Извор: Тањуг
Представништво Републике Српске у Србији организовало је синоћ у Дому војске у Београду свечани пријем поводом 9. јануара – Дана Републике Српске и 28. фебруара – дана проглашења првог Устава Републике Српске, а домаћин пријема и шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић рекао је да су ова два датума историјско свједочење једног народа да остане свој на своме.
Свечаност је почела химном Републике Србије и Републике Српске, а присутни су били и премијер Србије проф. др Ђуро Мацут, потпредсједница Владе и министарка привреде Адријана Месаровић, као и министри у Влади Србије Зоран Гајић, Бела Балинт, Немања Старовић, Демо Бериша, Татјана Мацура, потпредсједница Народне Скупштине Марина Рагуш и Јован Јањић, сенатор РС Александар Вулин, предсједник Уставног суда Србије Владан Петров, потпредсједник Владе Македоније Иван Стоилковић, министри у Влади Републике Српске Златан Клокић, Петрар Ђокић, Драга Мастиловић, Радан Остојић, Боривоје Голубовић, Бојан Випотник, Раденко Бубић, Сенка Јујић, Ирена Игњатовић и Нед Пуховац, потпредсједници Скупштине Републике Српске, Ања Љубојевић и Петко Ранкић и други званичничници Српске и Србије, представници дипломатског кора, као и бројне истакнуте личности из свијета културе, науке, умјетности, привреде и спорта Србије и Српске.
Цицовић је у поздравном обраћању истакао да су и 9. јануар и 28. фебруар датуми који представљају историјско свједочанство једног народа да остане свој на своме и да сачува своје име.
„Да има право на институционалан и организован начин живота, и овај Устав је настао као потреба за слободом, храброшћу и безбједношћу пред тешким временима. Устав Републике Српске поставио је темеље правног поретка стабилности, као највишег начела очувања идентитета Републике Српске у складу са међународним правом и Дејтонским споразумом“, рекао је он.
Цицовић је додао да је Република Српска настала као израз легитимне потребе српског народа за слободом, равноправношћу и безбједношћу у временима великих искушења.
„Данас, више од три деценије после, суочавамо се са изазовима који доводе у питање уставну позицију Републике Српске и српског народа као конститутивног народа, свједоци смо настојања да се одлуке доносе мимо демократске воље изабраних представника, да се мијењају надлежности утврђене Уставом и да се поништава изборна воља нашег народа“, истакао је Цицовић.
На свечаности се обратио и изасланик предсједника Србије и савјетник за регионална питања Милош Вучевић, који је рекао да је Република Српска резултат нужности, плод љубави према српству, страх од геноцида из Другог светског рата и рационални и логични одговор на кораке оних који су сањали и хтели, а то хоће и данас, “да српски народ сведу на београдски пашалук“.
„Не говоримо о једном правном документу на коме се темељи државност наше Српске. Говоримо о кодефикацији насушног вапаја за слободом. Вапаја који је одјекнуо у времену великих искушења у тренуцима када је један народ суочен са неизвесношћу распада Југославије и дубоким политичким кризама, насталим да сачува своје право на идентитет и своје право на слободу“, рекао је Вучевић.
Вучевић је додао да проток времена често доводи до заборава на чињенични слијед догађаја, али управо овакви догађаји морају нас подсјећати на оно што је било и на оно како је било.
„Заборав и непажња, а слободан сам да додам и лаковерност, увек су били наши национални непријатељи. Зато морамо памтити да бисмо знали и да бисмо опстали“, додао је он.
Он је подсјетио да је 9. јануара 1992. донесена декларација о проглашењу Републике, српског народа у Босни и Херцеговини, чијим чланом четири је прописано да ће основе друштвеног, политичког и државног система новопроглашене Републике бити уређене њеним уставом, а који је пак свечано донијет 28. фебруара исте те 1992. године.
„Правни и чињенични след догађаја указује да је једини преостали одговор на тешко правно насиље и кршење свих правних норми устава, Социјалистичке Републике БиХ, било проглашење Републике Српске као политичко и институционално решење тадашњих историјских изазова за српски народ. А њен први устав темељ државног поретка, документ којим је дефинисан систем власти, права грађана и институционални оквир“, рекао је он.
Додао је да је тај Устав ипак и много више од пуког правног акта- он је представљао израз тежњи и мирољубивог народа ка правди и слободи.
„Мир није нешто што се подразумева и што је вечно. Он је вредност која се свакодневно изграђује и зарађује стрпљењем, дијалогом и узајамним поштовањем. Право на самопостојање које је српски народ у тим годинама настао да заштити никада није било право усмерено против других. То је универзално право сваког народа да чува свој идентитет, традицију, да има своје институције, да има своју душу“, додао је он.
Истакао је да Република Српска треба да буде простор у коме се чува идентитет, али и гради будућност, простор у коме се гради мир и гарантује суживот.
„Не живимо у прошлости, али и не заборављамо, нити од ње бежимо. Из ње црпимо поуку да без јединства нема опстанка, а то јединство није једно умовање, већ саборност да се окупимо као најузвишенији принципи и идеали нашег народа“, додао је он.
Како је навео, “то је оно што је Србину увек доносило победу и то никад не сме бити заборављено“.
„Слога, саборност, одговорност, мудрост и толерантност. То су претпоставке нашег опстанка. Поштујемо друге, јер само онај који поштује може очекивати поштовање од других“, рекао је Вучевић.
Председник Владе Републике Српске Саво Минић рекао је да су Срби са обје стране Дрине један народ који је сачувао свој национални идентитет.
„Србија је била увијек ослонац Републици Српској. Идеју Република Српске не смијемо никада заборавити,1992. године добили смо међународни кредибилитет. Ми својом руком пишемо своју историју. Имамо Србију, а ви најчешће нисте били ни свјесни колико сте нам помогли само зато што сте ту и хвала вам на томе“, рекао је Минић.
„Мислим да је сада вријеме да заједно, заједничким радом, обиљежавањем свих ових манифестација будемо поносни на ове датуме, да чувамо свој идентитет и да знамо ко смо и шта смо. Вјерујте, више ће нас цијенити када виде да ми ценимо себе, да се не стидимо ничега што је везано за нас. Ове двије заставе и за мене су једна застава, тробојка, која је увијек била на правој страни историје, која се увијек борила за слободу и правду и тако ће и остати“, рекао је Минић.
Предсједник Народне Скупштине Републике Српске Ненад Стевандић рекао је да Српска настала у миру.
„Наш устав и наша декларација о независности настали су да нико није опалио ниједан метак. То је била демонстрација воље и одлучности српског народа. Српска је највећа српска победа у последњих 200 година, она није наше власништво, она припада цјелокупном српском народу“, поручио је он.
Истакао је да Република Српска данас снажна, јер управо слави кроз ове датуме- заједништво.
Предсједник Милорад Додик рекао је да Република, да није била српска, не би ни постојала данас.
„Оно што смо унијели у њој, била је наша историјска тежња, борба за нашу слободу и то је било неуништиво за многе наше непријатеље. Српска живи успјешно свој живот, зато што је то народна република, зато што војска никада није била против народа и што никада народ у Републици Српској није био тај који је рушио насилно своју власт. БиХ за нас није била избор, ни онда, а ни данас. БиХ ниједног тренутка нама, српском народу у Републици Српској не даје да вјерујемо у било какав облик заједничког постојања. Морамо да се посветимо себи и да ниједну идеју са стране не прихватимо као да је наша. Срби са ових простора морају јасно да кажу шта хоће. Мало је народа који могу да издрже губитке попут српског народа. Српски народ у цјелини данас треба да редефинише свој положај“, истакао је Додик.
Додао је да је важно бити окупљен око националних ствари и чувати их.
Он је навео да Српска данас пролази кроз нове изазове, али да показује виталност.
„Србија је увек иза нас, и онда када гријешимо, знамо да је Србија иза нас. Ми Републику Српску, Србију, Косово не смијемо изгубити, морамо се редефинисати и показати шта су наши апсолутно достижни циљеви. Што нас више сегментирају лакше ће нас поразити“, рекао је Додик.
Епископ новобрдски и викар српског патријарха Иларион пренијео је поздраве и благослове патријарха Порфирија, додајући да данас треба да се сјећамо саборности.
„Ово је празник који говори о остављању наше бране, нашег темеља који је омеђен са два велика светитеља – првомучеником Стефаном, а други је отац наше нације Стефан Немања, Симеон Мироточиви, који је оставио пут којим треба да идемо. Данас треба да се сјећамо саборности“, рекао је он.
Подсетио је да је Пећка Патријаршија поставила темеље за српски народ и пут који треба да за њега сачувамо.
„Молимо се Богу да у свим српским земљама гдје се пјева српска химна, посебно у Републици Српској, да нам и Стефан и Симеон дају снагу. Нек је сретно“, истакао је он.
Комлетан видео снимак свечаног пријема можете видјети ОВДЈЕ.
Фотографије: Анђелко Васиљевић/ Политика.