У организацији информативно-политичких портала „Све о Српској“ и „Факти“, уз подршку Представништва Републике Српске у Србији, у сриједу, 2. априла, у Београду је одржана тематска трибина под назвиом „Српска се брани Уставом“.
У раду трибине учествовали су: Владислав Јовановић, Дарко Танасковић, Живадин Јовановић, Ненад Кецмановић, Александар Врањеш, Александар Павић, Александар Раковић, Винко Пандуревић, Горан Петронијевић, Срђан Перишић и Небојша Малић. Уводну ријеч у име организатора и Представништва Републике Српске у Србији имао је Млађен Цицовић, шеф Представништва, а разговор је модерирао Ђуро Билбија, уредник портала „Све о Српској“ и „Факти.“
Шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић рекао је да Републици Српској треба вратити уставне надлежности и упоставити потпуно дејство Устава БиХ, те истакао да је једини пут у нормалност пуно поштовање Дејтонског споразума и Устава.
Цицовић је рекао да је БиХ заснована на Уставу могућа само ако се Српској и Федерацији БиХ врате све одузете надлежности и права, а заједнички органи приведу поштовању Устава.
Он је истакао да Република Српска нема ни снаге ни могућности да правно разорену БиХ доведе „к познанију права“, али има и снаге и могућност да Устав Републике Српске очисти од свих наметнутих амандмана и врати надлежности које су јој одузете.
Цицовић је рекао да би оздрављење БиХ требало почети укидањем „права“ странаца у институцијама БиХ и стварањем услова за разговор и договор конститутивних народа и ентитета у БиХ.
„Умјесто да се три народа и два ентитета сами договарају, надвладала је људском уму несхватљива жеља политичког Сарајева да у БиХ странци одређују и наређују шта ће и како да се ради“, навео је Цицовић.
Он је рекао да је то достигло страшни ниво политичког прогона и то прво предсједника Републике, па предсједника Народне скупштине и премијера, тројице најодговорнијих руководилаца у Републици Српској у којој је слобода изнад нелегалног високог представника.
Цицовић је навео да је судска фарса подигнута на ниво међународне бруке да неизабрани и нелегални прогоне легалне, демократски изабране представнике народа оспоравајући им и основна људска права.
„Послије свега што је у БиХ измишљено и извитоперено са намјером што успјешнијег правног насиља над Републиком Српском, једини пут у нормалност, у правно уређену и слободну државу је повратак на пуно поштовање Анекса четири Дејтонског споразума који је Устав БиХ“, оцијенио је Цицовић.
Он додаје да је БиХ вјероватно једина држава на свијету у којој наметнути закони, одлуке и уредбе нису у складу са Уставом, него су и јаче и значајније од њега.
Цицовић указује да су високи представници Устав Републике Српске више од двије деценије мијењали наметнутим амандманима, позивајући се на неправну измишљотину познату као „бонска овлаштења“, те интервенционизмом дијела међународне заједнице.
То је, рекао је Цицовић, рађено и преко Уставног суда БиХ и страних судија који у њему сједе, најчешће одлукама донесеним прегласавањем чак два од три конститутивна народа.
Он је додао да ће саборност и јединство дати одговоре на искушења пред којима се Српска налази.
Некадашњи министар спољних послова СР Југославије Владислав Јовановић рекао је да доношење новог устава Републике Српске у новонасталим околностима представља одбрамбени акт, а не напад на статус кво у БиХ, који је деценијама био на штету српског народа.
„За Републику Српску је сада најважније да сачува мир, не наседа на провокације, инсистира на интегралном поштовању и примени Дејтонског мировног споразума и не дозволи да се он више ни за јоту подрива“, рекао је Јовановић.
Он је навео да је потезима нелегитимног високог представника и правосуђа БиХ нападнуто правно и политичко биће Републике Српске, те да се оспоравају њено оснивање и Устав који су били нужна одбрана Срба у БиХ.
„Сада би они хтели да се оспори Република Српска, а начин је да се елиминишу највише политичке личности. То је ратнички поклич који нема наде да наиђе на подршку у међународној јавности“, рекао је Јовановић.
Он је истакао да је руководство Републике Српске демократски изабрао народ и нико не би смио да судовима смјењује те људе.
„Суд се убацује у политику и тако разара нежно и рушљиво ткиво у БиХ“, рекао је Јовановић.
Некадашњи шеф дипломатије СР Југославије Живадин Јовановић рекао је да, осим доношења новог устава, треба ојачати синергију дјеловања Србије и Српске на дипломатском пољу и усмјерити се ка суверенистичком блоку у Европи.
Он је навео да Српска треба тактички и суштински нудити унутрашњи и спољни дијалог, наставити дипломатску иницијативу и поред Русије наставити интензиван контакт са администрацијом америчког предсједника Доналда Трампа.
Јовановић је рекао да је високи представник у БиХ, а посебно нелегитимни Кристијан Шмит, давно превазиђена категорија, те да су актуелна дешавања у БиХ посљедица „трзаја пипака `дубоке државе` у Европи који се не мире са новом реалношћу“.
„`Дубока држава` се највише боји мира и разговора председника Русије Владимира Путина и САД Доналда Трампа о Украјини, па зато заоштрава ситуацију на Балкану. Српска треба да иде ка новом уставу, али тежиште треба да јој буде на интензивном дијалогу са свима“, рекао је Јовановић.
Он је навео да остаци бивших политика чине све да одрже своју позицију на Балкану, те да је отуда и притисак на Косово и Метохију и драматично бацање рукавице у лице српског руководства и народа у Српској.
„Срећа за Србе је што се појављују снаге разума које желе да се ствари решавају на праведнији начин и уз поштовање међународног права“, рекао је Јовановић.
Бивши дипломата Дарко Танасковић поручио је да Република Српска треба да донесе нови устав који ће имати велику улогу и постојати као јак адут да Српска ни у чему није нарушила Дејтонски мировни споразум, али да истовремено мора да ради на унутрашњем јединству и јачању подршке озбиљних партнера у свијету.
Танасковић је указао да су институционални стубови Републике Српске угрожени у околностима када је у току једна озбиљна прекомпозиција у међународним односима, те да је од доношења самог устава важније да се покуша остварити унутрашње јединство у Српској и да се нађу озбиљни партнери у свијету.
„Предсједник Републике Српске Милорад Додик преузима важне кораке у том смеру, чујем успешно“, рекао је Танасковић.
Он је упозорио да је највећа и најопаснија слабост Републике Српске непостојање унутарсрпског јединства, односно опредјељивање дијела српских политичких снага за колаборацију са онима који теже елиминисању највеће странке српског народа (СНСД) из политичког живота и одлучивања на нивоу БиХ, те да ту устав Републике Српске није ни од какве помоћи.
У осврту на потјерницу коју је Сарајево затражило од Интерпола за Додиком и предсједником Народне скупштине Републике Српске Ненадом Стевандићем, Танасковић је рекао да је овај прогон еминентно политички.
Професор емеритус Ненад Kецмановић рекао је да се трибина „Српска се брани Уставом“ одржава у околностима када је питање „бити или не бити“ за Републику Српску када је протекторат посегао за њеном демократски изабраном влашћу и њеним власништвом над јавним добрима. Из Сарајева је расписана потјерница за највишим руководством под оптужбом за државни удар. Додик је затражио помоћ глобално утицајних и моћних пријатеља у Израелу и Русији и видљиво је да Република Српска није препуштена сама себи.
Кецмановић је истакао да не треба сумњати у глобални утицај Израела са којим Српска има изузетне односе, као ни у моћ Русије из које су јуче послате важне поруке, те да ништа мање важна није братска подршка матице, која се огледала и у реакцијама званичника Србије на информацију да је затражена потјерница за највишим руководиоцима Српске.
Он је рекао да и Запад и Бошњаци сматрају да је за неутралисање Републике Српске важан изостанак подршке Србије, те да је и министар унутрашњих послова Федерације БиХ Рамо Исак недавно рекао да су Додик и предсједник Србије Александар Вучић двоглава аждаја.
Кецмановића је подсјетио да је још и Алија Изетбеговић поручивао да ће „БиХ бити мирна када Србија буде слаба“, чега се држе његов син Бакир Изетбеговић и истомишљеници, за које су, како је рекао, зло и новосадска дјеца у Сарајеву.
„Бошњаци се уздају да су натполовична већина, што је за њих основа за доминацију, али када се суоче са чињеницом да су Срби један народ и да их морају рачунати у збиру онда им није свеједно. Због тога им толико смета и Свесрпски сабор и Декларација“, рекао је Кецмановић.
Он је навео да су Додик и лидер француске десничарске странке Национално окупљање Марин Ле Пен дио истог механизма да се монтираним политичким средствима елиминишу неподобни лидери, али да је извјесно да се много тога у свијету мијења и да Српска данас има подршку моћних.
Амбасадор БиХ у Србији Александар Врањеш изјавио је да ЕУ, предвођена Њемачком и уз партнерство Велике Британије, гради нову политичку платформу за БиХ, која предвиђа преношење надлежности и пројекат централизације БиХ кроз европске интеграције и занемаривање воље српског народа у Републици Српској, али занемарује да Српска већ има спреман одговор на овај сценарио.
Врањеш је навео да „бриселска супервизија“, под патронатом Лондона, Берлина и Брисела, предвиђа коалицију бошњачке „тројке“-ХДЗ и пробосанске тројке из Републике Српске.
„Тиме се постиже заобилажење српске изборне воље, проходност закона по налогу ЕУ, нова унитаризација и преношење надлежности под обландом ЕУ-интеграција, одржавање у животу пробосанске тројке из Српске, умањивање аутономије Српске и на крају заобилажење (лидера СНСД-а Милорада) Додика и СНСД-а све до 2026. године“, рекао је Врањеш.
Он наглашава да бошњачка „тројка“ прати упутства из Лондона, Берлина и Брисела, и сматра да САД више није ослонац за пројекат централизације БиХ, па се фокус помјера на еворпске интеграције као нову платформу за преношење надлежности у БиХ.
Према његовим ријечима, очекује се да партнери из Републике Српске буду кооперативни на плану еворпских интеграција, док ће реформски захтјеви ЕУ значити даље развлашћивање Српске и јачање државности БиХ.
Он је рекао да су им за остварење овог циљ потребни предуслови од којих је један промјена структуре власти на нивоу БиХ, како би обезбиједили проходност одлука и закона по захтјевима ЕУ.
Све то, навео је Врањеш, треба да буде завршено у овој години како би се резултати видјели прије избора 2026. године, јер ће у супротном „тројка“ доживјети велики пад.
Врањеш каже да ХДЗ и њен лидер Драган Човић слиједе упутства на линији Брисел–Загреб–Мостар, који су им, уколико окрену леђа Додику и СНСД-у, обећали обезбиједити бољу хрватску политичку позицију, прије свега кроз усвајање Изборног закона.
Он је додао да је хрватски премијер Андреј Пленковић увјерио Човића да ће „тројка“ и српска опозиција гласати за Изборни закон у Парламентарној скупштини, те да ће гласови страних судија у крњем Уставном суду БиХ бити на страни Изборног закона, уколико члан Предсједништва Жељко Комшић покрене апелацију.
„Тиме би био усвојен асиметрични избор чланова Предсједништва, што би било прихватљиво и српској опозицији у Парламентарној скупштини БиХ. То све је довољно да Човић направи заокрет у односу са Додиком. ХДЗ сматра да ће се тиме прегласавање и мајоризација Хрвата окончати, што ће довести до великог помирења са Бошњацима и поновног везивања застава у ФБиХ“, сматра Врањеш.
Он је навео да српска опозиција оличена у крхкој коалицији СДС-ПДП и предсједник Листе за правду и ред Небојша Вукановић, посматра ову кризу као прилику да дође на власт, јер посљедња истраживања показују да ове странке доживљавају додатни пад рејтинга и повјерења.
Врањеш је навео да је њихова авантура са „тројком“, у којој треба да одиграју улогу политичких икебана, посљедња сламка за коју се хватају, прије комплетног политичког колапса који им слиједи.
Вукановићев потенцијални избор за министра безбједности у Савјету министара би, каже Врањеш, послужио за кворум у Савјету министара у случају када би министри СНСД-а напуситли сједницу због тачака који нису у интересу Српске.
Врањеш је додао и да би њихови посланици у оба дома Парламентарне скупштине БиХ служили да подржавају „европске“ законе које би „тројка“ и ХДЗ усаглашавали, чиме би српска опозиција била дизач руку, које би Лондон, Брисел и Берлин хвалили као европске снаге из Републике Српске.
С друге стране, Врањеш је указао на чињеницу да тај план има одређене мањкавости, јер се занемарује позиција САД, и јер се Брисел, Берлин и Лондон уздају да Америка неће имати интересовања да се укључи у односе у БиХ.
Осим тога, уздају се да ће им САД препустити иницијативу коју ће представити Американцима као убрзање БиХ на еворпском путу.
„Занемарује се позиција Русије и Кине у Савјету безбједности УН, али и позиција Српске и воља српског народа. Уздају се да ће могуће санкције, затварање државног врха и потенцијално економско гушење, довести српски народ у Српској у ситуацију неће имати избора него да подржи нову платформу иза које стоји пробосанска тројка из Републике Српске“, рекао је Врањеш.
Занемарује се, додао је Врањеш, и позиција СДА и њихових судија Уставног суда БиХ, која у свему види прилику да потопи бошњачку „тројку“ и врати се на велика врата 2026. године.
„Најважније што се занемарује јесте да Република Српска можда већ има спреман одговор на овај сценарио и међународну подршку која ће покварити планирање нове коалиције и њихових европских партнера“, навео је Врањеш.
Политиколог Александар Павић оцијенио је да су доласком Доналда Трампа на чело САД Русима одријешене руке да много јасније подрже Републику Српску и то ће сигурно учинити на конкретнији начин.Он је навео да је предсједник Републике Српске Милорад Додик успоставио кредибилан однос са руским предсједником Владимиром Путином, са којим се састао 26 пута и сретао када многи нису смјели због санкција Русији.
Павић је оцијенио да ће пасти у воду „вођење рата путем правних или квазиправних инструмената са циљем пораза оног ко је постао предмет тога“, јер право оружје је јаче од оног на папиру, однос снага се мијења, и само је важно да Србија и Српска промјене искористе.
„Први пут у сто година ово су нам најповољнији политички ветрови који дувају у нашем правцу и било би горе од злочина и велика грешка да ту прилику не искористимо. Јако добро за нас је што Трамп и Путин разговарају и договарају се о многим стварима“, рекао је Павић.
Он је навео да је присутна и расправа Мађара и Италијана о томе чија ће бити Истра, те оцијено да би Хрвати и ХДЗ требало то да имају на уму у својим комбинаторикама.
„Први пут након дужег времена нам се отварају велике шансе. Не сме да се пропусти ова прилика. Београд и Бањалука морају да делују као један глас сада и немају никакав интерес да буду везани за умирући организам дубоке државе у Бриселу и европским престоницама. Свако успоравање нашег јасног опредељења за свет у настајању било би штетно по наше укупне националне интересе“, рекао је Павић.
Генерал Војске Републике Српске у пензији Винко Пандуревић оцијенио је да Република Српска, уз снажну дипломатску активност, треба да захтијева поништење свих одлука Кристијана Шмита и да му се одузме „право законодавног поступања“, а за све то вријеме да блокира доношење одлука у институцијама БиХ.
Пандуревић сматра да све што су представници српског народа у институцијама БиХ прихватили у складу са Уставом БиХ, треба поштовати.
„Треба се борити за досљедну примјену уставноправног поретка који представља дисконтинуитет у односу на некадашњу БиХ. На тим основама треба да буде и нови Устав Републике Српске“, оцијенио је Пандуревић.
Пандуревић сматра да враћање уставних надлежности Српске кроз одлуке Народне скупштине, а без покретања институционалне процедуре на нивоу БиХ и дијалога ентитета, неће бити довољно за повратак на изворни Дејтон.
Он је истакао да Република Српска не смије напуштати „бојно политичко поље“ у Сарајеву у Парламентарној скупштини БиХ.
Адвокат Горан Петронијевић изјавио је да је Републици Српској, након 30 година дефанзиве, треба да се супротстави насиљу усвајањем новог Устава, који сигурно не нарушава Дејтонски споразум.
Петронијевић је истакао да заговорници неолибералног глобализма злоупотребљавају правосуђе за елиминацију суверенистичких лидера.
„Примера политичког прогона суверениста кроз кривични прогон има на свим странама, почев од Доналда Tрампа у Америци, преко Марин ле Пен, Матеа Салвинија, прогона АФД-а, Калина Ђорђескуа, Милорада Додика“, рекао је Петронијевић.
„Све ове процесе одликује исти модус операнди. Активности у кривичном прогону, у измишљеним политичким процесима увијеним у кривичноправну форму су мање више сличне, или готово истоветне, а прати их хајка неолибералних медија“, нагласио је Петронијевић.
Он је истаакао да се овим судским процесима на најгрубљи начин поништава политичка демократија и воља бирача у државама у којима се воде и да се кривично правосуђе деценијама користи за елиминацију политичких противника, а да, када је ријеч о Републици Српској, томе се коначно мора супротставити.
„Коначно мора офанзивно да се делује, нема друге јер иза офанзиве, када се помери непријатељ, може доћи у најгорем случају до компромиса“, закључио је Петронијевић.
Професор геополитике Срђан Перишић оцијенио је да Република Српска, у условима највећег удара на уставни и политички поредак Републике Српске и БиХ – Дејтонски споразум, треба да одговори враћањем надлежности, потпуним прекидом са ЕУ и координацијом отпора са Русијом.
„Свака кочница у враћању надлежности, свако успоравање или одустајање било би означено као страх, неспособност. Tо би ојачало противника и уследио би нови удар на Српску, који не би био реализован одмах“, упозорио је Перишић.
Он је оцијенио да би Република Српска морала да потпуно прекине односе са ЕУ, јер је Унија, како је навео, идеолошки и геополитички непријатељ Србима, а сматра и да је процес придруживања БиХ ЕУ вјешта методологија да се Српска развласти и утопи у унитарну БиХ.
Перишић сматра да би Република Српска требало да затражи од Русије да је заступа у будућим разговорима са САД у формирању новог међународног поретка јер сматра да је амерички предсједник Доналд Трамп реалиста у међународним односима и признаје само снагу противника, а ту снагу има само Русија.
Он је подсјетио да је и предсједник Републике Српске Милорад Додик синоћ у Москви равноправно сједио за столом за предсједником Русије, на истом мјесту гдје неколико сати раније био шеф дипломатије Кине, нагласивши да Путин поштује Србе.
Политички аналитичар и историчар Небојша Малић сматра да је велика предност што српска страна има директни канал комуникације и са Вашингтоном и са Москвом.
Он заступа став да би у постојећој ситуацији могло бити контрапродуктивно да се доноси нови устав Републике Српске.
У ситуацији када је цијело руководство Српске под притиском и оспорава се само њено постојање – а фактори који то чине објективно никада нису били слабији – дјелује ми контрапродуктивно да се доноси нови Устав, ма какав он био, рекао је Малић.
Он истиче да је велика предност устава из 1992. је да је он старији и од Федерације, и од Дејтона, па чак и од данашњег устава Србије, па представља темељ који би лакше могао да се брани и одбрани него нешто потпуно ново.
Историчар Александар Раковић заступа став да Република Српска више нема другу опцију осим да усвајањем новог Устава уврсти надлежности које су јој временом одузете да би се она утопила у унитарну БиХ.
Стога је усвајање новог Устава Републике Српске и егзистенцијално и државотворно питање српског народа.
Раковић сматра да је веома важно да Република Српска искористи четворогодишњи Трампов мандат за „раздруживање из БиХ“ и да на томе треба истрајати чак и ако буде долазило до тога да неке од српских лидера у БиХ „не само стигматизују него и санкционишу“.
„Српска национална идеја је већа од свих нас“, рекао је Раковић.
У наредним данима сва ауторизована излагања биће објављена на порталима „Све о Српској“ и „Факти“, а потом и у зборнику у заједничком издању два информативно-политичка портала и Представништва Републике Српске у Србији.
Комплетан снимак трибине можете погледати ОВДЈЕ.