У Београду је свечано отворена изложба посвећена легендарном херцеговачком харамбаши Пери Тунгузу „Од Невесињске пушке до Солунског фронта“, поводом обиљежавања великог јубилеја – 150 година од избијања историјског устанка српског народа у Херцеговини против османске власти.

Изложба је посвећена легендарном харамбаши Пери Тунгузу, симболу српског отпора у Херцеговини, који је, са сабљом у руци, прошао пут од првих устаничких дана на Ћетној пољани 1875. године, преко албанске голготе коју је прошао пјешке у 76. години живота, до коначне побједе на Солунском фронту 1918. године.

Изложбу, која приказује херојски пут Пере Тунгуза, коју је припремила његова праунука Наташа Глигорић, у ПТТ музеју у Београду отворио је директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон, који је рекао да не треба никада дозволити да неко други исписује поглавља српске историје.

Гујон је истакао да Перо Тунгуз није био само војник, него симбол непоколебљиве одлучности, да није мјерио вријеме по календару, већ по правди, није бројио године живота, већ кораке које је направио за слободу.

Гујон је рекао да је устанак у Херцеговини против османске власти свједочанство да се српска слобода не добија на поклон, него се осваја и брани и да је метак „Невесињске пушке“ прошао кроз вријеме и пробудио слободарски дух српског народа и био морална побједа.

„Данас када поново видимо стране интересе који се укорењују у Србију, када се неко поново труди да се српски глас утиша, када се жели да се историја избрише или префарба… ми кажемо – не, не покоравамо се“, навео је он.

Гујон је истакао да Србија данас има снагу да буде стуб својој дјеци гдје год они били.

„Баш као што су некада устаницима из Херцеговине стизали помоћ и подршка из Србије и Црне Горе, тако данас сваки Србин у дијаспори, у Крајини, у на Косову и Метохији, у Републици Српској, зна да није сам“, истакао је Гујон.

Он је рекао да је Херцеговина у срцу сваког ко вјерује у част и постојаност, и да није дала само устанике, него и пјеснике и свештенике и јунаке и мученике, показала је да није довољно само вољети отаџбину, него треба знати и борити се за њу.

„Али, када Србин устане, он не устане само због себе, он устаје за своје претке и потомке, за крст часни и слободу златну. И када говоримо о томе не можемо а да не поменемо име Пере Тунгуза, херцеговачког војводе, харамбаше, јунака“, рекао је Гујон.

Наташа Глигорић, аутор изложбе и праунука Пере Тунгуза, рекла је да је на изложби приказан материјал из породичне архиве, као и историјски документи, и да је жељела да прикаже Перине хајдучке стазе, јуначка достигнућа, којима се није хвалио, али и тамновање, албанску голготу и страдања која је подносио ћутке.

Она је додала да је Перо био активни учесник догађаја друге половине 19. и прве половине 20. вијека, од Невесињске пушке, Улошког устанка и Првог свјетског рата и да је постао синоним за отпор и бунт, те да га нараштаји памте по нападу на Турке на Ћетној пољани 5. јула 1875. године у оквиру херцеговачког устанка.

„Идеал јединства, уједињења и слободе српског народа није био само њихов сан, то је била њихова борба, њихов живот. На слободу се не чека и не моли, слобода се осваја и ту лекцију су нам Перо Тунгуз и његови саборци одржали прије 150 година. Наша дужност је да памтимо и преносимо“, истакла је његова праунука.

Она је подсјетила да је Перо ушао у историографију, народну епику и постао инспирација у области књижевног, ликовног и филмског стваралаштва, као и у топониме као што су Тунгузове ливаде на Моринама, Тунгузову луку у Улогу, улице у Невесињу, споменик на Јакомиру, спомен-плоча у Невесињској улици на Врачару у Београду.

Глигорићева каже да овим пројектом чува породично и национално насљеђе, освјетљавајући ликове јунака који су обиљежили српску историју.

На отварању изложбе су се обратили историчар Ненад Урић, који је говорио о поријеклу породице Тунгуз /од турске ријечи за бунтовника/ који су некада били Расојевићи из Раса, о животу и ратном путу Пера Тунгуза, као и директор Музеја ПТТ Марко

Јелић, који је најавио у јуну штампање поштанске марке поводом 150 година „Невесињске пушке“.

Отварању изложбе присуствовали су и Борислав Максимовић испред Представништва Републике Српске у Србији, које је покровитељ изложбе, као и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, те предсједник општине Невесиње Миленко Авдаловић.

Изложбу, на којој су наступили народни гуслар Славко Алексић и појац Љубомир Манасијевић, организовало је удружење „Култура без граница“, у сарадњи са ПТТ музејом, под покровитељством Представништва Републике Српске у Србији.