Петог дана репрезентативног наступа Републике Српске на 65. Међународним сајму књига у Београду промоције су почеле у 11 сати у сали „Васко Попа“ гдје је Универзитет у Бањој Луци представио часопис Филолог који има за циљ промовисање савремених теоријских и интердисциплинарних приступа проучавању језика, књижевности и културе.
Након тога промоције су настављене штанду Српске у 12 сати представљањем издања СПКД „Просвјета“ Бијељина: часописа Српска вила, бр. 51, 52, 53. и 54 и књиге Ћирилицом пишем аутора Жељке Млађеновић.
„Српски народ, данас, нема довољно развијену свијест о свом националном идентитету те не показује потребну приврженост ћирилици и обавезу да писму свог језика да прво мјесто у очувању властитог идентитета. Зато је сваки напор појединца и друштва да пробуди свијест о заштити ћирилице вриједан пажње и поштовања“, истакла је Душанка Новаковић, из „Просвјете“ Бијељина, говорећи о књизи и часопису.
У 13 сати Републички завод за статистику Републике Српске представио је своја издања: Статистички годишњак Републике Српске, Општине и градови Републике Српске и Индикатори одрживог развоја Републике Српске и издања Ово је Република Српска и Жене и мушкарци у Републици Српској.
Директор Завода Дарко Милуновић изјавио је да се годишњак традиционално издаје 30. новембра, те да се у овом издању налазе подаци закључно са 2020. годином, а да је посебна пажња посвећена енергетици која је данас тема број један свуда у свијету.
„Из годишњака који је, у ствари, статистичка енциклопедија сазнајемо да Српска има енергетске вишкове и да је стабилна у вријеме нестабилности“, рекао је Милуновић и додао да годишњак садржи низ занимљивости попут оне да су у години праћења 23 мушкарца у Републици Српској приликом вјенчања узела презиме супруге.
Представљајући публикацију „Ово је Република Српска“, Велимир Савић је рекао да се овогодишње издање бави чудесном планином Озрен и да се из ње може сазнати да на овој планини постоје припитомљени медвједи, фарма јелена, а да је традиционално брање траве иве уврштено на листу Унеска као нематеријална баштина.
Он је навео да се из публикације „Жене и мушкарци у Републици Српској“ може открити колико је бракова склопљено и колики је очекивани животни вијек, али и разбити предрасуду да су мушкарци „јачи пол“.
„Статистика говори да су жене јачи пол у Републици Српској“, рекао је Савић и нагласио да статистика демистификује и питање вируса корона. Он је навео да је свуда у свијету животни вијек пао у просјеку за двије године.
Центар за културу и образовање Добој промовисао је у 14 сати издања: Небески вожд аутора Милана Кузмића у издању „Графопапир“ Бања Лука и збирку поезије Лептир аутора Иване Букејловић у издању „Примапром“ Бања Лука.
Лидија Жарић, директорка Центра је изјавила да су у питању аутори који већ дуже времена пишу поезију и освајају признања за своја дјела и за које се нада да ће у најбољем свјетлу представити град Добој на овогодишњем сајму књига у Београду.
У 15 сати „Глас Српске“ Бања Лука промовисао је књигу Мемоари аутора Славка Вујасиновића у којима су описани људи и догађаји у Козарској Дубици од краја 19. вијека до Другог свјетског рата, али и тежак живог у окупираном Београду.
Један од приређивача овог другог, допуњеног издања књиге, књижевник Рајко Лукач рекао је да је прота „Мемоаре“ написао у избјеглиштву у Београду у тешким условима окупације током Другог свјетског рата.
„Без `Мемоара` проте Вујасиновића готово да не би било никаквог поузданог историјског извора о животу у тадашњој Босанској Дубици до Другог свјетског рата нити бисмо шта знали о нашим прецима у граду и селима који га окружују“, рекао је Лукач.
Он је истакао да „Мемоаре“, осим велике историографске вриједности, краси протин стил, подједнак осјећај за детаље и крупне догађаје, главне и споредне личности, људске мане и врлине и једнако поштовање према сва три народа и конфесије „хвалећи што је за похвалу и кудећи оно што није достојно човјека“.
„Мемоари“ проте Вујасиновића објављени су захваљујући напорима његовог унука Миодрага, који је оригинални рукопис написан у пет свезака укоричио и тако га сачувао, али је тек 1994. године успио да нађе заинтересоване за његово објављивање.
Прво издање рукописа проте Вујасиновића објављено је под насловом „Срби као птице“, а друго издање, под насловом „Мемоари“, допуњено са 17 фотографија и предговором који је написао академик Матија Бећковић, објављено је 2021. године.
Дубички прота Славко Вујасиновић, рођен 1880. године, био је један од најписменијих Срба у Поткозарју тог времена. Козарску Дубицу, морао је да напусти 7. јула 1941. године и живио је у избјеглиштву у Београду гдје је преминуо 1945. годину, не дочекавши ослобођење.
Универзитет у Бањој Луци представио је у 16 сати књиге: Патофизиологија за студије здравствених наука аутора проф. др сци. мед. Нелe Рашета Симовић, проф. др сци.мед. Даркa Голић и проф. др сци. мед. Милорадa Вујнићa и Ментални аспекти спортских активности аутора Душка Лепира.
Проф. др Милорад Вујнић је говорећи о књизи „Патофизиологија за студије здравствених наука“ истакао да је овај уџбенику намијењен студентима медицине и фармације и да су у њему поред теоријског дијела наведене и описане методе функционалних испитивања у медицини што, из предавања и вјежбе, помаже студентима у савладавању знања и вјештина из патофизиологије.
Народна и универзитетска библиотека Републике Српске промовисала је у 17 сати Изабрана дјела Светозара Ћоровића, приређивача проф. др Душка Певуље.
„Светозар Ћоровић је један од најзначајнијих писаца са почетка 20. вијека и једна од величина чувеног мостарског круга стваралаца“ рекла је Љиља Петровић Зечић, директор библиотеке.
„Он је био хроничар људи, времена и живота његове родне Херцеговине“ истакла је Петровић Зечићева.
У 18 сати „Имприматур“ Бања Лука представио је своја издања: У џеповима медијске стварности, аутора Борислава Вукојевића и Вука Вучетића и збирке прича Мандаринске
патке и Нервус вагус и друге приче аутора Миланке Благојевић.
Центар за информисање и образовање Требиње промовисао је у 19 сати монографију Град Требиње – мој град. Монографија доноси приче о граду и свему што Требиње представља, његовој богатој прошлости, знаменитостима, развоју, перспективама и заслужним Требињцима.
Чини је осам тематских поглавља – од културно-историјског насљеђа, умјетности, људи и обичаја, природног блага, гастрономије, до спорта, привреде и Требиња новог доба.
Монографија доноси животописе заслужних Требињаца – Светог Василија Острошког и Тврдошког, војводе Луке Вукаловића, архимандрита Нићифора Дучића, Мића Љубибратића, Луке Ћеловића, Јована Дучића, Атанасија Поповића и Чеде Капора.
Уредник монографије Божо Морић рекао је да је на једном мјесту скупљено све што би могло бити важно за упознавање Требиња и Требињаца.
Начелник градског Одјељења за културу, породицу, спорт и образовање Слађана Скочајић рекла је на промоцији на штанду Представништва Републике Српске да се на свакој страници може осјетити дух Требиња, бисера на југу Херцеговине.