Организатори премијере филма у Србији су Кинотека Републике Српске и Матична библиотека Источно Сарајево, у сарадњи са Југословенском кинотеком и уз подршку Представништва Републике Српске у Србији.

Филм је снимљен по мотивима књиге „Ратни дневник – Пале 1993-1995“ фармацеута Јени Лигтенберг, која је из Холандије дошла на Пале у намјери да донесе хуманитарну помоћ, али је у ратној болници Коран остала три године, несебично помажући рањеницима, пацијентима и свима којима је то било потребно. Она је у својој борби да докаже да су и Срби жртве рата, у ратној болници Коран радила без плате и пензију, стечену у Холандији, трошила на рањенике и дјецу погинулих бораца купујући им гардеробу и све што им је требало. У сред рата и санкција набављала је скупе лијекове из Холандије, које је куповала тако што се задуживала и отплаћивала их од своје пензије.

„Филм изванредно прати дневник јер је ова екипа успјела чак и да посјети Јени, да ухвати живе кадрове и да је забиљежи у тренутку у ком је сада“ рекла је Љиљана Кнежевић из Матичне библиотеке Источно Сарајево.  Она је истакла да се Јени спријатељила са српским народом и била несебична подршка болници јер је обезбјеђивала лијекове и настојала да се једна позитивна слика прошири даље.

„Нама је првенствено био план да забиљежимо оно што се зове култура сјећања и један велики учинак једне обичне жене“ казао је Сњежан Лаловић, директор Кинотеке Републике Српске, и истакао да се нада да ће нека улица у Палама да добије име по Јени Лигтенберг.

Редитељ филма Слободан Симојловић сматра да је због свега што је Јени Лигтенберг урадила за српски народ у протеклом рату у БиХ филм о њој само мали покушај да јој се одужимо.