Трећег дана репрезентативног наступа Републике Српске на 67. Међународном београдском сајму књига, у сриједу, 23. октобра, у сали „Васко Попа“ и на штанду Представништва Републике Српске своја издања су представили Академија наука и умјетности Републике Српске, Завод за уџбенике и наставна средства, Центар за друштвено-политичка истраживања Републике Српске, издавачка кућа „Бесједа“, Факултет политичких наука из Бање Луке и још пет издавача из Републике Српске.
У 12 сати у сали „Васко Попа“ Организација старјешина Војске Републике Српске представила два своја издања која свједоче о протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату.
Представљене су монографије „Деветнаеста србобранска пјешадијска бригада Војске Републике Српске 1992–1996“ аутора Милана Вујића и „Сарајевско-романијска регија у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992–1996“ аутора Благоја Ковачевића.
О књигама су говорили предсједник Организације старјешина Војске Републике Српске Слободан Жупљанин и аутори монографија.
Жупљанин је рекао да је Организација од настанка 2017. године до данас издала 11 књига и публикација.
„Нашим публикацијама и наступом на Сајму књига у Београду реализујемо један од три наша стратешка циља, а то је трагање за истином о протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату коју ћемо записивати, сачувати на сваки начин и учинити је доступном будућим генерацијама да једног дана истина не би постала оно што о нама говоре наши непријатељи, називајући нас злочинцима, геноцидашима и лијепећи нам најгоре етикете“, рекао је Жупљанин.
Он је истакао да истину о рату могу да кажу они који су непосредни свједоци догађаја о протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату.
„Сва наша издања су радили и писали људи који су били у центру тих догађаја. Књиге које данас промовишемо написали су команданти јединица о којима се говори, рекао је Жупљанин.
Говорећи о својој књизи, Вујић је објаснио да је ријеч о монографији у којој су хронолошки поређане чињенице о бригади којом је командовао на подручју Србобрана од њеног формирања 26. марта 1992. године до 1996. године, када је заједно са још неколико јединица постала дио веће бригаде и престала да постоји.
Вујић је истакао да књига садржи бојне документе и свједочења из прве руке о тешком ратном путу 19. Србобранске пјешадијске бригаде, укључујући страдање 303 борца и рањавање више од 1.000 припаднике јединице.
Он је навео да се ова јединица у септембру 1995. године нашла у вртлогу трагичних догађаја, након којих јој је наређено да се повуче у Кнежево, гдје је утврђена јужна граница Републике Српске.
Сличну судбину имао је и Сарајевско-романијски корпус, о чијем ратном путу је говорио тадашњи пуковник и садашњи почасни генерал Благоје Ковачевић.
Ковачевић је рекао да је у овој књизи обухватио неколико цјелина и да је указао на бројне противрјечности и стереотипе о рату на простору Сарајевско-романијске регије, трудећи се да документовано разбије многе митове попут оних о опсади Сарајева и инфериорности муслиманске војске у односу на Сарајевско-романијски корпус.
„Сарајево није било опкољен, већ блокиран град, а то јер битна разлика. Из Сарајева су водили путеви којима је у град стизало све, па и оружје за муслиманску војску. Такође, није тачно да су муслиманске снаге биле малобројније, јер су имале око 60.000 бораца, а Сарајевско-романијски корпус могао је да рачуна на највише 22.000 људи“, навео је Ковачевић.
Он је подсјетио на изреку академика Милорада Екмечића да историје има колико и докумената, због чега његова монографија, како каже, обилује фотографијама, факсимилима и оригиналним наредбама, које оповргавају лажи и заблуде које су Бошњаци и њихови ментори ширили и даље шире о рату у Сарајеву, Војсци Републике Српске и Српској.
У 13 сати, такође у сали „Васко Попа“, Академија наука и умјетности Републике Српске представила је своја издања. О едицији „Изабрана дјела Рајка Кузмановића у дванаест књига“, у издању Академије наука и умјетности Републике Српске и издавачке куће „Православна ријеч“, коју су приредили академици Драго Бранковић и Љубомир Максимовић, говорили су Зоран Гутовић и Зоран Живковић. О монографији „Агроекономски аспекти одрживог развоја пољопривреде“ (десета књига из едиције „Одрживи развој и управљање ресурсима Републике Српске“) говорио је проф. др Војислав Тркуља.
На представљању „Изабраних дјела Рајка Кузмановића у дванаест књига“ речено је да дјела попут овог представљају не само достигнуће у издаваштву, него и овјенчавање једне велике каријере каква је Кузмановићева који је можда и највећи живи српски правник.
Зоран Гутовић, власник „Православне ријечи“, куће која је издала ово дјело, рекао је да су његова издавачка кућа и екипа из Академија наука и умјетности Републике Српске објављивањем ових изабраних дјела урадили одличан посао на понос Академије чији је Кузмановић предсједник.
Гутовић је рекао да је као издавач кренуо са дјелима о чувеним академицима и историчарима Милораду Екмечићу и Василију Крестићу.
„Тада ми се родила идеја да урадим изабрана дела једног великог правника и одлучио сам се за академика Кузмановића, можда и највећег живог српског правника. Он ме је дочекао најтоплије раширених врата и дао најширу подршку нашој издавачкој кући у сваком смислу“, навео је Гутовић.
Он је рекао да га је Кузмановић освојио и као човјек и као врхунски интелектуалац који је урадио много тога.
Уредник „Православне ријечи“ Зоран Живковић оцијенио да дјела попут овог представљају не само достигнуће у издаваштву, него и овјенчавање једне велике каријере каква је Кузмановићева.
„Оваква дела подсећају нас на нешто много значајније у историји културе и цивилизације. Римско право је нешто што нас инспирише у уређивању државе и друштва. То је оно што нас упућује на чињеницу да држава више није само апарат насиља, него је и оно што зовемо процедурама, о чему је тешко говорити на размеђима векова“, рекао је Живковић.
Он је оцијенио да сабрана дјела великана попут Милорада Екмечића и Рајка Кузмановића свједоче боље него границе које се стално помјерају.
„Сведочећи о изабраним делима академика Кузмановића, ми заиста можемо да кажемо да нисмо народ непревидљиве историје какви су народи који су настали деведесетих година. Ту истину о нама најбоље потврђују позната имена из 20. века, попут Екмечића и Светозара Ћоровића који би као Срби сада географски припадали Републици Српској, а свакако и дело академика Кузмановића“, рекао је Живковић.
Директор Пољопривредног института Републике Српске Војислав Тркуља истакао је да је едиција о одрживом развоју и управљању природним ресурсима Републике Српске, чији су аутори академици Ново Пржуљ и Зоран Голе, добила бројне награде.
Тркуља је додао да је ријеч о изузетно важној теми, о којој се говори у многим земљама свијета, па тако и у Српској, која обилује природним ресурсима.
Проф. др Тркуља је представио и издања АНУРС: „Зборник радова са међународне конференције о савременим материјалима 202“, часопис „Contemporary materials“ и Зборник радова са научног скупа „Тридесет година Републике Српске“.
„Академија наука и умјетности представила је неколико нових издања из различитих области. Посебну пажњу привукла су Изабрана дјела Рајка Кузмановића. Та едиција садржи 12 највреднијих књига Рајка Кузмановића, а он је укупно објавио 42 књиге и преко 200 научних радова. Унутра су дакле вриједне књиге писане у различитим временским периодима и са различитим тематикама“, навео је академик Драго Бранковић у изјави за РТРС.
АНУРС је издања промовисао, уз подршку и у организацији Представништва Српске у Србији.
Услиједиле су промоције на штанду Представништва Републике Српске у Србији .
У 14 сати Пољопривредни институт Републике Српске представио је своје издање „Tаксономија и диверзитет микобиоте семена“, аутора др Јелене Левић и проф. др Војислава Тркуље. Говорили су Ненад Новаковић, проф. др Мирко Ивановић и аутори.
„Највећа награда за наш рад биће уколико ће и корисници ове књиге имати исто мишљење и уколико ће им помоћи у њиховом научноистраживачком раду. Ова научна монографија представља богати ресурс за истраживаче и студенте микологије, фитопатологије и других области науке, али има значаја и са практичног аспекта као што је оплемењивање биљака, семенарство и спровођење интегрисаних мера сузбијање биљних болести које није могуће без тачне идентификације микобиоте семена. Новим генерацијама остаје да наставе тамо где смо ми стали, јер нова сазнања су на свакодневном нивоу, док је раније требало неколико година за то“, рекла је др Јелена Левић.
У 14.30 представљена издања Центра за друштвено-политичка истраживања Републике Српске: „Спољна политика Русије у годинама југословенске кризе /1985-1995/“ руског академика Јелене Гускове, „Битка за Сребреницу – рат за цивилизацију“ Душана Павловића и дигитално издање „Генеза Муслиманског братства и радикалног ислама у Босни и Херцеговини“.
Професор Филозофског факултета у Бањалуци Горан Латиновић, који је и рецензент књиге Гускове, истакао је да је њена књига веома успјешна научна обрада руске спољне политике према југословенској кризи од 1985. до 1991. године и рату од 1991. до 1995. године.
Латиновић је рекао да је ова књига вриједно научно дјело и корисно штиво свима које интересује руска политика према Балкану у годинама које су биле испуњене динамичним и трагичним догађајима, те да нуди одговоре на бројна питања, а у неким поглављима излази из теме, али само да би дала шири контекст ради бољег разумијевања.
Он је истакао да истраживање Гускове, предочена у јасан и прегледан текст, представља знатан допринос историји српско-руских односа, а посебно историји Републике Српске.
„Пажљивим читањем књиге добија се јасна представа о изузетно тешким околностима у којима је српски народ успио да створи Републику Српску без озбиљније подршке традиционалног савезника, препуштен практично самом себи и супротстављен западним силама које су биле у успону, што само потврђује претходна искустава и сазнања да се заиста радило о херојском добу српске историје“, закључио је Латиновић.
Виши савјетник у „Руском дому“ у Београду Георгиј Енгелхарт рекао је да је књига Гускове приказ, можда, најнепријатнијег и најтрагичнијег периода у српско–руским односима, јер је током њега руска спољна политика била обликована људима који нису жељели добро ни Русији, ни српском народу.
„То је и приказ како се руско друштво борило против тога и на крају изборило промену државне политике и у односу према Србији, Републици Српској и БиХ“, навео је Енгелхарт, који је историчар.
О књизи „Битка за Сребреницу – рат за цивилизацију“ говорио је др Бојан Димитријевић са Института за савремену историју у Београду, који је суиздавач новог издања ове књиге.
„Једна од наших интенција била је и да се у Србији више сазна о овом догађају, установи тачна хронологија, актери и жртве, и на тај начин да се боље разуме. Тај догађај је комплексан и ова књига нам помаже у свему томе. Очекујем да ће наша научна заједница усвојити многе Павловићеве налазе и развејати стереотипе који су присутни и у нашој јавности“, навео је Димитријевић.
Димитријевић је оцијенио да књига демистификује оптужбе да је Република Српска, како се тврди, жељела да избрише Сребреницу са карте муслиманских територија, при чему је кључна хронологија догађаја коју је Павловић изнио у књизи.
„Он је врло минуциозно пратио повлачење снага те дивизије из Сребренице према положајима Другог корпуса у правцу према Тузли и то је врло битно, зато што је кроз то показивао све шта се дешава тој колони и направио анализу губитака – унео је тај податак као специфичну новост у тумачење догађаја јер је показао количну и динамику губитака које су имали у том повлачењу“, навео је Димитријевић.
Он је нагласио да је једна од највећих вриједности књиге што пружа много нових сазнања о догађајима о Сребреници и злочину из 1995. године, што је важно због тенденција да се кроз тај злочин смање надлежности Републике Српске.
Димитријевић је навео да је једно од кључних питања које аутор поставља да ли је меморијални центар Поточари гробље настрадалих јула 1995. године у Сребреницу или је то војничко гробље.
„Муслиманска страна је често тај догађај користила да подгреје мит о том догађају и када анализирате догађај према књизи колеге Павловића, видите да је то у ствари вешто одрађена представа са инфлацијом бројки које не утичу на помирење два народа, него обећавају тешке дане у будућности“, навео је Димитријевић.
О дигиталном издању публикације „Генеза Муслиманског братства и радикалног ислама у Босни и Херцеговини“ говорио је истраживач Центра за друштвено-политичка истраживања Републике Српске Милан Милаковић.
Он је навео да је у публикацији приказана генеза развоја Муслиманског братства од доласка Кемала Ататурка на власт у Турској, те истакао да је ова организација и у СФРЈ наставила са планом ширења своје радикалне идеологије, што је кулминирало ратом.
„Она у кратким цртама, на базични начин, приказује врло озбиљне ствари аргументоване и доказане, превасходно ради правилног разумевања карактера рата деведесетих година у БиХ, а и проблемима са којима се суочавамо у покушају да сачувамо Републику Српску“, рекао је Милаковић.
Публикација је доступна на сајту Центра на енглеском, француском, њемачком, руском и српском језику, а прати је и документарни филм који појашњава све што је приказано у овом дјелу.
У 15 сати је најављена монографија „Гласинац“, аутора Марина Цвијетића, о којој је говорио аутор.
„Поред обимног научноистраживачког опуса групе еминентних југословенских научника и истраживача који су се дуже од једног вијека бавили проучавањем сепулкралне архитектуре у Босни и Херцеговини, феномен стећака на подручју Гласинца и соколачке општине остао је неистражен, а широј читалачкој публици, па чак и већини становника овог подручја на којем се ови споменици налазе, готово потпуно непознат“, рекао је Цвијетић.
„Територија која је обухваћена истраживањем презентованим у овој књизи односи се само на простор Гласиначке висоравни и Општину Соколац. Поједини дијелови територије, који, иако административно припадају Општини Рогатица, Општини Пале и Општини Олово укључени су у ово истраживање јер гравитирају или географски припадају простору Гласинца“, казао је Цвијетић.
У 15.30 промовисана је књига проф. др Синише Карана „Дејтонски чвор“ у издању бањалучке издавачке куће „Бесједа“.
БиХ је земља без устава и живи неуставни живот, изјавио је Синиша Каран на промоцији.
Каран је рекао да је написао ову књигу, јер сматра да Српска и БиХ у постдејтонском периоду живе у турбулентном времену, а академска заједница нема право да ћути, него мора да говори и буде активна у политичком и државном животу.
Он је навео да су у књизи садржана његова промишљања о уређењу БиХ у протекле три деценије, да су дијаметрално различите оцјене оних који се баве уставним правом о каквој се БиХ ради, федералној или унитарној.
„У уставном праву су незамисливе те разлике. Овај дејтонски чвор траје као проблем већ 30 година, када смо везали нешто што се везати не може“, рекао је Каран, подсјетивши да нико од три народа није хтио овакву БиХ – Бошњаци су хтјели унитарну, Срби своју државу по принципу самоопредјељења, а Хрвати федерални облик удруживања.
Каран је рекао да ни међународна заједница, на крају крајева, никада није предвиђала унитарну БиХ ниједним планом, сви су предвиђали унију, односно конфедерацију три државе, гдје су носиоци суверенитета народи и ентитети.
Он је Уставни суд назвао „несретним“, у коме је могуће прегласавање, те истакао да је унитарна држава БиХ немогућа и да за њу постоји само федерални облик живота, што је „рекао“ и Дејтон.
Каран је нагласио да, нажалост, његов рукопис не даје одговоре, него око тога треба да се ангажује академска заједница, која треба да постави права питања и усмјери гдје се налази одговор.
Каран је подсјетио да се сутра навршавају 33 године од оснивања Скупштине српског народа у БиХ, те да данас све тенденције иду у правцу мајоризације српског народа у БиХ, јер ако Срби изгубе федералне принципе структуре БиХ, биће прегласани и ући ће се у процес мајоризације.
„Губитком политичког бића, губи се временом и национално биће, народ који нема своју државу, нестаје“, рекао је Каран.
Каран је рекао да је бонска овлаштења донио Савјет за спровођење мира (ПИК) као политичко ад хок недејтонско тијело, израз силе међународне заједнице и великих земаља, који даје директиве високом представнику.
„Сами себи рекли су да високи представник има неку законодавну дјелатност. Умјесто да је Уставни суд чувар Устава, он је гробар БиХ који је веће зло направио овој земљи него сви високи представници и међународна заједница оног тренутка када је рекао да су закони високог представника домаћи закони“, рекао је Каран.
Он је навео да је најмање 121 системски закон донесен на тај начин, те да је било неколико покушаја промјене Устава БиХ, на примјер да се формира министарство пољопривреде.
Каран је напоменуо да су бонским овлашћењима наметнули више од 70 некаквих пољопривредних агенција, па се данас ниједна биљка не може извести без сагласности нивоа БиХ.
Каран је нагласио да се у књизи говори како је долазило до преноса надлежности и да је у свему кључан федерални принцип који се не смије пореметити, те подсјетио да БиХ нема оригиналног Дејтонског споразума, нити превода.
„Уставни суд глуми врховни суд, ствара прецедентно уставно право, непојмљиво на нашим просторима. Ово је држава без устава, живи неуставни живот“, рекао је Каран.
Он је подсјетио да се међународни уговори примјењују како су написани и не мијењају се, за разлику од Дејтонског који се насилно мијења.
„Ми смо у више наврата обавјештавали о кршењу дејтонског уговора“, рекао је Каран, те додао да сила не дозвољава интервенцију Русије и Србије, које су једна од гараната Дејтона.
Професор Ненад Новаковић рекао је да је Дејтонски споразум највећа пјесмарица која се на различите начине тумачи, те да је ова Каранова књига битна, јер се том темом бавио научно и био оперативац у његовом спровођењу.
Он је додао да ће Каранова књига тек имати значај у времену које долази, јер је на стручни начин третирао Дејтон као највиши акт једне државе.
Шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић је рекао да се у тренутку када су Српска, Србија и српски народ изложени великим притисцима и искушењима, посебна пажња посвећује очувању уставне позиције Српске и њеном опстанку.
Цицовић је рекао да је важно да сви разумију да је Дејтонски споразум и његов Анекс 4, Устав који обезбјеђује будућност Српској, јер је потпуно јасно дефинисао територијални и сваки други суверенитет Српске у оквиру БиХ.
Он је рекао да ће Представништво настојати да уради још промоција Каранове књиге широм Србије како би приближили то што из Српске причају да је једини могући опстанак БиХ да буде у складу са Дејтонским споразумом.
„Ако остали желе да граде БиХ како је дефинисана Анексом 4, једини могући пут је да се досљедно примјењује слово Дејтонског споразума“, рекао је Цицовић.
У 16 сати „Бесједа“ Бања Лука и Факултет политичких наука у Бањој Луци представили су књигу „Представничка демократија у Републици Српској“ др Владе Симовића, ванр. проф, o којој су говорили проф. др Ненад Новаковић, доц. др Зоран Милосављевић и аутор. Представљена је eдиција бањалучке „Бесједе“ под називом „Атрибут“, о којој су говорили Милан Милошевић, уредник едиције, Живко Милијаш и проф. др Ненад Новаковић, као и издања „Пјесмојед“ аутора Александре Чворовић, „Какав принц, таква и бајка“ аутора Неде Гаврић и „Реисилванија: земља пророка или порока“, аутора Емира Соколовића о којима су говорили проф. др Ненад Новаковић и аутори.
Владе Симовић оцјењује да је Република Српска због услова Дејтонског споразума постала војно неодбрањива и да се сада једино може одбранити ако ојача институционално, економски и културно.
„Представничка демократија у Републици Српској“ научни је рад Владе Симовића у коме се бави политичком историјом, парламентаризмом и проблемима које је Дејтонски споразум створио за Републику Српску, при чему је, како наводи аутор, задњих стотињак страница посвећено томе како види „редизајнирану Републику Српску“ у политичком, економском, социјалном, образовном смислу и у другим областима.
Симовић, који предаје на Факултету политичких наука у Бањалуци, истиче да Дејтонски споразум не само што спречава уједињење Србије и Републике Српске, него је њиме и „учињена Република Српска војно неспособном“, јер су у Дејтону предате све стратешке коте – врхови планина – Прењ, Вележ, Столице и Влашић.
Он оцјењује да предаја кота Прењ и Вележ значи да би „било каква јача акција из Мостара би за седам дана завршила потпуним крахом Источне Херцеговине“, да је Бањалука постала неодбрањива када је предат врх Влашића, а да су Столице једина тачка са које се из БиХ види Београд.
„Република Српске се војно више не може одбранити. Једини начин одбране Републике Српске је да јача институционално, економски и културно“, рекао је Симовић на промоцији на штанду Републике Српске.
Уредник „Бесједине“ едиције „Атрибут“ Милан Милошевић представио је Антологију америчке кратке приче под насловом „У Бога вјерујемо“, затим антологију прича „На рубу опуса“, као и антологију англосаксонске крими-приче „Злочин и казна“, која је на 590 страна сажела два вијека крими прича.
У 16.30 „Banja Luka College“ представио је стручне и научне публикације, о којима је говорила Светлана Душанић Гачић.
„Наше издаваштво појављује се из године у годину на штанду Републике Српске што је показатељ да радимо непрестано и квалитетно, па имамо шта и да промовишемо.
Што се тиче ове године, издвојила бих наше зборнике које већ традиционално представљамо на сајму у Београду. Реч је о зборницима са две конференције које су препознате на међународном нивоу и могу да кажем да смо ове године окупили стручњаке из целог света“, рекла је Душанић Гачић.
У 17 сати Музеј Републике Српске је представио књигу „Предсједник проф. др Милан Јелић (1956-2007)“ чији је аутор историчар Остоја Раилић, виши кустос Музеја Републике Српске.
Књига је пратећа публикација изложбе Музеја Републике Српске приређене на годишњицу смрти шестог предсједника Републике Српске Милана Јелића, који је преминуо 2007. године у 52. години.
О књизи су говорили директор Музеја Републике Српске Давор Стрика и аутор.
Раилић је рекао да је књига у првом дијелу посвећена биографским подацима, док се други дио односи на његову заоставштину коју је породица поклонила Музеју.
Остоја Раилић је подсјетио на Јелићеву изузетну биографију.
„Лако је било писати о њему јер је то био човјек у правом смислу те ријечи. Он је у свијет политике ушао као већ афирмисана личност у привреди и спорту“, истакао је Раилић на промоцији на штанду Републике Српске.
Најавио је да ће сљедећа изложба о историји Републике Српске бити посвећена неком од официра Српске из Одбрамбено-отаџбинског рата.
Директор Музеја Републике Српске Давор Стрика рекао је да је институција културе на чијем је челу централни музеј комплексног типа у Српској.
Он је истакао да је циљ да Музеј имају сталну изложбену поставку посвећену Републици Српској, која би се бавила великанима Српске, међу којима је свакако био и Милан Јелић.
У 18 сати у сали „Васко Попа“ ЈП „Завод за уџбенике и наставна средства“ а. д. Источно Ново Сарајево представио је књигу „Утемељивачи РС на прелазу из XIX у XX век“, аутора Јована Б. Душанића.
О књизи су су говорили проф. др Ранко Поповић, проф. др Душко Певуља и аутор, уз Дејана Керлету као модератора.
Професор Ранко Поповић Поповић рекао је да први дио књиге уводи читаоца у други, важнији дио, гдје је представљено 12 биографија људи, чланова Покрета Срба за црквено-школску аутономију, који су се борили за српску националну БиХ.
„Ваљало је изборити аутономност, самосвојност послије аустроугарске окупације. На челу тог покрета био је Перо Шантић, Алексин старији брат, мостарски велетрговац. Срби су успјели и добили своје школе, установе, а све заслугом тих људи“, навео је Поповић, те додао да о некима од њих пише и Душанић.
Он је навео да је Душанић, који је својевремено 1986. године у монтираном процесу избачен са бањалучког Универзитета као националиста јер му је као велики гријех узето што је индексе потписивао ћирилицом и јер је дао сину име Арсеније, писао о породичној историји.
Поповић је навео да Душанић пише и о свом претку проти Стевану Душанићу, зачетнику идеје да се у Бањалуци направи храм посвећен руској царској породици Романови, а тај храм се сада и подиже.
Према његовим ријечима, централна личност књиге је богати српски трговац Глигорије М. Јефтановић, који је презаслужан за српску националну ствар у БиХ, и који ће касније утемељити већину националних институција, од времена оснивања Просвјете 1902. године, српске народне банке и штедионице.
Професор Душко Певуља рекао је су управо ови Срби из књиге на прелазу 19. и 20. вијека били свјесни културне идеје, која се данас још не живи у Српској и да је ова књига поучна шта треба радити.
Певуља је истакао да црквено-школски покрет показује каква је била идеја Срба у то вријеме, а што је у ово вријеме крунисано Републиком Српској у БиХ.
Он је додао да српским историчарима недостаје и филолошки аспект приче о Србима у БиХ, те да се морају читати водећи слависти 19 вијека.
Душанић, чија је првобитна жеља била да напише историју своје породице, а написао је историју више породица, рекао је да већ иде друго издање књиге, гдје ће бити комплетирана биографија Јефтановића, која се завршава 1941. године када посљедњи познати потомак, како се мислило, умире у логору Јадовну 1941. године.
Рекао је да је пронашао потомке у Чилеу, у Јужној Америци, те испричао причу о потомку породице Албахари који је спасио живот потомку породице Јефтановић и он је у знак захвалности дао сат, а сада други потомак породице Албахари (Владимир Албахари из БиХ) тражи потомка Јефтановића да му преда сат.
Посљедња промоција трећег дана наступа Републике Српске на овогодишњем сајму књига у Београду одржана је на штанду Представништва Републике Српске у Србији. У 19 сати ЈП „Завод за уџбенике и наставна средства“ а. д. Источно Ново Сарајево представио је књигу „Како сам замало постао песник“, аутора Соње Арсић Вукомановић, о којој су говорили проф. др Зорана Опачић и аутор.
„Упознала сам се са њеним рукописима као члан жирија на конкурсу за најбољи необјављени рукопис ‘Совица’ за најбољу књигу за децу“, рекла је Опачићева и додала:
„Захваљујем се Заводу за уџбенике и наставна средства што даје могућност талентованим неафирмисаним ауторима који до сада ништа нису објавили да пронађу свој глас и да се обрате широј читалачкој публици.“
„Вукомановићева је први роман објавила прије две године и добио је награду „Совица“ за најбољу књигу за децу 2022. године. Вукомановићева се бави актуелним проблемима у савременом друштву и занимљивим и изазовним темама са којима се суочавају данашња деца у одрастању“, рекла је Опачићева.
На овогодишњем 67. Међународном београдском сајму књига Република Српска биће представљена са 134 наслова на 47 промоција које ће бити одржане од 21. до 26. октобра у сали „Васко Попа“ и на штанду Представништва Републике Српске у Србији – хала 2, ниво А, а у склопу штанда предвиђен је и простор за продају књига у организацији Удружења издавача Републике Српске.
Репрезентативно представљање књига које су издавачи и аутори из Републике Српске објавили између прошлогодишњег и овог београдског сајма, организовало је, као и свих тринаест до сада, Представништво Републике Српске у Србији.