Овогодишњу јубиларну свечаност поводом 30 година Републике Српске и дана у којем је проглашен први Устав Републике Српске, Представништво Републике Српске у Србији организовало је 28. фебруара у Старом двору, у Скупштини града Београда.
Свечаности су присуствовали и говорили предсједници народних скупштина Србије и Српске Ивица Дачић и Недељко Чубриловић, а на тематској трибини под називом „30 година од доношења првог Устава Републике Српске: Словом Устава против злодуха укидања Републике Српске“ говорили су: проф. др Дарко Танасковић, проф. др Радомир В. Лукић, Живадин Јовановић, проф. др Ненад Kецмановић, Синиша Љепојевић, проф. др Предраг Ћеранић, Александар Павић, проф. др Срђан Перишић, и Ђуро Билбија.
Свечаност је почела обраћањем шефа Представништва Републике Српске у Србији Млађена Цицовића, који је навео је да је у години у којој славимо наших првих 30 година Представништво припремило три програма: трибину, пригодну тв емисију и књигу.
„Ови програми, одражавају нашу жељу да у овом за Републику Српску и Србе ненаклоњеном времену, нашу Републику покажемо кроз јуче, данас и сутра и истакнемо њену исконску окренутост истини, слободи и правди“.
Цицовић је изразио увјерење да долази вријеме стриктног поштовања свих међународних правних докумената и уговора, те да ће и Дејтонски споразум, као међународни правни документ, бити поштован и приман према ономе шта у њему пише и никако другачије.
Истакавши да су Српска и Срби одлучни да поврате своја права која јој по Дејтонском спразуму припадају, нагласио:
„Али, данас, послије 30 година, кад су Република Српска и Срби одлучни да поврате своја права и надлежности по Дејтону, односно да БиХ врате на изворни Дејтон, оптужују нас да опет радимо против Дејтона“, рекао је Цицовић и додао да је „питање дана кад ће у БиХ и Дејтонски споразум означити антидејтонском творевином.
Према његовим ријечима, Срби јесу и показују да су досљедни легалисти, чувари Устава и уставног поретка те истакао значај чињенице да је Скупштина Републике Српске усвојила Декларацију о уставним принципима која је обавезује да свој положај у БиХ врати у стање одређено Дејтонским споразумом.
„А то значи у складу за Анексом 4. тог споразума који је Устав БиХ, јер би само тако и цијела БиХ била стабилна и просперитетна“, оцијенио је Цицовић.
Предсједник Скупштине Србије Ивица Дачић је рекао да је Република Српска историјска, политичка и уставна чињеница, и да њен опстанак и стални развој представљају за Србију и њене грађане национално и државно питање највишег приоритета.
Дачић је навео да о статусу Републике Српске могу да одлучују само њени грађани, а она сама не може да буде заобиђена у било каквом договору који се тиче БиХ.
Он је рекао да то мора да понови, зато што и данас након 30 година постоје намјере и активности чији је циљ да Република Српска не буде оно што је општеприхваћено, па чак и да престане да постоји.
„И баш због тога смо први који ће се успротивити сваком покушају да се нашкоди Републици Српској, да се она заобилази када се доносе одлуке и да нестане. То није само наша обавеза коју смо прихватили, то је наша жеља и наша доследа државна политика коју ћемо водити док постоје и Србија и Српска“, рекао је Дачић.
Он је рекао да је стварање Републике Српске један од највећих историјских догађаја за српски народ у 20. вијеку и да то представља национални и државни приоритет Србије и српског народа.
Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић истакао је да је доношење првог Устава Републике Српске 28. фебруара 1992. године имало судбински значај за Српску и српски народ у цјелини, како у тренутку усвајања, тако и данас.
Чубриловић је указао да, нажалост, и данас као и прије 30 година, има превише оних који оспоравају Устав Републике Српске, а то значи и право српског народа на правно-политичко постојање, на равноправност са другим народима у БиХ и властиту државност.
„Због тога се и ми, данашња генерација Срба у БиХ, налазимо пред изазовом борбе за очување Устава наше Републике, за уставно дјеловање и понашање“, нагласио је Чубриловић.
Он је подсјетио да је Скупштина Српске, с циљем заштите начела уставности и законитости, само у протеклих годину дана донијела више правних и политичких аката, од резолуција, декларација, закључака, одлука, платформи за преговоре и других, с намјером и у нади да ће њима иницирати дијалог са осталим актерима на политичкој сцени БиХ, прије свега бошњачке провинијенције.
Чубриловић је рекао да Република Српска хоће да буде и остане онаква како је то Дејтонски споразум дефинисао и легализовао.
„Тешка је и тужна држава у којој се морате борити за елементарно поштовање устава, његову заштиту и провођење. А данашња БиХ је управо таква“, додао је Чубриловић.
Први учесник тематске трибине био је дипломата Дарко Танасковић, који је оцијенио да је током протекле три деценије постојања Републике Српске дошло до битног помјерања у међународним односима на глобалном плану, што се неминовно одражава и на регионалном нивоу, те да би увријежени појам „међународна заједница“, када се говори о дјеловању против Српске, требало замијенити термином „дио међународне заједнице“.
„Као што није препоручљиво користити се називима `Косово` и `Босна` за Косово и Метохију и БиХ, а таква се употреба неосетно одомаћила, у вези са страним приступом и деловањем према БиХ и Републици Српској, кад се мисли на међународне актере који делују против интереса Републике Српске и српског народа, систематски би назив `међународна заједница` ваљало прецизирати и говорити, писати `део међународне заједнице`, а `међународна заједница` искључиво онда кад се она подразумева у целини“, сматра Танасковић.
Бивши министар спољних послова СР Југославије Живадин Јовановић оцијенио је да је у току глобална свјетска ревизија и да су се на удару нашле земље које су у свјетским ратовима поднијеле највеће жртве.
„И ми смо овде сведоци масовних ревизија. Ко су биле усташе, ко су били нацисти? Покушава се ревизија Дејтонског споразума, Резолуције 1244, ревизија Подгоричке скупштине“, указао је Јовановић.
Према његовим ријечима, оно што је заједничко свим тим ревизијама је њихов антисрпски карактер.
„Пријатељи српског народа и Републике Српске данас су далеко бројнији и утицајнији него у било ком периоду од оснивања Републике Српске до данас. Русија и Кина, глобалне силе, сталне чланице Савета безбедности, снажно подржавају поштовање и доследну примену Дејтонско-париског споразума, подржавају напоре Републике Српске и њеног руководства да очувају све своје надлежности у складу са Дејтонским споразумом и својим уставом. Свесни су да су настојања западних центара моћи да се Републици Српској одузму уставне надлежности, на једној, као и да се Србији, кршењем резолуције СБ 1244 одузме покрајина Косово и Метохија, делови исте антисрпске стратегије ширења НАТО, на челу са САД, на Исток, ка западним границама Русије, а преко Евро-Азије, и ка западним границама Кине. Огроман, принципијелни значај има заједничка акција Русије и Кине да се одбије покушај именовања Високог представника заобилажењем Савета Безбедности УН“, истакао је Јовановић.
Професор Ненад Кецмановић поручио је да би се историја Републике Српске могла посматрати и као историја борбе за уставност и законитост. Он је навео да је Српска дијелом настала и као српски одговор на кршење одредбе о „Савјету за националну равноправност“ у Скупштини СР БиХ.
„На даноноћном засједању са 14. на 15. октобар 1991. године коалиција полумјесеца и шаховнице надгласала је српске посланике. Као одговор, формирали су Скупштину српског народа, одржали плебисцит, прогласили Републику, те као круну свега и Устав Републике Српске. Овај први Устав није престао да важи у Дејтону, него је прилагођен појединим одредбама Дејтонског споразума“, подсјетио је Кецмановић.
Према његовим ријечима, тако је успостављен континуитет, који није прекинут ни каснијим антиуставним насиљем високих представника и иностраних судија јер, како је нагласио, народ у Српској и његови представници нису током минулих деценија заборавили шта им је бесправно одузето и водили су политичку борбу да отето врате.
Професор Радомир Лукић рекао је да се у односу на околности у којима је прије 30 година донесен Устав Републике Српске, много тога промијенило у региону, али не и у БиХ.
„У БиХ је заправо на дјелу захтјев за унитарном државом, за централизацијом свих функција, са надлежности ентитета на заједнички ниво“, рекао је Лукић.
Према његовим ријечима, многобројни страни актери политичког и економског живота у БиХ олако, неумно и некритички плитко дијеле такве идеје са бошњачком елитом и Бошњацима.
„Томе се од самог почетка противе Срби, који су не само створили него упркос бројним тешкоћама и жртвама очували Републику Српску, а у потоње вријеме и Хрвата који су касно увидјели своје заблуде из протеклих нешто више од 30 година када су у питању суштински односи са Бошњацима“, истакао је Лукић.
„Овај Устав је настао као рекација, као одбрана на потпуно произвољно, самовољно тј. арбитрарно мишљење број 4 тзв. Бадинтерове комисије, која је самостално одлучила, без икаквог упоришта у праву СФР Југославије или међународном праву, да Босна и Херцеговина може добити државну самосталност и независност ако организује референдум о томе, на коме ће грађани одлучивати без обзира на своју националну или мањинску припадност, са циљем да се спријечи његово одржавање, а наставе преговори под посредништвом Ј. Кутиљера у окворима Конференције о Југославији… Његов смисао, национална равноправност и одбијање правне и политичке миноризације Срба у Босни и Херцеговини, тј. претварање Срба од констутивног народа у националну мањину (као што је то учињено Србима у Хрватској)- је и даље релевнатан за данашње вријеме“, навео је Лукић.
Политички аналитичар Александар Павић је рекао да Србима треба да служи на част што су практично остали једини народ у Европи који није одустао од својих националних интереса, а уз поштовање међународног права.
Према његовим ријечима, у БиХ се поново вратио језик „огољене силе“ из 90-тих.
„Представник ЕУ у БиХ запретио је, говорећи о томе шта ће се десити ако се БиХ не придружи санкцијама против Русије, речима `Имамо шаргарепу, али имамо и штап`“, навео је Павић.
Павић је рекао да они који су сада допринијели да се не поштује Мински споразум између Русије и Украјине 30 година разграђивали систем међународног права и уводили правила Запада у овом региону.
„Зато се не поштују мировни споразуми и сад Република Српска брани Дејтонски споразум, Србија је једина која се придржава Кумановског и Бриселског споразума. То је врло индикативно докле смо дошли“, оцијенио је Павић.
Професор Предраг Ћеранић је рекао да вјерује да ће руководство Републике Српске имати снаге и мудрости да сачува Српску у комплексним временима и немирним годинама.
Он је подсјетио да су неповољна политичка клима у БиХ и стални притисци и опструкције из Сарајева нагнали српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика да покрене иницијативу о враћању отетих надлежности Републици Српској, као и институција, међу којима је по Дејтонском споразуму и обавјештајна служба.
„Непосредно након потписивања Дејтонског споразума, Република Српска је имала ингеренције, али су оне временом уз велике притиске одузимане и пренешене на ниво Босне и Херцеговине. Тако је Република Српска остала без обавјештајне службе и своје војске. Паралелно с тим на нивоу БиХ створене су Оружане снаге БиХ, Обавјештајно-безбједносна агенција БиХ, Гранична полиција БиХ, Агенција за истраге и заштиту БиХ (СИПА) и правосудне институције, које такође не постоје у Уставу БиХ – Тужилаштво и Суд БиХ. Пракса је показала да поменуте институције нису створене како би се повећао ниво безбједности у БиХ, већ да су потпуно исполитизоване и биле у функцији Странке демократске акције (СДА), највеће политичке партије Бошњака, босанских муслимана. Вршене су велике злоупотребе Обавјештајне агенције БиХ која је примјењивала најтеже методе рада према носиоцима власти у Републици Српској, иако је њена уставна улога сасвим другачија – Обавјештајна агенција треба да штити уставни поредак БиХ, значи и институције Републике Српске…Тренутно је у току је велика политичка борба. Српској иницијативи се противи политичко Сарајево, али и САД и Велика Британија. Република Српска није усамљена. Има снажну подршку двију сталних чланица Савјета безбједности УН – првенствено Русије и Кине. Одлучност органа власти Српске да заштити Дејтонски споразум и сва права која Републици Српској по том споразуму припадају је јако велика“, рекао је Ћеранић.
Публициста Ђуро Билбија сагласио се да је у току свеопшта ревизија и да су се на њеном удару нашли слободоумни народи, какав су српски и руски.
Он је рекао да је већ сад јасно да након сукоба у Украјини свијет више никада неће бити исти и да је увјерен да ће и руски и српски народ издржати све ударе.
„Турска пословица указује да паметна птица – кад дува ветар – ради само једно: маше крилима док не ухвати ваздушну струју, а онда само држи крила раширеним. „Нова ера“ српској птици нуди бар трећину такве могућности. Утолико пре што је Русија на корак од победе у другом (или трећем) хладном рату. И што – раме уз раме са Кином – наступа са Путиновим слоганом: Добро не сме бити беспомоћно и ненаоружано, Добро мора бити у стању да брани само себе. Руско и кинеско Добро већ је заштитни зид и за међународно право и обе српске државе. Повољна околност је и то што је председник Владе Русије, Михаил Мишустин, на седници Савета за националну безбедност, на којој је пала одлука да Москва пређе Рубикон признања независности донбаских република, без и најмањег колебања рапортовао: да је Русија потпуно спремна да се суочи са новим америчким и ЕУ-санкцијама“, рекао је Билбија.
Говорећи о геополитичким односима у свијету и позицији Републике Српске, професор геополитике Срђан Перишић је оцијенио да конфликт у Украјини показује да је свијет подијељен на два дијела и да Срби морају јасно рећи гдје ће и на коју страну.
Према његовим ријечима, рат у Украјини је рат Русије и Запада.
„Пут Српске у повратку њених отетих надлежности поклапа се са глобалном кризом у односима Русије и Запада“, навео је Перишић.
Према Перишићевој оцјени, Србија и Српска треба да буду на страни сила које заступају традиционалне вриједности и подржавају њихове интересе, а то су Русија и Кина.
„Ако неко у Београду или у Бањалуци покуша да се договори са Западом, од тога неће бити ништа, јер они не поштују ни Дејтонски споразум нити Резолуцију 1244 о Косову и Метохији. Уколико ми сами будемо преговарали са њима, они то неће испунити“, рекао је Перишић.
Синиша Љепојевић је рекао да је прошло 30 година и запитао се: „Како је било на почетку и како је сада? Велика је разлика. И та разлика, упркос свему, даје и снагу и наду“.
Он је рекао да је прије 30 година Република Српска уз тадашњу Савезну Републику Југославију била практично сама на вјетрометини те настајуће историје.
„Вријеме је, међутим, учинило своје. На самом почетку прије 30 година унутрашње политичко и стратешко јединство је било несаломљиво. Али временом политичко јединство је почело да се осипа, ломи се, али јединство народа окупљено на идеји Републике Српске је и даље остало несаломљиво. Та унутрашња политичка динамика би се генерално могла сматрати и као дио процеса политичког сазријевања али сумњу буди утисак да њен циљ, смисао, није сазријевање него угрожавање виталних интереса Републике Српске и српског националног корпуса. На ту унутрашњу политичку динамику у највећој мјери је утицао страни фактор, тачније колективни Запад предвођен Америком који Босну и Херцеговину упорно настоји да задржи као своју колонију.
Љепојевић је рекао да данас, послије три деценије, „Република Српска не само да је опстала него није више сама. Поред Србије уз њу су не само двије велике земље и силе, Русија и Кина, него и један број земаља такозваног колективног Запада и бројне земље такозване тихе већине.“
Међу бројним угледним званицама и гостима из Републике Српске, Србије и региона, трибини су, између осталих, присуствовали министар за европске интеграције и међународу сарадњу Републике Српске Златан Клокић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Борис Пашалић, министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић, министар управе и локалне самоуправе Републике Српске Сенка Јујић, министар унутрашњих послова Републике Српске Драган Лукач, министар привреде и предузетништва Републике Српске Вјекослав Петричевић, министар саобраћаја и веза Републике Српске Недељко Ћорић, потпредседник Народне Скупштине Републике Српске Денис Шулић, министар за људска права и избјеглице БиХ Милош Лучић, посланик у Парламентарној скупштини БиХ Ненад Стевандић, државни секретар у Министарству спољних послова Републике Србије Немања Старовић, покрајински секретар за финансије Покрајинске владе АПВ Смиљка Јовановић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић, директор управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Владимир Рогановић, в.д. помоћника директора Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Николина Милатовић-Поповић, помоћник градоначелника града Београда Андреј Младеновић…
Поводом обиљежавања 30 године Републике Српске и 28. фебруара, дана у којем је усвојен њен први Устав Представништво Републике Српске у Србији припремило је и документарну ТВ емисију под називом „У срцу велика моја Република“ која је истог дана, 28. фебруара, емитована на Радио-телевизији Републике Српске и бројним регионалним и локалним телевизијским станицама у Србији. Представништво Републике Српске у Србији овом емисијом жели да нашу јавност подсјети на околности у којима је написан и усвојен први Устав Републике Српске… Кроз изјаве наших саговорника, међу којима су и аутори „Историје Републике Српске“, испричали смо причу о нашем Уставу, причу о суштини борбе српског народа у Босни и Херцеговини за слободу коју већ тридесет година ужива у својој држави, нашој Републици Српској.
Такође, овим поводом припремљена је и књига „Република Српска – држава по Дејтонском споразуму“, која је била уручена учесницима и гостима трибине, а биће прослијеђена и свима онима у Српској и Србији којима је Република Српска у срцу. Књига поступно и аналитички показује настојања народа и руководства Републике Српске да на праву и истини заснивају свој пут и начин повратка надлежности које су Републици Српској на превару отимане и противуставним законима и уредбама одузимане. Повратком одузетих надлежности Републици Српској би и Босна и Херцеговина била сачувана, заснована на Дејтонском споразуму, а не на тренутном расположењу и политичкој сили залуталој из ранијих времена у данашњи мултиполарни свијет.
Представништво Републике Српске у Србији сваке године, почев од 2015, свечано обиљежава Дан Републике Српске и 28. фебруар – дан у којем је проглашен први Устав Републике Српске (1992). Претходних година тог датума је у Скупштини града Београда био организован свечани пријем којем су присуствовали највиши званичници и представници институција Српске и Србије, као и други угледни гости. Због неповољне епидемиолошке ситуације, ове године је изостао традиционални свечани пријем, али је Представништво Републике Српске у Србији на овај начин, са мање званица, али свечано и достојанствено обиљежило свој јубилеј – 30 година Републике Српске и 30 година њеног првог Устава.0