Prigodnu gramatu Stanisavljevićevoj je na ceremoniji u prostorijama Predstavništva Republike Srpske u Beogradu uručio šef Predstavništva Mladen Cicović, dok će Radovićevoj, koja je izostala iz zdravstvenih razloga biti uručena naknadno.

Cicović je iskazao zadovoljstvo zbog činjenice da je pristigao rekordan broj radova, posebno jer je tema konkursa vezana za zavičaj, za očuvanje nacionalnog identiteta i onog što su kultura i tradicija srpskog naroda.

„Najvažnije je da sve što radimo bude u funkciji svesrpskog jedinstva. Sa svih ovakvih projekata koje mi realizujemo šaljemo jasnu poruku da želimo da sa svima u regionu gradimo našu zajedničku budućnost, jer poštujući sebe, ne znači da ne poštujemo i sve druge koji s nama žive“, poručio je Cicović.

Prema njegovim riječima, tema zavičaja je uvijek na kraju godine kruna rada Predstavništva.

„Imamo sa svih dijelova planete ljude koje ponovo na ovaj način vraćamo zavičaju i ovo je možda i podstrek da iduće godine još snažnije i kvalitetnije pristupimo konkursu“, rekao je Cicović.

Stanisavljevićeva, koja je po profesiji novinar, rekla je da piše jako dugo i razne forme, a da je ova nagrada čini izuzetno ponosnom upravo stoga što je tema njene priče njen rodni Paraćin iz kog je otišla sa samo 16 godina.

„Svaki put kada se vraćate u zavičaj ushićenje je veliko. Vraćate se u okrilje svog grada i iako on raste i menja se, kao što i vi rastete, sazrevate i menjate se, uvek vam je toplo oko srca i to je onaj duboki uzdah, kada stižete u svoj grad, što sam opisala u svojoj priči, da liči na zagrljaj majke i na podršku oca“, rekla je Stanisavljevićeva.

Prošlogodišnji dobitnik nagrade „Izvor“ za priču Željka Bašanović, koja je ove godine član žirija, rekla je da su sve pristigle priče i pjesme zasluživale da budu najbolje i pobjedničke, ali da se žiri na kraju odlučio za najednostavnije i najiskrenije iskazane emocije koje su i Radovićeva i Stanisavljevićeva nepogrešivo prenijele.

Književnik Duško M. Petrović rekao je da je on, sa strane organizatora, bio u poziciji da vidi sve pjesme i priče i da je među autorima bilo značajnih imena, ali je činjenica da su radovi bili bez potpisa autora uticala na žiri da na najpošteniji način izabere najbolje.

„U ovom poslu, kada nema potpisa, kada samo delo govori, žiri je potpuno oslobođen svih obaveza, svih svojih predznanja i samo ocenjuje na osnovu onog što zna o književnosti“, rekao je Petrović.

Dobitnicima nagrada je, uz gramatum pripao i novčani dio nagrade od 30.000 dinara /500 KM/.

Nagrađeni radovi će biti objavljeni u božićnom izdanju časopisa „Žrnov“.