У Београду je данас промовисана монографија о академском сликару и истакнутом умјетнику Тихомиру Тихи Илијашевићу који је оставио дубок траг у културној мапи, не само Приједора у ком је живио и стварао, већ Републике Српске и шире.
Промоцију у просторијама Удружења новинара Србије /УНС/, која је окупила бројне Илијашевићеве пријатеље и поштоваоце, организовао је град Приједор уз подршку Представништва Републике Српске у Србији.
Начелник Одјељења за културу, међународну сарадњу, спорт и невладине организације града Приједора Александар Миљешић изјавио је да је Приједор град умјетника, фестивала, позоришта, а да је траг који је оставио Илијашевић неизбрисив.
„Монографија о нашем суграђанину се `кухала` дуго и угледала је свјетлост дана на овогодишњим 51. Књижевним сусретима на Козари. Овдје се скупио јако велики број људи и то је свакако велики показатељ колико је наш Тихо оставио велики траг“, рекао је Миљешић.
Уредник Библиотеке Књижевних сусрета на Козари у оквиру едиције „Свједочења“ професор Младенко Саџак рекао је да је монографија о Илијашевићу 14. у оквиру ове едиције, а да су раније објављене књиге о Бранку Ћопићу, Матији Бећковићу, Миловану Данојлићу.
Саџак је нагласио да је Илијашевић био један од стубова културе Приједора, који је јако много допринио култури града.
Приређивач монографије и супруга Илијашевића Славица Миловић предочила је присутним биографију умјетника и све оно што је чинио да град на Сани не остане на запећку културних збивања, већ да прати све токове и доведе у тај град најбоље умјетнике.
Миловићева је подсјетила и да је њен супруг 1999. године основао прву школу цртања и сликања у Републици Српској из које је изашло 15 академских сликара и пет архитеката.
Редовни професор Факултета примјењених умјетности у Београду Десимир Денић изјавио је да је Илијашевић имао непресушни дар да се поклања људима и да га памти као сањара, боема и као господина.
„Он је студирао крајем осамдесетих година прошлог вијека када је Ликовна академија у Београду била на врхунцу своје педагошке снаге. Све је ишло у прилог да он добија најбоља знања и сазнања. Као најбоље образован посветио је свој живот уметности и као тако формиран се вратио у свој Приједор, где покушава и успева за следећих 25 година да од тог града направи нама најзападнији културни центар коме се ја дивим“, рекао је Денић.
Он је истакао да Илијашевић у свему томе није био сам, али да је његовим ангажовањем и контактима све то резултирало успјехом.
Сликар Зоран Алексић рекао је да је Илијашевић био цијењен међу својим колегама јер је увијек отворено говорио оно што мисли и шта год радио остао je свој.
Он је навео да је прије одласка у Приједор Илијашевић са великим шармом водио клуб „Академија“ у Београду, као и да је све пријатеље изненадио када је одлучио да се врати.
„Све нас је изненадило када је Тихо рекао да се враћа у Приједор јер је тамо потребан. Јесте био потребан. Ми смо били збуњени, били смо млади. Нисмо могли да се суочимо са свим тим што се дешавало, али он је и те како знао да је потребан и да је његово место тамо“, рекао је Алексић.
Прије почетка промоције монографије Тихомир Тихо Илијашевић у УНС прес центру, у Представништву Републике Српске у Србији, делегацију из Приједора, коју је предводио Александар Миљешић, начелник Одјељења за културу, међународну сарадњу, спорт и невладине организације, примио је Млађен Цицовић, шеф Представништва. На састанку се разговарало о сарадњи града Приједора и Представништва и договорени су правци и модалитети међусобне будуће сарадње.
Комплетан видео снимак са промоције монографије Тихомир ТихоИлијашевић можете погледати ОВДЈЕ