазе рада ове арбитраже и омогућио најширој јавности да стекне потпун увид у рад арбитара и страна у спору“, рекао је Лукић.

„Ради се о незваничном, неофицијелном записнику једанаестодневног рада Арбитраже, од прве до последње секунде, од дизања завесе до њеног спуштања“, истакао је Лукић.

У 18 сати Специјална библиотека за слијепа и слабовида лица Републике Српске представила је своја издања: звучну књига Кликоноги у доба короне аутора Златка Јурића и тематски каталог пратеће изложбе Преко клика до слика, о којима је говорила Драгана Божић.

„Специјална библиотека сваке године са радошћу учествује на сајму књига, а овај пут смо изабрали мало другачији концепт. Промовишемо каталог и изложбу Преко клика до слика са поднасловом инклузивне вјежбе студената на примјеру из звучне збирке Киликоноги у доба короне. Ради се о листовима који су настали на основу пјесама из збирке која је снимљена у нашој библиотеци. Збирку су приредили студенти дефектологије тако што су прилагодили пјесме лицима која имају потешкоће у читању и учењу, слабовидима, далтонистима и другима“, рекла је Драгана Божић.

Тринаести репрезентативни наступ Републике Српске на Међународном београдском сајму књига организује Представништво Републике Српске у Србији, уз подршку Министарства просвјете и културе Републике Српске, штанд је на истом мјесту: хала 2, ниво А.