Интензивирати пласман робе из Српске у Србију
У Новом Саду је одржан пословни форум „Дани Српске у Србији – сусрети привредника“ на којем је указано на потребу интензивирања пласмана производа из Републике Српске на тржиште широм Србије.
На скупу у Привредној комори Војводине окупљеним привредницима из Српске и Србије обратили су се предсједници привредних комора Војводине Владимир Гак, Републике Српске Горан Рачић, као и шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић и предсједник Покрајинске владе Маја Гојковић.
Након обраћања, услиједило је потписивање институционалног споразума, потписали су: Привредна комора Републике Српске, Привредна комора Војводине, Гаранцијски фонд Војводине, Гарантни фонд Републике Српске, Продуктна берза Нови Сад.
Гак је истакао значај потписивања институционалног споразума и навео да су у овим тешким моментима слога и јединство и разум неопходни и у Србији и Републици Српској и сваком мјесту гдје живи српски народ, те да је због тога неопходно изградити јаку привреду јер она значи и јаку државу.
„Гдје је јака држава, ту је и јак и сложан народ“, навео је Гак.
Он је подсјетио на недавну посјету пољопривредном сајму у Бијељини на ком Привредна комора Војводине учествује дуги низ година, те нагласио да сљедеће године очекује конкретне резултате, напомињући да је БиХ један од најзначајнијих спољнотрговинских партнера Србије са спољнотрговинском размјеном од три милијарде евра, од чега милијарда одлази на Војводину.
Гак је напоменуо да је прошле године потписан споразум између „Витаминке“ из Републике Српске са трговинским ланцом „Универекспортом“ из Србије и да су „Витаминкини“ производи добро прихваћени у Војводини, те да очекује да у наредном периоду буде потписан још један такав споразум, да се споје привредници, да на томе раде двије привредне коморе.
Фокус, како је рекао, треба ставити на одговорност према народу и државама Србије и Српске, на увоз одређене робе, посебно меса, те додао да ће Привредна комора Војводине закључке са овог скупа упутити Министарству пољопривреде Србије.
Рачић је рекао да је планирано да се у наредном периоду интензивира пласман производа из Републике Српске у Србији.
„Наше прехрамбене капацитете треба да ставимо у већу функцију и да покушамо да отворимо врата нашим произвођачима да буду више заступљени на просторима Србије“, додао је он.
Рачић је нагласио да је циљ да буде смањен спољнотрговински дефицит који Република Српска има и да домаћој прехрамбеној производњи отвори врата и створи додатни импулс.
Он је подсјетио да је највећа спољнотрговинска размјена Српске са Србијом, да је за шест мјесеци забиљежен раст од око 17 одсто, те напоменуо да Српска највише извози у Србију електричну енергију, коју исто тако и увози.
Српска увози из Србије нафту, нафтне деривате, производе металне индустрије, прехрамбене и кондиторске производе, лијекове, али извози, поред струје, рециклажни папир и лијекове, производе од челика, жице, репроматеријал за металну индустрију.
Рачић је напоменуо да је „Бањалучко пиво“ присутно у цијелој Србији, затим у Италији и Русији и да је то у посљедње двије до три године довело до раста те пиваре.
Он је захвалио шефу Представништва Цицовићу за организацију ове манифестације и форума и назвао га „првим српским амбасадором“ јер на најбољи начин презентује потенцијале Српске.
Рачић је рекао да би желио да као резултат ове манифестације буду потписани нови уговори између компанија из Српске и Србије, те додао да данас потписани споразум треба да пружи додатни импулс сарадњи институција, да вјерује да ће идуће године разговарати о реализацији споразума и да ће све више компанија из Српске бити присутно у Србији.
Рачић је додао да очекује да ће компанија „Пађени“ и „Универекспорт“ потписати уговор, да млијечни производи из Херцеговине буду присутни у Србији.
Скупу присуствују представници десетак компанија из Српске, које су лидери у својим областима од месне индустрије, поризводње млијека, сокова и других прехрамбених производа.
Гојковић: економски односи Српске и Србије – израз заједничке визије
Премијер Војводине Маја Гојковић изразила је задовољство што ће се још више производа из Републике Српске наћи у трговинским ланцима у Србији, те нагласила да економски односи нису само резултат географског и историјског повезивања Србије и Српске него израз заједничке визије и будућности.
Гојковићева сматра да привреде Србије и Републике Српске имају огроман потенцијал, прије свега у пољопривреди, енергетици, информационим технологијама и туризму, те да ће се до 2026. године остварити много бољи резултати на свим пољима.
Током обраћања на Пословном форуму у Новом Саду у оквиру манифестације „Дани Српске у Србији“, Гојковићева је поручила да Србија, Влада Аутономне Покрајине Војводине и њени привредници чврсто стоје уз Републику Српску.
Она је истакла да је за Војводину Српска најважнији спољнотрговински партнер, а нарочито када је ријеч о извозу, те додала да је манифестација “Дани Српске у Србији” идеална прилика да се размијене искуства на пољу економије и бизниса, за разговор о будућим пројектима.
“Србија у Српској има стабилног трговинског партнера о чему сведочи ниво спољнотрговинске размене. Само у првој половини ове године та спољнотрговинска размена Србије и Српске достигла је близу двије милијарде евра, што се односи на сарадњу Војводине и Српске, а не и за БиХ“, навела је она.
Гојковићева је, говорећи о повезаности два народа, изразила захвалност предсједнику Републике Српске Милораду Додику од којег је добила први позив подршке током недавних нереда у Новом Саду, када су покушали да јој опколе кућу, а који ју је питао како може да помогне и да ли треба да дође.
„Та реченица говори све колико смо блиски и колико у сваком тренутку мислимо једни на друге и то ће тако да се настави. Не брините за вашу будућност, јер је Србија уз Републику Српску…Један од наших приоритета је опредељење да чврсто стојимо иза Републике Српске у сваком смислу те речи“, истакла је Гојковићева.
Шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић истакао је да је важно још снажније развијати привредну сарадњу, јер ће то допринијети економском развоју Српске и Србије, а грађанима омогућити бољу будућност.
Он је захвалио Гојковићевој за подршку програмима јачања и увезивања народа Српске и Србије, за то што активно учествује у свему што на јачању тих веза раде руководства Србије и Српске на челу са предсједницима Александром Вучићем и Милорадом Додиком.
Цицовић је указао да Република Српска и Србија заједно раде на његовању културе сјећања, да се српски народ окупља и сјећа сународника који су живот дали за Српску и Србију, да заједно обиљежавају Дан српског јединства, слободе и националне заставе, граде инфраструктуру.
Он је напоменуо да сви привредници треба да разумију да и економски пројекти треба да буду у функцији српског народа и очувања његовог идентитета, културе, традиције, обичаја, српског језика, ћирилице, православне вјере, како би се Србија и Српска довеле на ниво економског развоја који ће свима обезбиједити будућност.
„Важно је да сви разумијемо да смо јединствен, етнички, језички, култури и духовни простор, без обзира на све административне границе, и гдје год на свијету живјели, на том простору нема граничних, ни царинских прелаза, то је један простор на којем сви морамо радити на пословима важним за наш опстанак и будућност“, истакао је он.
Он је подсјетио да Вучић, говорећи о Републици Српској, увијек каже да поштује и територијални интегритет БиХ, те напомено да се Српска већ 30 година бори за очување Дејтонског споразума и своју уставну позицију и да на тај начин чува и БиХ.
„Увијек треба да имате на уму да је важно да знамо ко смо и одакле смо, ако то не будемо знали, џаба нам новац“, исткао је Цицовић.
Форум у Привредној комори Војводине у Новом Саду окупио је привреднике из Српске и Србије.
Бућан: инстуционални споразум – иницијална каписла за даљу сарадњу
Институционални споразум привредних комора и гарантних фондова Републике Српске и Војводине иницијална је каписла за даљу сарадњу привредника, рекао је директор Гарантног фонда Републике Српске Невен Бућан.
Он је оцијенио да ће овај споразум донијети доста тога доброг за привреду Српске.
„Овим споразумом се проширује сарадња са Гаранцијским фондом Војводине са којим већ постоје уговори о пословно-техничкој сарадњи и са којим сарађујемо у оквиру `Зеленог навигатора` Западног Балкана“, рекао је Бућан новинарима у Новом Саду.
Директор Гаранцијског фонда Војводине Милимир Вујадиновић је указао на привредни и политички значај потписивања овог споразума, који се тиче помоћи привредницима Српске и Србије.
Овај споразум је, каже он, наставак политика које сад више од деценије води званични Београд на челу са предсједником Србије и званична Бањалука на челу са предсједником Републике Српске.
„Споразум се тиче пуног повезивања наших институција, привредних субјеката и свих других могућих тела у Србији и Српској. У овом времену глобалних изазова, то постаје за још један степен значајније него што је било раније“, додао је Вујадиновић.
Он је напоменуо да је повезивање српског народа, Србије и Републике Српске утемељено на поштовању свих других и држава и народа.
„Радимо и радићемо на пуном повезивању и интеграцији свих наших тела, поштујући и уставе и законе и све правне норме које се тичу и Србије и Српске, а на крају крајева и БиХ, поштујући територијални интегритет БиХ и међународна документа попут Дејтонског споразума, те Споразум о специјалним паралелним везама Србије и Српске“, додао је Вујадиновић.
Институционални споразум потписали су представници привредних комора Републике Српске и Војводине, Гаранцијског фонда Војводине, Гарантног фонда Републике Српске и Продуктне берзе Нови Сад.
Овај споразум потписан је у оквиру манифестације „Дани Српске у Србији“.
У Београду представљене туристичке атракције Бањалуке
Туристичка организација Бањалуке представила је јуче у Београду кључне туристичке атракције и промотивни видео намијењен туристима из цијелог свијета.
Директор Туристичке организације Бањалука Миња Шурлан рекла је да је манифестација „Дани Српске у Србији“ најадекватнији простор за презентацију туристичке понуде имајући у виду специјалне везе и односе Републике Српске и Србије.
„Ова презентација је само увод у све оно што желимо да прикажемо на предстојећем међународном сајму туризма који ће се одржати почетком наредне године“, рекла је Шурланова.
Она је истакла да се Бањалука поноси својим авантуристичким, манифестационим и здравственим туризмом, да нуди природна богатства и богату историју, али и богату гастрономску понуду, а једна од предности је и добра повезаност са другим градовима.
Шурланова је подсјетила да је у Бањалуци три пута одржано свјетско првенство у рафтингу, али и европска такмичења у овом спорту, те свјетско првенство у кајаку.
Савјетник министра трговине и туризма Републике Српске Трифун Лукић истакао је на презентацији да ће Министарство увијек бити партнер свим туристичким субјектима у Републици Српској како би се повећао број гостију.
Данашњој презентацији у „Експо 2027“ сали Београдског сајма, присуствовао је и директор Туристичке организације Београда Миодраг Поповић.
У оквиру представљања туристичке понуде, организовани су и бројни сусрети који омогућују директно повезивање представника бањалучких малих и средњих предузећа са потенцијалним партнерима из Србије, са циљем успостављања нових контаката и јачања пословне сарадње.
У Руском дому изложба слика Рената Ракића и концерт камерног ансамбла Академије умјетности
У Руском дому у Београду синоћ је отворена изложба слика „Искра“ академског умјетника Рената Ракића из Бањалуке, коју је отворио Њ.Е. Александар Врањеш, амбасадор БиХ у Србији, у оквиру „Дана Српске у Србији“, а одржан је и концерт бањалучког Камерног ансамбла Академије умјетности.
Директор Музеја савремене умјетности Републике Српске Сарита Вујковић рекла је на свечаном отварању да је изложба „Искра“ почетком године представљена у овом музеју и да је била једна од најпосјећенијих, а била је отворена и у Будви.
Она је навела да је Ракић умјетник који је изузетно поштован код публике и готово двије деценије води занимљиву сликарску школу која има много полазника, како будућих студената умјетничких факултета, тако и надарене дјеце.
Ракић је истакао да су му узор били руски сликари и да му је драго што излаже баш у Руском дому. Он је појаснио да су изложене слике настале након саобраћајне несреће, када није могао да види скоро три мјесеца и када се повукао у свој унутрашњи свијет, те представљају врсту његовог унутрашњег виђења себе самог.
На концерту Камерног ансамбла Академије умјетности Бањалука наступили су флаутисткиња Марија Пилиповић, виолинисти Соња Војводић и Теодор Икановић, као и виолинисткиња Срна Мајар и виолончелисткиња Лидија Паулин.
Пилиповићева је истакла да су у репертоару заступљени композитори руског поријекла, али и из Републике Српске, међу којима и најпознатији композитор и етно-музиколог Републике Српске, али и цијеле БиХ, Владо Милошевић.
„Његова дјела имају веома специфичан композиторски стил `са доста дисонанци и оштрог ритма`, као и мотивима узетим из народног предања“, додала је Пилиповићева.
У Пожаревцу изведена монодрама „Туга која траје цијели живот“
Монодрама „Туга која траје цијели живот“, аутобиографска прича о голготи Српкиње Добриле Кукољ која је преживјела у усташком логору смрти Јасеновац изведена је синоћ у Пожаревцу у оквиру манифестације „Дани Српске у Србији“.
Монодрама је урађена у продукцији Јавне установе Спомен-подручја Доња Градина, а продуцент је директор ове установе Тања Тулековић.
Лик Добриле је у дворани Центра за културу Пожаревац глумила Маја Колунџија Зорое.
Ову монодраму јуче су у оквиру „Дана Српске у Србији“ могли да погледају и грађани Сремске Митровице, а Тулековићева је том приликом истакла да је ријеч о дјелу рађеном по тексту и истоименој књизи Кукољове, која је предсједник Удружења преживјелих јасеновачких логораша.
„То је аутобиографска прича о голготи кроз коју је Добрила прошла у вријеме НДХ. Ријеч је о потресној причи која је симбол свих логораша јер у Поткозарју, одакле је Добрила, нема породице из које бар један члан није убијен у Јасеновцу“, рекла је Тулековићева.
Змијањски вез представљен у Народном музеју Крушевац
Изложба „Змијањски вез – свјетско нематеријално насљеђе“ отворена је јуче у Народном музеју Крушевац у оквиру „Дана Српске у Србији“.
Представник Музеја Републике Српске, етнолог Данијела Ђукановић изјавила је да ће публика у Крушевцу први пут моћи да види ову изложбу, насталу као дио пројекта којим је Змијањски вез уписан на Унескову листу свјетског нематеријалног културног насљеђа.
„Овај пројекат уписа Змијањског веза на Унескову листу урађен је до 2014. године и до данас јако успјешно презентује културно нематеријално и материјално насљеђе Републике Српске због тога што је препознат као пројекат који представља и културу и традицију и идентитет српског народа“, рекла је Ђукановићева.
Она је навела да је ова изложба до сада представљена у више европских земаља, међу којима и у Москви и Београду, а идуће године биће и у Српском културном центру у Паризу у сарадњи са Етнографским музејом из Београда.
Начелник Градске управе Весна Анђелић изјавила је на састанку са делегацијом из Републике Српске, одржаном прије отварања изложбе, да је град Крушевац, као и сваке године, и ове године домаћин.
Анђелићева је рекла да је договорено да Народни музеј Крушевац идуће године гостује у Републици Српској са изложбом „Моравска Србија“.
„`Моравска Србија` је нешто што је специфично за наш крај и мислим да ће то да буде интересантно за све грађане Републике Српске“, рекла је Анђелићева.
Састанку у згради Градске управе у Крушевцу присуствовали су и помоћник градоначелника за друштвене дјелатности Снежана Алексић, директор Народног музеја у Крушевцу Никола Пантелић, Драгана Радоја из Музеја Републике Српске и сарадник у Представништу Републике Српске у Србији Ана Љутић.
У Крушевачком позоришту приређен је концерт „Оне три мргуде“ са вокалним солисткињама Свјетланом Видовић, Мајом Татић и Ружицом Чавић Томићевић. Тема концерта је љубав, инспирисана писмима Петра Кочића, а певачице су својим наступом и жанровски различитим опредељењима испуниле очекивања бројне публике.
Представништво Републике Српске у Србији већ 13 година организује манифестацију „Дани Српске у Србији“.
Ове године „Дани Српске“ одржавају се у 13 градова у Србији – у Београду, Сомбору, Сремској Митровици, Крушевцу, Суботици, Пожаревцу, Новом Саду, Крагујевцу, Кикинди, Зрењанину, Краљеву, Врању и Нишу.