У уторак, 22. октобра, штанд Представништва Републике Српске у Србији посјетили су премијер Србије Милош Вучевић, министар културе Никола Селаковић и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић, а дочекао их је шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић.
Премијер Србије Милош Вучевић рекао је након обиласка штандa Републике Српске да су заједничка културна сарадња и баштина нешто што не може да се спријечи административним мјерама и политичким одлукама.
„То је јединствено национално ткиво у смислу континуитета, гледаћемо да помогнемо што више можемо, а ви из Републике Српске сте најзаслужнији за очување националног идентитета“, рекао је Вучевић.
Он је додао да су и Срби у Федерацији БиХ (ФБиХ) поносни на свој идентитет и културу.
„Срби из Републике Српске и ФБиХ су увек добродошли у Београд – главни град свих Срба где год живели“, поручио је Вучевић.
Селаковић је истакао да је једна ствар за понос, а то је чињеница да су Република Српска и њени издавачи на Сајам књига у Београду дошли са више од 120 нових издања у овој години.
„То неке много веће заједнице које имају статус државе нису у стању да дају, а Српска то даје и истрајна је у томе“, рекао је Селаковић.
Он је додао да на штанд Републике Српске долази као у домаћинску кућу, а посебно је похвалио Цицовића, наводећи да је он покренуо многе ствари попут „Дана Српске у Србији“.
Селаковић је цитирао Стојана Новаковића, који је на почетку 20. вијека написао „Ако се уједињујемо уједињујемо се културом“.
„Србија и Српска су уједињене у нашој српској култури, у нашој књижевности и гдје год живе наши људи кроз наш језик и нашу, Вукову ћирилицу јесмо и бићемо увијек уједињени“, рекао је Селаковић.
Цицовић је истакао да је посјета премијера Вучевића и министара Селаковића и Старовића штанду Републике Српске велика част за Републику Српску и њено Представништво у Србији.
„Ово је још једна потврда да ми из Српске и Србије у вријеме када су и Српска и Србија изложене бројним изазовима радимо на јединству и саборности“, рекао је Цицовић.
Он је додао да значајну улогу у томе има заједничка борба за очување српског идентитета, културе, традиције и писма, што потврђује и данашња посјета Вучевића и сарадника из Владе Србије штанду Републике Српске, која представља велику подршку српском народу у Републици Српској.
Другог дана репрезентативног наступа Републике Српске на 67. Међународном београдском сајму књига одржано је девет промоција на штанду Представништва Републике Српске.
У 12 сати СПКД „Просвјета“ Тузла представила је „Сабрана дјела Радована Јовановића“, о којима су говорили: мр Фатмир Алиспахић, Лаура Барна, Жељко Т. Ковачевић и Мирјана Т. Лазаревић.
„Сабрана дјела садрже писану заоставштину писца сакупљену у пет књига. Комплет се састоји од књиге пјесама, затим књиге са 26 приповиједака, ту је књига ‘Студије и чланци’ 18 научних и публицистичких текстова, и пета књига ‘О Радовану Јовановићу’ доноси животопис и преглед богате библиографије, али и текстове о Радовану Јовановићу.“ рекла је Мирјана Т. Лазаревић.
„Човјек снује, … Сањао је и приређивач и уредник ових сабраних дјела, босанскохерцеговачки књижевник и публициста Фатмир Алиспахић, годинама подсјећајући на значај писца и његовог дјела, сматрајући да је Јовановић први савремени књижевник сјевероисточне Босне, и шире, који се огледао кроз више жанрова, и у прози и у поезији, и у есеју и у путопису, и у публицистици и у дневном новинарству, али и као преводилац“, казала је Лазаревићева.
„Цијели један вијек послије објављивања збирке пјесама „Талас душе и грч тела“, прве и једине објављене књиге, објављена су Сабрана дјела Радована Јовановића. Богата писана заоставштина најзначајнијег писца сјевероисточне Босне између два свјетска рата, послије готово деведесет година од његове смрти доступна је и пружена суду јавности и књижевне науке“, истакла је Лазаревићева.
„Са издавањем ‘Сабраних дјела Радована Јовановића’ догађа се један феномен какав није забиљежен у књижевном животу и културној пракси наших простора. Никад се није збило да из маглине заборава изрони непознат нам писац, а о чијем опусу и значају свједоче његова сабрана дјела. Непознат или заборављен писац, безмало 90 година након смрти, појављује се у друштвеном простору, са реалним исходом да у културном животу и књижевности заузме мјесто које му – по тек уоченом значају и припада“, рекао је мр Фатмир Алиспахић, приређивач сабраних дјела.
„Јовановићева књижевна заоставштина је свеобухватна и вредно је сведочанство развоја националног културног корпуса кроз писану реч. Снагом и вишезначјем језичког изражаја она превазилази локалне границе, прескаче ‘тарабе’ и као важан мозаички камичак образује глобалну културолошку слику-мозаик“, рекла је Лаура Барна.
„Преданом и систематском посвећеношћу, прионуо је Јовановић на посао који обимом умногоме превазилази судбину појединца, исписујући кроз прозна, публицистичка, путописна и поетска дела токове и кретања животописа и житија свога народа у првој половини двадесетог века. Иако оријентисан на одређен регион: североисточну Босну тузлански, подрињски и семберски простор – овај камен у мозаику цивилизацијског образа, неопходан како би се континуално разазнавао његов прави карактер и цивилизацијски удео, чиме успева да се избави из ‘мале баре’ и урине у велике воде Земљиног шара“, истакла је Барна.
У 12.30 СПКД „Просвјета“ Гацко представила је Зборник радова 26. Научног скупа историчара у Гацку са темом: „Знаменити Херцеговци кроз историју“, о коме је говорио проф. др Радивој Радић и часопис „Нова Зора“, о коме је говорио проф. др Милош Ковачевић.
„И овога пута Ћоровићеви сусрети историчара у Гацку, одржани 26. пут, као кровну тему имали су ‘Знаменити Херцеговци кроз историју’. Као исход истраживачких напора неколицине историчара добили смо овај зборник, додуше нешто мањег обима него што су били претходни зборници“, рекао је проф. др Радивој Радић.
„Реч је о десет научних прилога који су, да се изразим старински изашли из пера девет истраживача (један млади аутор приложно је два рада). Скуп је отворио Будимир Алексић, редован учесник и, ако смем да кажем, доајен Ћоровићевих сусрета историчара, радом који казује о Андрији Лубурићу ‘као сакупљачу српског народног стваралаштва’ и знаменитом херцеговачком културном делатнику, и нашем незаслужено заборављеном фолклористи, сакупљачу разноврсне грађе и народних епских песама“, истакао је Радић.
На штанду Републике Српске у 13 сати промовисан је Календар Српског просвјетног и културног друштва (СПКД) „Просвјета“ Главни одбор Источно Сарајево за 2021/22. годину.
О издању, чији је приређивач био недавно преминули академик Војислав Максимовић, говорио је декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Владан Бартула.
Одајући признање Максимовићу за труд, енергију и креативност, Бартула је рекао да Календар „Просвјете“ има око 800 страна и 57 различитих тематских цјелина које су, захваљујући приређивачу, мајсторски усклађене, тако да Календар може да се чита и у цјелини и по дијеловима.
„Календар је значајан из много разлога, а први је тај што је ријеч о историјској публикацији, која с краћим прекидима излази од 1905. године“, рекао је Бартула.
Он сматра да је Календар врло значајна публикација у српској култури, која свједочи о историјском континуитету постојања Срба у БиХ као народа.
„Важан је као документарно свједочанство свега онога што су радили наши најзначајнији људи – интелектуалци, научници и писци“, навео је Бартула.
Према његовим ријечима, Календар који је данас промовисан наставља тај континуитет и потврђује велику традицију српске културе у БиХ.
„Календар је потврда једног духовног културног и научног рада и показатељ да смо ми као народ врло зрели и утемељени, да смо историјска заједница која има хришћанску културу и све параметре и елементе који красе и друге народе у Европи“, навео је Бартула.
Он је рекао да Календар садржи много различитих текстова из различитих области, који могу бити занимљиви најширој читалачкој публици.
„Календар доноси текстове о актуелним темама, али и о темама које су важне у историјском контексту, јер нас подсјећа на значајне догађаје, годишњице, датуме и све што је битно за једну културну и образовну заједницу“, рекао је Бартула.
У 14 сати Јавна установа (ЈУ) „Спомен-подручје Доња градина“ представила је два своја издања – 10. број часописа „Топола“ и књигу „Пуцари 1941-1945″, аутора Мирка Димића. Говорили су: Тања Тулековић, Дејан Мотл и Мирко Димић.
Говорећи о часопису „Топола“, директор Тања Тулековић рекла је да ова публикација излази 15 година и да се десето пут појављује на сајму књига у Београду, на штанду Републике Српске.
Тулековићева је објаснила да редакција часописа објављује радове у којима показује и доказује да је у Другом свјетском рату на територији Независне Државе Хрватске (НДХ) извршен геноцид над српским народом, јер нема мјеста гдје су живјели Срби да није било злочина над њима.
Она је истакла да је циљ редакције да објави што више докумената и чињеница на основу којих описују и објашњавају размјере страдања Срба у НДХ.
Тулековићева је истакла да редакција сарађује са историчарима из региона и цијелог свијета, као и са значајним меморијалним центрима попут „Јад Вашем“ из Јерусалима, који тражи да им шаљу издање „Тополе“, што потврђује да је њихов часопис тражен и репрезентативан.
Једно од издања ове установе је и књига „Пуцари 1941-1945.“ о којој је на данашњој промоцији говорио њен аутор Марко Димић, који је описао историју овог села код Kозарске Дубице у којем је у Другом свјетском рату извршен геноцид.
Димић је објаснио да је књига подијељена у четири дијела, а први је историја Пуцара која обухвата преглед најважнијих догађаја у селу, укључујући изградњу цркве и школе.
Димић је истакао да се је кључну улогу у изградњи школе у Пуцарима у вријеме аустроугарске окупације имао Јандро Благојевић, који је 1910. године са два пара опанака прешао пут од родног села до Беча да би добио дозволу за школу.
Благојевић је у Другом свјетском рату убијен и био је једна од 413 пописаних жртава из Пуцара, које су махом страдале у злогласном усташком логору у Јасеновцу и концентрационом логору у Земуну.
О том страдању, како је објаснио, говори се и у другом дијелу његове књиге, и то из прве руке кроз свједочења четворо преживјелих.
У трећем дијелу књиге је попис жртава из Пуцара са именима и презименима страдалих, а у четвртом су објављени документи Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, као и фотографије које показују размјере злочина у Пуцарима.
„Kњига има око 130 страница и може да се прочита у даху. У њој је страдање Срба у НДХ у Другом свјетском рату објашњено на примјеру једног микролокалитета – Пуцара код Kозарске Дубице“, рекао је Димић.
Монографија „Богатство српског народа“ Здравка Мочевића у издању Фондације „Мир Божији“ која је мала енциклопедија оног најбољег што посједује српски народ у свим областима, представљена је у 14.30 на штанду Представништва. На промоцији су говорили Мира Лолић Мочевић, др Слободан Јанковић, др Милорад Перовић и аутор.
Мочевић је рекао да је ова монографија, којој је покровитељ предсједник Републике Српске Милорад Додик, а која се може назвати и букваром и малом енциклопедијом, обухватила већину области живота и рада Срба, а на њој су радили научници са свих српских простора.
„Специфично за ово дјело јесте да смо покушали да обухватимо све области – од архитектуре, етнологије, историје, културног насљеђа, науке, књижевности, музике, спорта па и гастрономије. Трудили смо се да у овој књизи нађе оно најбоље чиме Срби излазе на свјетску позорницу, златне нити из свих области“, рекао је Мочевић.
Он је објаснио да је специфичност монографије што третира простор на којем живе Срби као недјељив, али и у томе што се први пут поред српских великана и војсковођа налази и Дража Михаиловић, јер су аутори укинули идеолошку баријеру, као и то што је Гаврило Принцип уврштен у великане српског народа.
Аутор једне од 16 цјелина у монографији Милорад Перовић, истакао је да је „Богатство српског народа“ озбиљна књига писана на врло лијеп начин и врста врло озбиљног бедекера која ће и припадницима српског народа и странцима помоћи да схвате ко су Срби били и шта јесу.
Перовић, који је писао о енергетском и рудном богатству српских земаља, истакао је да је српски простор јако богат, да су трагови о томе врло бројни.
Он је навео да је рударска дјелатност на српском простору постојала од давнина, али да је свој прави процват рударење на српском простору доживјело у вријеме Немањића, период када српска држава била озбиљно развијена, градила градове око рударских колонија, које су посјећивали трговци.
„Србија није арчила богатство. Рудник Ново Брдо производио је 120.000 златника годишње. Тај новац улаган је у манастире и цркве. Манастири који су зидани државним новцем су сачували националну свест српског народа“, истакао је Перовић.
Главни уредник Слободан Јанковић рекао је да је ова књига заиста својеврсни буквар, енциклопедија, у којој може пуно тога да се прочита, као на примјер у каквој су вези манастир Житомислић и руски генерал Милорадовић, али и то да је круна коју је носио Стефан Првовенчани – израђена у православној традицији, као и информације о чувеним „Илирским грбовницима“, те о везовима, а ту су и рецепти српских јела.
„Kњига повезује најстарије доприносе српског народа са данашњим тренутком и гледа ка будућности“, закључио је Јанковић.
Мира Лолић Мочевић истакла је да се у књизи налази све оно што вриједи у српском народу од његовог помињања до данашњих дана, од онога што је историја, антропологија, етнологија али и савременог тренутка и онога што интересује млађе генерације.
У 15 сати Удружење књижевника Републике Српске представило је књиге својих чланова. О роману „Нити“, аутора Жељка Несторовића, у издању „АС оглас“ Зворник, говорио је аутор.
Несторовић је рекао да је својим романом настојао да покаже да је љубав вјечна, да и уколико овоземаљска тијела нестану, љубав наставља да живи, да нас свака одлука, сваки поступак води неким другим путем и да се ништа не дешава случајно.
„Пишем о свевременој, безвременој и најјачој сили о љубави која је неуништива, чак и од времена јача и коју ни зуб времена не може да окрњи или на било који начин умањи или онеспособи“, рекао је Несторовић, а потом је читао одломке из романа.
О дјелима поезије у прози „Поруб месечевом срмом“ и „Вез небеским нитима“, списатељице Даре Радојевић, у издању „Графопринт“ Горњи Милановац, надахнуто је говорила Снежана Ивановић, док је Радојевићева читала дијелове из својих дјела.
„Дарина писана реч, говори истином нежности, свеопште љубави, бола, сумње и, заправо, свих дубоких емоција својствених човеку“, рекла је Ивановићева.
У 16.30 Народна библиотека Шклопотница, Ријека код Фоче и „Финекс“ д.о.о, Београд представили су своја издања: „Библиографија Фоче“ и „Хрестоматија текстова о фочанском крају“, аутора Миленка Тодовића, о којима су говорили Радиша Благојевић, Душан Миловановић и аутор.
„Књиге Мише Тодовића о Фочи и околини верно и опширно показују како је некадашња турска касаба егзистирала у срећна и несрећна времена последњих седам векова, да би данас постала значајан универзитетски град са богатом природом, важним споменицима, многим познатим и анонимним актерима разних историјских догађаја и слично. Све је то врло умешно, детаљно, аутентично, на богатом и чистом народном језику, забележено у Тодовићевим књигама“, рекао је Радиша Благојевић.
„Ова врста локалне (завичајне, регионалне) библиографије ради се и зато што недостаје општих, али и због тога што нема довољно стручних снага и материјалних могућности да се сачини шири и обухватнији библиографски пописи. Завичајна библиографија Фоче je клица ентитетске и националне библиографије“, рекао је Миленко Тодовић.
У 17 сати СПКД „Просвјета“ Билећа представила је Зборник радова Ћоровићеви сусрети писаца – Српска проза данас „Књижевно стваралаштво Горана Петровића“ о коме је говорио проф. др Јован Делић.
Говорећи о значају и дјелу писца Горана Петровића који преминуо почетком ове године, Делић је нагласио: „Дан његовог раног уснућа и његов књижевни опус једина су ми утјеха у болу и једина потврда неке дубље тајне, неке судбинске и вјечне Горанове везаности за Жичу и Светога Саву, и за његову – Горанову – књижевну мисију у српској и свјетској књижевности. Јер то што је он урадио, у тешким годинама за наш народ и нашу културу јесте непролазна мисија и духовни подвиг“.
„Био је господствен, дистанциран, супериоран, изнад Истока и Запада, као и његов свети књижевни јунак, загледан у дубине времена и чаробне тајне свога матерњег језика, сигуран у његову светост и снагу, благо иронично и меланхолично осмјехнут“, истакао је Делић.
Књига научног савјетника Етнографског института Српске академије наука и умјетности (САНУ) Гордане Благојевић „Невидљиви хероји Грчке“ о „спасавању дјетињства“ 40.000 српске дјеце, које су ратних деведесетих година грчке породице примале у своје куће и новчано их помагале, представљена је у 18 сати на Штанду Представништва Републике Српске у Србији.
О књизи су говорили директор Етнографског музеја САНУ др Бранко Бановић, проф. др Владимир Рибић, шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић и аутор.
Др Бранко Бановић je рекао да је у књизи дата лекција солидарности и доброчинства, која је путоказ како се треба понашати у кризним ситуацијама.
„Писана је изузетно лепим стилом. Ауторка је изузетан стручњак и познавалац грчке културе и успела је да овако комплексну тему људске солидарности и љубави два народа прикаже на једноставан начин. Књига је поставила трајни споменик свим људима из Грчке и Републике Српске који су учинили ову акцију могућом“, рекао је Бановић.
Проф. др. Владимир Рибић, рецнзент књиге, рекао је да је фасцинантно колику су храброст и вољу Грци показали да не одустану од те дјеце, од којих су нека била и са толико тешким траумама да нису могла да говоре, и оцијенио да то наука тешко може да објасни.
Рибић је истакао да ова књига представља посебно емоционално искуство и није је лако читати, али зато емоционално обогаћује онога ко је чита.
Шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић рекао је да је Представништву било част да, поред Етнографског института САНУ и Представништва Републике Српске у Грчкој, буде један од суиздавача ове књиге која промовише хуманитарни рад и доброчинство, али и указује колико је важно да српски народ гради добре односе са грчким народом.
Гордана Благојевић је рекла да је у помагању српске дјеце учествовало око 150 општина широм Грчке, не само у Солуну, те да многи међу њима нису знали једни за друге.
„Ту се не ради само о новцу, него о људским успостављеним везама од којих многе трају до данас. На корицама је `Лађа спасења` и многа деца су рекла да им је тај боравак у Грчкој спасио детињство – да није било њих не би имали ничег лепог да се сете из детињства“, рекла је Благојевићева.
Књига на својим страницама има кју-ар кодове у којима се крију видео-записи разговора са грчким домаћинима титловани на српски језик, али и искуства тадашње дјеце, а сада људи у касним тридесетим и четрдесетим годинама.
На овогодишњем 67. Међународном београдском сајму књига Република Српска биће представљена са 134 наслова на 47 промоција које ће бити одржане од 21. до 26. октобра у сали „Васко Попа“ и на штанду Представништва Републике Српске у Србији – хала 2, ниво А, а у склопу штанда предвиђен је и простор за продају књига у организацији Удружења издавача Републике Српске.
Репрезентативно представљање књига које су издавачи и аутори из Републике Српске објавили између прошлогодишњег и овог београдског сајма, организовало је, као и свих тринаест до сада, Представништво Републике Српске у Србији.