У организацији информативно-политичких портала „Све о Српској“ и „Факти“, уз подршку Представништва Републике Српске у Србији, у четвртак, 28. новембра, у београдском Прес центру Удружења новинара Србије одржана је тематска трибина под називом „Српска послије побједе Трампа“.
Говорили су некадашњи шеф дипломатије СРЈ Владислав Јовановић, бивши дипломата, академик Дарко Танасковић, професор емеритус Ненад Кецмановић, политиколог Александар Павић, научни савјетник Института за политичке студије Миломир Степић, професор геополитике Срђан Перишић и новинар Небојша Малић, Уводну ријеч у име организатора и Представништва Републике Српске у Србији дао је шеф Представништва Млађен Цицовић, а модератор је био новинар Ђуро Билбија, уредник портала „Све о Српској“ и „Факти“.
Новоизабрани предсједник САД Доналд Трамп неће у БиХ наставити политику двоструких стандарда Џозефа Бајдена и могуће је да ће подржати већу самосталност Републике Српске унутар БиХ, оцијенио је шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић.
Цицовић је рекао да се може очекивати да ће Трампова администрација бити склонија прагматичним и економским односима са Републиком Српском, избјегавајући дубље политичко мијешање у њене институције, осим у случају већих кризних ситуација.
Такав став Трампове администрације вјероватно би, сматра Цицовић, донио и промјену односа ЕУ према Републици Српској.
„Једно је сигурно, Трамп у БиХ неће наставити Бајденову политику двоструких стандарда и стално и упорно окривљавање Срба за све што таква политика лоше и накарадно произведе, али је мало вјероватно да би подржао издвајање Републике Српске из БиХ“, оцијенио је Цицовић.
Он сматра да је вјероватније да ће Трамп помагати економском напретку и установљењу стабилног статуса Републике Српске у оквиру БиХ, као и да је могуће да ће подржати и већу самосталност Републике Српске унутар БиХ.
„Дакле, иако би резултат америчких избора могао донијети политичке промјене које ће у некој мјери обликовати односе између САД и Републике Српске, судбина и напредак наше републике у највећој мјери зависи од нас самих, од наше унутрашње снаге, одлучности и јединства“, навео је Цицовић.
Некадашњи министар спољних послова СРЈ Владислав Јовановић оцијенио је да треба очекивати повољније вјетрове чим Трамп ступи на дужност предсједника САД, али не моментално, па чак не „и са средњим трајањем, при чему ће неки бити и са дужим, те да се треба сходно томе поставити.
Јовановић каже да Република Српска треба да се постави у позицију да не буде оптуживана за жељу да изађе из БиХ и да избјегава „да је хватају на процедури“, да не буде она та која ће им дати прилику да је сумњиче за проблеме, већ да за разарање Дејтонског споразума објасни да се ради о намјерном настојању да се Република Српска истисне из њеног положаја.
„Треба објашњавати да је циљ деструкције Дејтонског споразума потпуно истиснути Републику Српску из њеног легитимног и легалног положаја“, каже Јовановић.
Он сматра да не треба очекивати одмах позитивне резултате Трампове администрације.
„Било би добро да и Трампу приђемо са очекивањима, али не са ‘даровима’ који ће брзо доћи. Он ће морати када буде регулисао односе према главним ратиштима и силама да се осврне и на локалне проблеме у шта и ми спадамо“, рекао је Јовановић.
Он сматра да ће тада и међународни односи који су сада антагонизирани, „можда при крају Трампове владавине“ да се нормализује, а у систему нових међународних односа ће и интереси других на Балкану да буду видљивији, а не само ЕУ и Америке.
„У том смислу ће и перспектива за позитивније рјешавање и положаја и права Републике Српске, а и Србије и Косова и Метохије, да буде лакше постављено и са изгледима да буде принципијелније рјешавано него досад“, оцијенио је Јовановић.
Бивши дипломата Дарко Танасковић сматра да је за Србију и цјелокупни српски национални корпус од суштинског значаја да се у тренутку наступања промјене на врху америчке политике рационално размотри њен потенцијални одраз на остваривање српских националних интереса.
Он је указао да би на нивоу Србије и Републике Српске требало оформити мали тим састављен од компетентних политиколога који ће врло усредсређено и по секторима пратити како се наступање америчке политике под Трамповим водством одржава у земљама које су значајне за Српску и Србију.
„Свакодневно требамо сакупљати податке шта се ради у америчкој администрацији“, рекао је он.
Танасковић сматра да би САД у наредном мандату могле имати више слуха да рјешење спорних питања у БиХ препусте унутрашњим факторима.
Оцијенио је да ЕУ гледа на БиХ као на домороце и подручје на ком ће они као колонизатори реализовати своје интересе.
Професор емеритус Ненад Kецмановић сматра да након инаугурације Доналда Трампа за предсједника САД 20. јануара 2025. године Републици Српској, на челу са њеним предсједником Милорадом Додиком, може бити само боље.
Kецмановић је упозорио да је интермецо између објаве резултата избора у САД и инаугурације новог предсједника веома опасан, те да ће имати рефлексије и на глобалном и локалном нивоу.
Он је указао да се ситуација у Украјини заоштрава, а да се актуелном америчком амбасадору у БиХ Маклу „Марфију жури да пресуди Додику“, на што, како је рекао, у Српској имају одговор.
„Народ и институције у Републици Српској имају спреман одговор. Додик је једини у свијету који је сасвим отворено, јавно, експлицитно подржао Трампа и позвао Србе у САД да гласају за Трампа, по томе је најсличнији (премијеру Мађарске Виктору) Орбану иако је Орбанова ситуација другачија“, навео је он.
Kецмановић је рекао да је проблем Републике Српске до сада био тај што се са БиХ није бавио ни предсједник САД, ни Бијела кућа него Стејт департмент и антисрпски кадрови насљеђени од Медлин Олбрајт и Хилари Kлинтон.
Он је навео да је најава промјена тог приступа можда и недавна изјава америчког професора, а доказаног бошњачког лобисте Данијела Сервера који је рекао да ће „Трампова политика бити да се БиХ подијели“.
Политиколог Александар Павић рекао је да је сигурно да ће бити смањен притисак на Републику Српску након што Доналд Трамп преузме функцију предсједника САД, али и да ће поражене снаге на америчким изборима учинити све да „затрују што више бунара“ прије него што оду.
Павић је оцијенио да Трампова побједа може означити почетак културне контрареволуције, односно поновну нормализацију људских и друштвених односа. Он сматра да ће јачање таквог покрета у САД и Европи угрозити позиције неких од највећих српских непријатеља, што ће се позитивно рефлектовати на положај Републике Српске.
„Треба да гледамо ствари проактивно. Треба се концентрисати на то што ми можемо да урадимо и да не чекамо пасивно да се неко у Белој кући сети нас“, рекао је Павић.
Према његовим ријечима, могу се очекивати покушаји дестабилизације свјетске сцене, као и на овим просторима – од охрабривања премијера самопроглашеног Kосова Аљбина Kуртија да отвори жариште на Kосову и Метохији, до пресуде против предсједника Републике Српске Милорада Додика у Суду БиХ.
Он је подсјетио да је притисак на Републику Српску био смањен и за вријеме Трамповог првог мандата, те да га је због тога предсједник Републике Српске Милорад Додик и јавно подржавао.
Научни сарадник београдског Института за политичке студије Миломир Степић оцијенио је да ће се противници новоизабраног америчког предсједника Доналда Трампа „упрегнути“ да од обиљежавања 30 година од дешавања у Сребреници наредне године направе помпу, али да ће то бити посљедњи трзај цијеле те приче.
„Мислим да ће то после тога утихнути, али може да нам нанесе штету. То је 30 година Сребренице и цео свет ће бити `упрегнут`, па и противници Трампа да од тога направе `помпу`“, рекао је Степић.
Степић је указао да ће наредне године бити неколико „важних“ годишњица на овом простору, као што су „Бљесак“, „Олуја“ и Сребреница, и то у првој, врло деликатној години Трамповог мандата на мјесту предсједника САД, када ће у његовом фокусу бити унутрашња америчка питања.
„Мислим да ми каснимо у припреми нашег `офанзивног` наступа. Треба унапред да будемо припремљени“, рекао је Степић.
Он је подсјетио и да на крају 2025. године предстоји 30 година од потписивања Дејтонског мировног споразума који сматра нужним злом за Србе, али се, каже, показало да је његово еродирање могуће.
Указао је да се у овом околностима не мора чврсто држати „Брчко дистрикта и Горажданског испуста“, наводећи да ће се поново поставити питање граница.
„Морамо да стално доводимо у питање Авнојевски принцип растурања Југославије. Kада нисмо успели чврсто да то оспоримо 1990/1991, мислим да у будућности то морамо чврсто да оспоримо“, закључио је Степић.
Професор на Универзитету у Источном Сарајеву Срђан Перишић сматра да ће Трамп цијенити Републику Српску онолико колико буде упорна у испољавању своје снаге, а што може остварити и преко односа са Русијом.
„Самосталност Српске треба изграђивати у сарадњи са Русијом и преко ње са БРИKС-ом. Трамп ће ценити нас онолико колико будемо упорни да испољимо оно снаге што имамо, а то можемо остварити преко односа са Русијом, која је једина држава са којом ће он због њене снаге хтети да склапа споразум“, рекао је Перишић.
Он је оцијенио да ће Трампа, као и у првом предсједничком мандату, опструисати Стејт департмент и „дубока држава“.
„Трамп ће и сада имати те полуге дубоке државе које ће покушавати да га онемогуће, поготово у Стејт департменту, где су од најнижег чиновника до државног секретара сви глобалисти и сви су против Трампа. Стејт департмент бави се и Србијом, БиХ, Српском и читавим Балканом, а и санкције које се уведене долазе из Стејт департмента“, рекао је Перишић.
Он сматра да због те несигурности у Вашингтону Српска треба да настави тамо гдје је кренула, те да спољну политику даље изграђује у односу према Русији и земљама БРИKС-а, као и партнерством са државама ЕУ попут Мађарске и Словачке, које желе сарадњу са њом.
Новинар Небојша Малић сматра да Република Српска на почетку Трамповог мандата не може очекивати ништа конкретно зато што је у Стејт департменту велика инерција која ће трајати чак и ако крену неке чистке.
Рекао да Трампова администрација неће бити под притиском да промијени досадашњу политику према БиХ, али ће „имати прилику да нешто уради уколико им неко да идеју да ту политику морају да промене из неких разлога који би и њима били корисни“.
„Кад бисмо предложили њима да се одрекну те политике у своју корист, а и нашу, мислим да бисмо тамо наишли на доста разумевања, поготово због тога што су неки истакнути Срби у САД врло отворено водили кампању за Трампа док су се многи Американци плашили да то ураде“, оцијенио је Малић.
Након излагања учесника, у завршници трибине развила се краћа дискусија.
Бивши дипломата Дарко Танасковић рекао је да ће по окончању сукоба у Украјини свакако доћи и до промјена граница на Балкану, те да Република Српска, односно њено руководство, треба да одржава добре односе са својим пријатељима.
Танасковић је рекао да је побједа Русије у рату хипотетичка и да је тешко предвидјети да ће то бити у Трамповом мандату, али да је за оно што ће услиједити и за позицију Републике Српске важно да има добре личне односе какве данас имају предсједник Републике Српске Милорад Додик и премијер Мађарске Виктор Орбан.
„Увек је добро да лични односи буду добри. У великој мери могу људи на положају да утичу чак и на промену тока историје“, рекао је Танасковић и нагласио да се мора успоставити равнотежа између оних који су пријатељи Србима, са једне, и са САД, са друге стране.
Политиколог Александар Павић сагласио се да лични однос има велики утицај на оно што ће услиједити и указао на драгоцјеност остварених веза руководстава Србије и Српске са Орбаном, предсједником Владе Словачке Робертом Фицом и антиглобалистима у свијету.
Он сматра да је кључ будућег положаја српског народа да Срби буду утемељени у својим вриједностима те да имају црвене линије од којих неће одступити.
„Ако знаш своје црвене линије и не одступаш цениће те и пријатељи и непријатељи. Долази наше време, само да не изгубимо своје позиције“, рекао је Павић.
Професор геополитике Срђан Перишић сматра да Република Српска иза својих леђа, прије свега мора да има Русију.
„Без Русије никакво познанство не може донети геополитичке поене Републици Српској, јер не можемо ништа понудити што нам већ није одузето. Зато без фокуса на Русију не можемо остварити фокус према САД“, додао је Перишић.
Информативно-политички портали „Све о Српској“ и „Факти“ ће у наредним данима објавити сва ауторизована излагања са трибине.
Комплетан снимак трибине можете погледати ОВДЈЕ.