Данас је у Цркви Благе Марије у фрушкогорском насељу Банстол, служен помен Србима који су страдали у нападу здружених хрватских и муслиманских снага на 13 западнокрајишких општина Републике Српске од јула до октобра 1995. године. Након помена положени су вијенци у част страдалих Крајишника на спомен-крст у порти цркве. Помен је организовао Савез крајишких удружења из Новог Сада, и уприличен је на Дан светих мученика јасеновачких који Српска православна црква обиљежава као славу, а помен је служио отац Синиша Хрвачевић.

Обиљежавању су присуствовали Душко Ћутило, директор Фонда за помоћ избјеглим и прогнаним Војводине, Борислав Максимовић, сарадник за културу у Представништву Републике Српске у Србији, представници завичајних удружења из некадашње Републике Српске Крајине, те избјегли Срби који данас живе у Србији.

Ранка Срдић Милић, предсједник Савеза крајишких удружења из Новог Сада је истакла да су добро познате размјере злочина над Србима у тих 13 западнокрајишких општина.

„У Мркоњић Граду је била масовна гробница са 181 страдалим Србином. По другим мањим насељима тог подручја откривене су гробнице са још 186 убијених Срба“, рекла је Милићева.

Милићева је напоменула да званична статистика каже да је у том периоду на простору 13 западнокрајишких општина страдало 1.674 Срба војника и цивила, што никада не смије бити заборављено.

Она је напоменула да је велика сила тада ударила на Србе, са свих старана су их притисли регуларна Хрватска војска, Хрватско вијеће одбране /ХВО/, Пети корпус тзв. Армије БиХ Атифа Дудаковића, а имали су и помоћ НАТО пакта.

Према њеним ријечима, помени на страдања Срба у том периоду 1995. године обиљежавају се на многим стратиштима западне Крајине.

„Јуче је био на Клековачи, потом на Влашићу гдје су појединци из некадашње Армије БиХ покушали да спријече помен за 21 погинулог српског војника“, подсјетила је Милићева.

Прије 25 година удружене снаге Војске Хрватске, ХВО и Армије БиХ напале су западни дио Републике Српске и заузеле општине Гламоч, Грахово, Дрвар, Босански Петровац, Рипач /Бихаћ/, Купрес, Јајце, Кључ, Сански Мост, Крупу на Врбасу, Србобран /Доњи Вакуф/, Шипово и Мркоњић Град и протјерале цјелокупно српско становништво са тих простора.