Огранак Америчког колеџа кардиолога за Србију и Републику Српску представио је издање Cardiologiа Preventiva кроз 120 питања и одговора, главни уредник Бранко Белеслин, уређивачки одбор Милан Недељковић, Душко Вулић и Војислав Гига. Говорили су академик Душко Вулић и проф. Бранко Белеслин.

„Идеја писања и уређивања књиге о превенцији кардиоваскуларних болести, као и многих других незаразних болести, била је посебан изазов с обзиром на постојање мноштва препорука и консензус докумената који су често преобимни и тешки за читање, а понекад и са ограниченом практичном примјењеношћу.“ рекао је Белеслин.

„Жељели смо да са овом публикацијом понудимо садржај и форму текста која на занимљив начин може да се носи са овом темом од изузетног и индивидуалног и друштвеног значаја,“ истакао је Белеслин.

Удружење старјешина Војске Републике Српске /ВРС/ представило је: Зборник радова Пад западнокрајишких општина и страдање српског народа Крајине.

О зборнику, који има 815 страна, говорили су: предсједник Организације старјешина ВРС Слободан Жупљанин, академик и ратни потпедсједник Владе Републике Српске Витомир Поповић, историчар Бојан Димитријевић и некадашњи начелник штаба Другог крајишког корпуса генерал Душан Кукобат.

Жупљанин је рекао је да ово представља дио програмских активности у реализацији једног од три стартегијска циља Организације старјешина ВРС чија је тежња да стално трага за истином о догађајима у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату.

„Онима који нас називају геноцидашима и говоре нам да можемо отићи одавде и однијети онолико земље колико је на опанку, морамо рећи да је истина нешто другачија. Због тога је важно да радимо све да ширу јавност упознамо с овим што радимо“, нагласио је Жупљанин.

Он је додао да организација на чијем је челу као издавач овог зборника на себе није узела улогу судије да тврди да је њена истина једина и неупитна већ су понудили један став и једно мишљење.

„У суштини, ради се о непосредном свједочењу најнепосреднијих учесника у овим догађајима, а другима ћемо оставити могућност да се критички осврну и кажу шта имају“, рекао је Жупљанин и додао да су данашњу промоцију организовали захваљујући Представништву Републике Српске у Србији.

Он је најавио да ће у годинама које долазе Организација старјешина ВРС радити на допуњеном или евентуално обновљеном издању зборника.

Академик Поповић је међу кључне догађаје који су претходили паду западне Крајине уврстио сједницу Народне скупштине Републике Српске у Санском Мосту, гдје је дошло до подјеле између тадашње политичке и војне власти.

„Иако има оних који сматрају да су те подјеле омогућиле пад западне Крајине, не мислим да су те подјеле довеле до тога, нити да је ту пресудила било каква издаја или продаја, о чему се до данас говори“, рекао је Поповић.

Он сматра да би се прије могло радити о нечему трећем, то јест о губитку ове територије ратом и свођењу на раније договаране проценте подјеле БиХ – 49 одсто за Републику Српску и 51 одсто за Федерацију БиХ.

Говорећи о зборнику, историчар Димитријевић рекао је да се овом и сличним књигама реафирмише тежња Срба да сами пишу своју историју из ратова деведесетих, чиме се дуго времена мало ко бавио.

„Ово је добар искорак да се српски глас о рату деведесетих година прошлог века, који је изнедрио Републику Српску, поново чује. Република Српска је, без сумње, победа српског народа у ратовима деведесетих“, оцијенио је Димитријевић.

Он је истакао да је за њега као Србина из Шумадије Република Српска идеал српства, али да је велики проблем у томе што дио београдске чаршије преузима наративе из Хрватске и Сарајева и оптужује Српску и њено ратно војно и политичко руководство за све и свашта.

Анализирајући околности које су довеле до слома Другог крајишког корпуса и пада западнокрајишких општина, генерал Кукобат је истакао да је таквом епилогу увелико кумовала развученост снага које због тога нису могле да зауставе продор надмоћнијих непријатељских снага, нарочито након пада Гламоча и операције „Олуја“.

Академија наука и умјетности Републике Српске представила је своја издања:

Енциклопедија Републике Српске (том  IV и V), Зборник радова Савремени материјали 2022 и часопис „Савремени материјали“ 14-1,  Едиција „Одрживи развој и управљање ресурсима Републике Српске“ (књига 6,7,8,9, и 10), Библиографија Рајка Кузмановића, Академија наука и умјетности Републике Српске 1993-2023 и Арбитража за област Брчко – спор или фарса стољећа.

Говорили су: академик Рајко Кузмановић, академик Драго Бранковић, академик Неђо Ђурић, академик Срето Танасић и академик Витомир Поповић.

Енциклопедија Републике Српске доприноси ширењу знања о Српској и њеном идентитету и као таква треба да се нађе у библиотекама свих већих градова – од Санкт Петербурга до Александрије, рекао је пресједник Академије наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/ Рајко Кузмановић.

Кузмановић је подсјетио да је изазован посао израде Енциклопедије Републике Српске почео 2007. године, да у њу улазе само више пута провјерене чињенице, а да је посебна пажња дата историјским.

„Из ње сазнајемо да је на простору Републике Српске живот бујао одвајкада и да она никада није била непозната. Енциклопедија доприноси ширењу знања о Републици Српској и њеном идентитету“, рекао је Кузмановић на представљању круне издаваштва АНУРС – четвртог и петог тома Енциклопедије Републике Српске.

Академик Драго Бранковић рекао је да је на првих пет томова Енциклопедије радило 306 аутора, а да је амбиција АНУРС да до 40. рођендана Републике Српске заврши свих 12 томова.

„Ми смо негдје на средини и надамо се да ћемо до 9. јануара 2032. године имати комплетну Енциклопедију. То није забиљежила ниједна држава“, навео је Бранковић.

Он је рекао да четврти и пети том обрађују и области које се налазе ван Републике Српске. „Навели смо да се та мјеста као што су Грахово, Дрвар, Житомислић налазе на подручју Федерације БиХ, али да их се ми нисмо одрекли“, истакао је Бранковић.

Бранковић је представио пет књига из Едиције „Одрживи развој и управљање ресурсима Републике Српске“.

Он је нагласио да се АНУРС опредијелио да ради на овим, како их је назвао зеленим књигама, јер схвата да се природна богатства Републике Српске налазе на удару и да се морају заштитити.

Академик Неђо Ђурић представио је сајамској публици Зборник радова Савремени материјали 2022. године и часопис „Савремени материјали.“

Он је навео да су у том зборнику објављени научни радови о спорном локалитету Трговска гора, нагласивши да је добро припремити што више података у случају арбитражног поступка.

О монографији Академија наука и умјетности Републике Српске од 1993. до 2023 говорио је професор Срето Танасић који је нагласио да је она урађена да би на једном мјесту било речено све о овој институцији, од оснивања до данас.

Монографија, између осталог, садржи говоре предсједника Републике Српске, биографије њених чланова, податке о одликовањима. Укратко, нуди комплетну слику активности у протеклом периоду“, рекао је Танасић.

Монографију Арбитража за област Брчко – спор или фарса стољећа представио је академик Витомир Поповић који је нагласио да она баца свјетло на све што се дешавало са овим дистриктом, интересе који су око њега владали и околности у којим се одвијала.

„Књига има око 1.600 страница, а основно је питање да ли је арбитража за Брчко била арбитража стољећа или фарса стољећа,“ рекао је Поповић.

Удружења грађана „Свјетионик“ Бања Лука и „Бесједа“ Бања Лука представили су књигу Змијањски писци Кочићеви сљедбеници, аутора Видосава Ђурђевића и Грозде Регодић. Говорили су: Радомир Вулин, Видосав Ђурђевић, Ненад Новаковић, Славко Танасић и Драгица Гатарић.

„У књизи је укупно 94 писца, сабрано за неких стотињак година, послије Kочића, који су Kочићеви сљедбеници,“ рекао је Славко Танасић, предсједник удружења грађана „Свјетионик“ и додао да ће још десетак писаца бити обухваћено у другом допуњеном издању.

Ово је један изузетан пројекат који говори какво је насљедство у културном, писаном, књижевном, умјетничком и сваком другом смислу оставио Кочић, истакао је Танасић.

Удружење књижевника Републике Српске представљало је издања својих чланова: Док трагаш за својом земљом и Ноћи дуге у прогонству, духовна поезија, аутора Александре Мариловић. Говориле су Дајана Петровић и аутор.

„Мариловићева је талентована, плодоносна и вишеструко награђивана млада жена која истовремено снажно и нежно крчи пут по коме ходи, и оставља траг за све боготражитеље и смисла тражитеље, у времену које је више ноћ, и у коме прогонство, чини се, не престаје,“ рекла је Петровићева.

„Ехо њене поезије одзвања и попут таласа преваљује горе постављене између нас, зближавајући нас у истом, чини ближњима, онима који су тихи али истрајни прегаоци и сатрудници Божји,“ истакла је Петровићева.

„Бесједа“ Бања Лука је представила издање Од Детлака до Ист Ривера аутора Средоја Новића, о коме су говорили: Синиша Каран, министар унутрашњих послова Републике Српске, проф. др Жељко Мирјанић, проф. др Ненад Новаковић, Бранислав Мићуновић и аутор.

Министар унутрашњих послова Републике Српске Синиша Каран рекао је да је у питању аутобиографија једног друштва у коју је аутор пренио богатство свог живота будући да је вршио одговорне дужности у органима безбједности, извршним и законодавним органима.

„Ово није аутобиографија познате личности, него аутобографија једног живота друштва, чак и свих нас,“ рекао је Каран.

Новић је, сматра Каран, можда најбољи свједок тога како се развијао ранији систем социјалистичке Југославије, како се она распала, како је дошло до трагичног сукоба, како је настала Република Српска.

Он је рекао да је величина Новића у препознавању великог и малог и у мудрости, али и у чињеници да је ријеч о човјеку који има невјероватно дугу каријеру. Више пута је био министар, радио одговорне државне послове у органима безбједности, у извршној и законодавној власти.

Каран је навео да је Новић спој теорије и праксе и да је „новићевски стил” саопштавања препознатљив свакоме ко га познаје и да даје симболику преношења мудрости и савјета, без обзира на државне или животне ситуације.

„Тај спој државе и човјека, људске и државничке величине, чистоте мисли и то је карактеристика Новића. Богатство живота Новића је богатство садржаја ове аутобиографије,“ навео је Каран.

Жељко Мирјанић је рекао да је са Новићем, нетипичним полицајцем, био на истим политичким задацима и да га зна три деценије, као да су књигу писала три писца – полицајац, политичар и интелектуалац, а прожима је мотив слободе.

Мирјанић је подсјетио на период када су наметане реформе полиције у Српској и да је то било све осим демократије, те на уцјене, пријетње, подвале, а све то је прошао Новић и други који сачували полицију Републике Српске.

Бранислав Мићуновић је рекао да књига није важна због спознаје самог Новића, него и са литерарне стране. Ова књига је романсирана аутобиографија, уз велику дозу сјећања на сопствени живот, што је велика мајсторија.

Новаковић је рекао да му је част што се ова књига појавила у издању „Бесједе”, те да је ово хроника времена прошлог и овог вијека, односно обухвата 70 година неиспитаног периода.

Новић је рекао да се годинама „ломио“ да ли ће писати књигу, те да је увијек жалио што јавност није могла да прихвати да у полицији, у којој је провео многе године, има много часних, честитих и интелектуално снажних личности.

„Цијела моја животна филозофија је породица и чини ми се да другачије не бих знао. Књига је саткана од моје породице, породице у селима, успјеха и распада истих. То сам поредио са распадом система, друштва, институција, држава”, рекао је Новић, додајући да како се распада породица, тако се распада и држава.

„Бесједа” је представила и едицију „Атрибут“, о којој су говорили уредник едиције Милан Милошевић и уредник проф. др Ненад Новаковић.

„Бања Лука колеџ“ и „Бесједа“ Бања Лука представили су издавачку научну дјелатност „Бањалука колеџа“, о којој су говорили: проф. др Светлана Душанић Гачић, проф. др Славица Ишаретовић и проф. др Ненад Новаковић.

ЈУ Завичајни музеј Градишка представио је своје издање: Борислав Боро Њежић: графике, аутора Бојана Вујчића и Александра Обреновића, о којем су говорили Љиљана Њежић и аутори.

„Ова књига говори о Бори Њежићу, познатом мозаичару, графичару и умјетнику из Градишке који је живио и радио у Београду,“ рекао је Вујчић.

Њежић је добитник бројних признања за своје стваралаштво а његови мозаици данас красе Градишку, Бању Луку, Београд и многе друге градове, истакао је Вујчић.

Тринаести репрезентативни наступ Републике Српске на Међународном београдском сајму књига организује Представништво Републике Српске у Србији, уз подршку Министарства просвјете и културе Републике Српске, штанд је на истом мјесту: хала 2, ниво А