Свечаном затварању манифестације присуствовали су министар за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске Златан Клокић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Никола Селаковић, министар без портфеља у Влади Србије Новица Тончев,шеф Представништва Српске у Србији Млађен Цицовић и градоначелник Ниша Драгана Сотировски.
Клокић је у бесједи истакао да је свака манифестација „Дани Српске у Србији“ нова прилика да се покаже колико су чврсте везе Србије и Републике Српске и поручио да му је част што затвара ове величанствене дане у име Владе и предсједника Републике Српске Милорада Додика.
„Једанаести пут у 11 градова у данима када нам је више него потребна узајамна подршка и пријатељство, показали смо кроз разговоре, састанке, културно умјетнички програм, кроз умјетност и међусобно повезивање да су наше везе јаче него икад“, рекао је Клокић.
Он је захвалио Представништву Републике Српске у Србији на припреми манифестације, публици и представницима 11 градова и институција на подршци.
„Хвала за топлу добродошлицу мојим сарадницима и мени, хвала вам за деценије јединства, хвала вам 11. пут што сте потврдили да `Дани Српске у Србији` трају 365 дана. Да нам живи Република Српска! Да нам живи Србија!“, истакао је Клокић.
Селаковић је у обраћању пренио поздраве предсједника Републике Александра Вучића и премијера Ане Брнабић и истакао да је циљ манифестације попут „Дана Српске у Србији“ да зближе српски народ.
„Чак и у овим данима туге, оне показују да је туга мања када се са неким подели, а када се дели са браћом, онда може да буде мања као што је и свака радост када је делимо нешто што постаје веће, баш као што смо 15. септембра славећи заједно Дан српског јединства, слободе и националне заставе овде у Нишу поделили нашу радост победом коју су нам преци донели пре 105 година“, рекао је Селаковић.
Он је истакао да се српски идентитет и култура не могу замислити без Петра Кочића, Јована Дучића, Алексе Шантића, Иве Андрића, Меше Селимовића, Моме Капора, Емира Кустурице, Филипа Вишњића, а српска историја без Кулина Бана иза кога је остао најстарији сачувани спис на народном српском језику, као ни без постојбине Светог Саве – Херцеговине.
Он је указао да је окупљање српског народа о датумима који чине српски идентитет, историју, садашњост и чиниће будућност српског народа, једна од важних тековина политичких и свеукупних веза Србије и Српске у посљедњим деценија.
Селаковић је честитао Цицовићу на истрајности у организацији „ове дивне манифестације“, која како је истакао, показује Србима у сваком мјесту у Србији колика је љубав Републике Српске према Србији, али и покреће љубав свих у Србији према Републици Српској.
Шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић рекао је да је овогодишња манифестација била посвећена српском идентитету, великом значају српског језика и писма, вјере, историје и традиције која, како показује историја српског народа, помаже да „јасније видимо нашу будућност“.
Цицовић је истакао да је у 11 градова Србије изведено укупно 14 програма из области науке, позоришта, филма, музике са више од 160 учесника из свих дијелова Републике Српске, али и из Београда и са Косова и Метохије.
Градоначелник Ниша Драгана Сотировски истакла је да „Дани Српске у Србији“ још једном потврђују и подсјећају да су сви Срби један народ, а да је повезивање инстутиција, привреде и грађана логичан слијед јачања узајамних веза Републике Српске и Србије.
Она је нагласила успјешну сарадњу Ниша са градовима у Републици Српској, али и подсјетила на то да је Ниш и Српску у новијој историји повезао и ратни хирург доктор Миодраг Лазић, да Ниш и Бањалуку повезује и први бан Врбаске бановине Светислав Tиса Милосављевић, па чак и да су Народна позоришта у та два града грађена по истом пројекту.
„Испреплетани вековима доказали смо да није важно у колико држава живимо, јер како недавно у Нишу рече наш председник Александар Вучић, границе нису те које могу да нам одузму ни језик, ни заставу, ни писмо, ни припадност истом роду“, рекла је Сотировска.
Свечано затварање завршено је концертом бањалучке групе „Оне три“.
чинили Златан Клокић, министар за европске интеграције и међународну сарадњу, Млађен Цицовић, шеф Представништва Републике Српске у Србији и Јелена Кусмук и Татјана Дувњак, саветници у Представништву Републике Српске у Србији.
Такође, као дио програма манифестације „Дани Српске у Србији“, у свечаној сали Огранка САНУ у Нишу, Академија наука и умјетности Републике Српске представила је првих пет томова Енциклопедије Републике Српске. О овом значајном пројекту Академије говорили су академици Рајко Кузмановић, предсједник и Драго Бранковић, генерални секретар АНУРС-а. Промоцији су присуствовали Млађен Цицовић, шеф Представништва Републике Српске у Србији, Татјана Дувњак и Јелена Кусмук, савјетници у Представништву и Душица Давидовић, замјеник градоначелник Ниша.
Предсједник АНУРС Рајко Кузмановић рекао да су, прије свега, задаци Академије и ове енциклопедије да се очува идентитет Срба и са обје стране Дрине.
„За нас је врло значајан овакав скуп, гдје смо пуно тога рекли о будућој сарадњи. Енциклопедија нас на неки начин повезује“, рекао је Кузмановић након представљања овог значајног дјела у свечаној сали Огранка Српске академија наука и уметности /САНУ/ у Нишу.
Кузмановић је рекао да је Ниш краљевски град који представља душу и срце овог дијела Србије, али је исто тако значајан и за Републику Српску.
Он је истакао да је манифестација „Дани Српске у Србији“, коју већ 11 година организује Представништво Српске у Београду, веома значајна и за Српску и Србију.
У поздравној ријечи дописни члан САНУ Владо Вељковић, који је предсједник Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, истакао је да ова општа национална енциклопедија, као најзначајнији истраживачки, приређивачки и издавачки пројект АНУРС, превазилази своју информационо-образовну сврху.
Он је додао да је Енциклопедија „кондензат“ националних историјских, политичких, научних, религијских, културалних, умјетничких покрета, институција, догађаја и личности.
„Она представља један од најважнијих симболичких темељаца идентитетских и државотворних настојања српског народа пре свега у Републици Српској, али не само у њој“, рекао је Вељковић.
Он је у име Огранка САНУ у Нишу пренио изразе захвалности за сарадњу, учешће, присуство, за различите видове уважавања друштвене улоге Огранка и подршке његовим напорима на ширењу духа САНУ, односно највиших вриједности и идеја науке, умјетности, културе, образованости, просвећености и слободног критичког мишљења.
Шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић изјавио је да су Енциклопедија Српске и Академијина едиција „Одрживи развој и управљање природним ресурсима Републике Српске“ значајни резултати рада АНУРС.
Он је напоменуо да АНУРС слави ове године три деценије од оснивања, и да су ову институцију основали научници и умјетници највишег ранга и то баш они који су прије стварања своје академије свесрдно учествовали у стварању Републике Српске – државе српског народа у БиХ.
„И претходних година смо промовисали издања наше академије, а ове године смо то учинили са посебним пијететом према њима и њиховим капиталним дјелима“, рекао је Цицовић.
Он је додао да ће и наредних година АНУРС бити значајан дио манифестације „Дани Српске у Србији“ као што је значајан дио знања и стваралаштва у Републици Српској.
“Ето и то на свој начин показује колико је важно јединство српског народа, саборност и свијест о значају чињенице да смо с обе стране Дрине један народ, једна историја, па и једна будућност. Заједно радимо, заједно стварамо, па заједно и славимо јединствен празник свих Срба свијета: Дан српског јединства, слободе и националне заставе. Као што је тај празник, тако је наша манифестација сваке године у мјесецу септембру”, рекао је Цицовић.