Манифестација „Кочићев дан у Београду“, коју традиционално организује Представништво Републике Српске у Србији у сарадњи са два удружења књижевника Србије и Српске, као дио „Кочићевог збора“, почела је 28. августа полагањем цвијећа и прислуживањем свијећа на гробу Петра Кочића у Алеји великана на београдском Новом гробљу.

Цвијеће на гроб српског књижевника и народног трибуна положили су представници Удружења књижевника Републике Српске, Удружења књижевника Србије, Представништва Републике Српске у Србији, као и представници Покрета социјалиста.

Пјесникиња из Добоја Јованка Стојчиновић Николић истакла је да српски народ никада не смије заборавити своје коријене и упозорила да се нажалост, и сада чују јауци са Змијања.

„Наш Кочић је испод планине дошао и, нажалост, и сада чујемо те јауке са Змијања. Ми се надамо да ће се стишати. Само што су прије јауци долазили неких који су из Аустроугарске и налазили су се на тим теренима, а сада су се појавили међу нама и то не смије да се дешава“, оцијенила је Николићева.

Представници Покрета социјалиста Александра Вулина подсјетили су на Кочићево дјело и његову улогу у очувању националног идентитета и слободарске традиције српског народа.

Цвијеће је положено и на споменик Петру Кочићу на Чубури, гдје је славни Крајишник становао кад се оженио Милком Вукмановић, а пјесници из Србије и Српске ту су пригодним бесједама и стиховима отпочели књижевни дио манифестације.

„Кочићев дан у Београду“ настављен је књижевном вечери под традиционалним насловом „Змијање у Београду, Српска у Србији“, у свечаној сали Удружења књижевника Србије.

Стихове посвећене књижевном великану и чувеном народном трибуну и пјесме везане за Петра Кочића и „Кочићев збор“ читали су пјесници из Републике Српске Јованка Стојчиновић Николић, Неда Гаврић и Јово Чулић.

Своје пјесме у част Кочића прочитале су и њихове колеге из Србије Душко М. Петровић, Милан Михајловић, Братислав Р. Милановић, Гордана Боранијашевић, Радомир Стојановић, Милутин Србљак и Живко Николић, а одломак из своје књиге прочитала је Милка Кајганић, која живи и ради у Швајцарској.

Програм је водио уредник трибине Видак М. Масловарић.

Душко М. Петровић је, у име УКС-а као једног од организатора књижевне вечери и комплетног „Кочићевог дана“, објаснио је да је циљ те манифестације да Кочића приближи Београду.

„Кочић је гледао у Београд као у Пијемонт кад је био студент у Бечу и када је у Бањалуци уређивао „Отаџбину“. Увек се сећао да је у Београду завршио гимназију и одавде отишао у Беч“, рекао је Петровић Срни.

Он је додао да има много лијепих прича о Кочићевом школовању у Београду, које је прикупио Милован Витезовић.

„Ова манифестација са тим циљем траје тридесетак година. Што је још важније, она је део велике манифестације „Кочићев збор“, која се ове године одржава јубиларни, 60. пут“, нагласио је Петровић.

Овогодишњи, 60. по реду „Кочићев збор“ обиљежава се на три локације – у Београду, Бањалуци и у Стричићима, а очекује се да ће манифестацији присуствовати око 70.000 људи.

Петар Кочић био је књижевник, политичар и борац за национална права српског народа у БиХ под аустроугарском влашћу.

Његове приповјетке и драма „Јазавац пред судом“ остале су симбол народне борбе против неправде и социјалног угњетавања, а сам Кочић постао је симбол слободарског духа, истрајности и отпора.