У Београду је данас свечано откривена спомен-табла са именом Невесињске улице, на којој су истакнуте информације о овој улици у насељу Врачар, граду Невесињу и његовим знамеитостима, као и о Невесињској пушки, чувеном устанку који је изазвао велике промјене на Балкану и донио независност Србији и Црној Гори.

Таблу у улици која од 1895. године носи назив Невесињска открили су начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић, предсједник Скупштине Удружења Невесињаца у Београду генерал Светко Ковач и предсједник Извршног одбора  овог удружења Зоран Јањић.

Ковач је у обраћању присутнима, међу којима су били и представници београдске градске власти, општине Врачар, и Борислав Максимовић, савјетник у Представништву Републике Српске у Србији, истакао да има посебан осјећај када пролази овом улицом, јер сматра да је она једна од најљепших у Београду.

„Ова улица је посебна и по томе што од 1895. године, када је добила овај назив, није мијењала име, иако се у Београду од тада свашта мењало“, рекао је Ковач.

Он је објаснио да је Удружење Невесињаца иницијативу за постављање спомен-табле у Невесињској улици поднијело 2016. године, али да тада она није усвојена.

Ковач је навео да су другу иницијативу покренули 2022. године, коју су озваничили у јануару 2023. године да би градске власти у октобру дале одобрења да се постави спомен-табла о Невесињу, која је данас свечано откривена.

Јањић је рекао да је удружење на чијем је челу поносно због откривања спомен-табле, додајући да ће она красити Невесињску улицу на понос Невесињаца у Београду, Врачара, али и читавог Београда. Он је указао да табла није велика по површини и обиму, али да на њој има доста значајних података.

„Један податак је о томе да је улица добила име 1895. године. Ту је и мотив који је иницирао тадашње градске власти да јој дају име, а то је била 20. годишњица Невесињске пушке. На табли су и сви значајни подаци везани за Невесињску пушку, коју би, према мом мишљењу, требало звати Трећим српским устанком“, истакао је Јањић.

Авдаловић је рекао да га једна страна улице подсјећа на Херцеговину, додајући да је Невесињска сачувала господство из 1895. године, када је и добила име.

„Срећан сам што путник намјерник може да сазна основне ствари о Невесињу, да је договор херцеговачких владара о устанку из 1875. године направљен у Цркви Успења Свете Богородице у Биограду и што може да прочита основне информације о Невесињу и његовим знаменитостима, и то и на српском и на енглеском језику“, навео је Авдаловић.

Он је нагласио да је данашња свечаност једна од првих које иду у сусрет „златном јубилеју“ –150. годишњици Невесињске пушке, која ће бити обиљежена 2025. године, и то на највишем нивоу.

„За 150. годишњицу ћемо формирати организациони одбор, који ће обухватити и челнике Србије и Српске, министре, вјероватно и предсједнике влада. Позваћемо и Црну Гору, јер је она имала неумњив значај за подизање и ток устанка“, најавио је Авдаловић.

Према његовим ријечима, идеја Невесињаца је да се дио манифестације одржи и у Београду зато што је обиљежавање годишњица Невесињске пушке у пријестоници Србије прије Другог свјетског рата трајало од три до пет дана.