Међународни београдски сајам књига отворен је вечерас на Београдском сајму, а током девет сајамских дана представиће се више од 400 излагача из земље и иностранства, издавача и писаца, међу којима и из Републике Српске.

Сајам, који је ове године организован под слоганом „Ријеч је слободна“, отворила је Милена Марковић, награђивана пјесникиња, драмски писац и сценариста, редовни професор Факултета драмских уметности у Београду.

„Шта би био живот да нема речи, не би га било. Шта био било од свих нас кад не би било приче, не бисмо постојали“, рекла је Марковићева.

Присјетивши се дјетињства и сусрета са књигама она је навела да јој је мајка говорила да књиге иду на сајам књига „да спавају под куполом“.

„Ово је место где живе писци. Они ће написати приче због којих ћемо сви да опстанемо и порастемо. Читајте књиге“, поручила је Марковићева.

Отварању су присуствовали министри у Влади Србије за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић, информисања Дејан Ристић, културе Никола Селаковић, као и шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић и прослављени писац и режисер Емир Кустурица.

На отварању се у име Кубе, земље почасног госта, обратио Мигел Барнет, приповједач, пјесник и антрополог који је за велики број књига, пјесама и хроника одликован националним и међународним књижевним наградама.

Он је рекао да је за њега велика част да изнесе уводне ријечи на отварању Међународног београдског сајма књига и нагласио да се овај догађај сматра једним од најстаријих и најважнијих књижевних догађаја у Европи.

Барнет је навео да књижевност српског народа датира из средњег вијека и да је у данашње вријеме референца за латиноамеричке и свјетске писце, те подсјетио на „Мирослављево јеванђеље“, које је извршило значајан утицај на рукописе средњовјековне Европе и увршен на листу баштине Унеска која се зове „Сјећање свијета“.

Он је истакао да је српска књижевна култура обогаћена лирским и епским пјесмама које се изводе уз пратњу традиционалних музичких инструмената и које су се усмено преносиле, те да су ти текстови постали значајан симбол идентитета српског народа.

Он је нагласио да су односи између народа Србије и Кубе историјски и да имају велики потенцијал у контексту глобалног села у које се, како је рекао, свијет претворио, те да су засновани на узајамном поштовању и солидарности.

Кубански писац и антрополог Барнет подсјетио је да су сестринску нацију – Србе посјетили кубански лидери – Фидел Кастро, Ернесто Че Гевара…

Барнет је рекао да је културна сарадња Србије и Кубе све јача и да Сајму књига у Београду присуствује и кубански министар културе Алпидио Алонсо Грау.

Он је истакао да српски језик илуструје најоригиналније књижевничке изразе једног народа који је изградио свој идентитет у овом посебном подручју између Истока и Запада, те да српска култура ужива свјетско признање.

На Сајму се Република Српска представља са 134 наслова на 47 промоција, а наступ Српске свечано ће бити отворен у понедјељак, 21. октобра, у 12.00 часова у свечаној сали Управне зграде Београдског сајма.

На Сајму ће се представити издавачи из БиХ, Бјелорусије, Грчке, Италије, Ирана, Конга, Марока, Њемачке, Румуније, Русије, Туниса, Турске, први пут Украјине, те Хрватске и Црне Горе, а међу познатијИм гостима сајма су Тони Парсонс из Велике Британије, Наташа Рогеља из Словеније и Давид Унгер /Гватемала, САД/.

У оквиру 67. Међународног београдског сајма књига традиционално ће бити додијељене награде, и то Издавач године, Издавачки подухват године, Дјечија књига године, Награда за издавача из дијаспоре и региона на српском језику, Посебно признање за допринос у области науке, Специјално признање за издавача, књигу или стрип, Награда „Богдан Кршић“ за најљепшу књигу, Награда за најљепшу дјечију књигу, Специјално признање за младог дизајнера.

Упоредо ће на Београдском сајму бити одржан и 53. Сајам образовања и наставних средстава.

Радно вријеме сајма књига је од 10.00 до 20.00 часова, улазнице коштају 250 динара за групне посјете, појединачна улазница је 350 динара, улазница за породични дан је 1.000 динара, а за све сајамске дане 2.000 динара.