Полагањем вијенаца и одавањем почасти код спомен-бисте једном од најзначајнијих српских пјесника и дипломата Јовану Дучићу, на Калемегдану, обиљежен је „Дучићев дан у Београду“ и 83 године од његове смрти, уз поруку да су и данас за српски народ најважнији јединство и слога.
Скуп је у знак поштовања културно-историјског насљеђа и његовања сјећања на великане српске књижевности организовало Удружење Требињаца „Јован Дучић“ у Београду, уз подршку Представништва Републике Српске у Србији.
Вијенац је у име Представништва Републике Српске у Србији положио шеф Представништва Млађен Цицовић, који је рекао новинарима да је за српски народ важно да чува сјећање на све своје великане, међу којима је Дучић, који је оставио трајни печат у српској култури, историји, али и широм свијета.
„Порука једног од највећих српских великана писане ријечи јесте да је важно заједнички радити на очувању нашег идентитета, културе, традиције, обичаја, српског језика и ћирилице“, нагласио је Цицовић.
Он је истакао да је Дучић оставио трајни печат и у српској дипломатији и показао како се на тај начин може борити за своју слободу, културу, традицију и обичаје, односно за опстанак српског народа.
„Дучић би данас сигурно рекао да нам је најважније јединство и саборност, јер без тога нећемо моћи да дамо најбоље одговоре на све изазове и искушења пред којима се налази српски народ, наша Србија и наша Република Српска“, рекао је Цицовић.
Српски књижевник Владимир Пиштало истакао је у обраћању да се не може заклонити оно што је Дучић радио, те да онај ко није читао Дучића и његову поезију има једно чуло мање.
Он је нагласио да је књига „Благо цара Радована“ једна од најпродаванијих у новијој српској историји.
Пиштало је рекао да је веома важно да се школска дјеца упознају о Дучићевом дјелу.
„Довољно би било и само то што је поклонио ону амбасаду у Будимпешти, тиме је дао допринос својој култури за један животни век“, навео је Пиштало и додао да је Дучић поклонио и „онај дивни музеј у Требињу“, те да је цијелог живота скупљао за Требиње, а не за себе и потомке.
Предсједник Удружења Требињаца „Јован Дучић“ у Београду Жарко Ратковић рекао је да су се на Благовијести окупили поводом 83 године од Дучићевог упокојења, те истакао да треба вјеровати у Бога и српство, за шта се пјесник залагао, као и за јединство и слогу.
Он је подсјетио да је Удружење Требињаца поднијело иницијативу управи Калемегдана и граду Београду да Дучићева биста буде измјештена на мјесто које му приличи како би била видљива или да бараке буду уклоњене.
Српски пјесник и дипломата Јован Дучић, чије је стваралаштво дало печат српској поезији, рођен је 17. фебруара 1874. године у Требињу.
Био је члан Српске краљевске академије, а заједно са писцима Алексом Шантићем и Светозаром Ћоровићем у Мостару је покренуо књижевни лист „Зора“. Осим пјесама, од којих су неке непролазне вриједности, писао је прозу, путописе, есеје и студије.
Умро је 1943. године у САД, дубоко резигниран страдањима српског народа током рата, посебно на територији Независне Државе Хрватске.
Дучићеви земни остаци почивали су у америчкој савезној држави Индијани, а 22. октобра 2000. године положени су у гробно мјесто у Херцеговачкој Грачаници, изнад Требиња, чиме је испуњена посљедња пјесникова жеља.