U Zrenjaninu je gradonačelnik Simo Salapura zajedno sa svojim saradnicima upriličio prijem za delegaciju Republike Srpske koju su činili Goran Vučić, šef kabineta ministra, Mlađen Cicović, šef Predstavništva Republike Srpske u Srbiji, i Jelena Kusmuk i Tatjana Duvnjak, savjetnici u Predstavništvu Republike Srpske u Srbiji.

Šef Predstavništva Republike Srpske u Srbiji Mlađen Cicović rekao je da su „Dani Srpske u Srbiji“ manifestacija kojom se predstavlja privreda, nauka, kultura i prosvjeta Republike Srpske, odnosno šta je to Srpska u ovom trenutku i šta želi da bude u budućnosti.

„Manifestacija je i postavljena tako da daje puni značaj i doprinos podsticanju i jačanju saradnje naše Republike Srpske i naše Srbije. Imajući u vidu činjenicu da ulazimo u drugu deceniju manifestacije, mislimo da je već zauzela svoje mjesto u prostoru koji osjeća i jača saradnju Republike Srpske i Srbije“, rekao je Cicović i naveo da se „Dani Srpske

identiteta, naše kulture, tradicije, običaja, naše vere, našeg srpskog jezika, naše u Srbiji“ ove godine realizuju u 11 gradova širom Srbije, kroz 15 programa u kojima učestvuje više od 160 izvođača.

„Manifestaciju smo otvorili 20. septembra u Narodnom pozorištu u Beogradu u prisustvu najviših zvaničnika Srpske i Srbije, odakle su poslate potpuno jasne poruke, poruke koje su i moto naše manifestacije, da je najvažniji posao za naš narod, posao koji je vezan za očuvanje našeg ćirilice i da ćemo samo jedinstveni i sabrani sa potpuno jasno očuvanim nacionalnim identitetom obezbediti sebi budućnost i kao takvi ćemo znati sigurno da definišemo i sve ono što je ekonomija, što je razvoj našeg naroda, jer naš narod je i u prethodnom periodu pokazao da boreći se za svoju slobodu uvek je potpuno jasno slao poruku da koliko mu je važna njegova sloboda, toliko je i važna sloboda svih naroda koji žive sa nama na ovim prostorima”, naveo je Cicović.

Šef kabineta ministra za evropske integracije i međunarodnu saradnju Republike Srpske Goran Vučić istakao je da se „Dani Srpske u Srbiji“ održavaju u Zrenjaninu već osmu godinu zaredom i postaju tradicionalni događaj u ovom gradu.

„Danas smo razgovarali o uspostavljanju privredne saradnje grada Zrenjanina i generalno Republike Srpske“, rekao je Vučić.

On je naveo da je zaključeno da sigurno ima prostora za promociju proizvoda iz Srpske kako u cijeloj Srbiji tako i u gradu Zrenjaninu.

„Radićemo na tome da organizacije koje se bave tim poslom uspostave saradnju i da napravimo modalitet kako bismo proizvode Republike Srpske približili Srbiji, ali i proizvode Srbije približili Srpskoj“, rekao je Vučić.

Gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura izjavio je da tradicionalna manifestacija „Dani Srpske u Srbiji“ profiliše identitet srpskog naroda i da mu je čast što je Zrenjanin u agendi bogatog programa i ovogodišnje manifestacije.

„Bez identiteta nema naroda, a naši narodi su tradicionalno vezani, suštinski vezani poreklom, a posebno nekoliko naseljenih mesta i delova grada Zrenjanina sa delovima Republike Srpske. Istakao bih odlične i bratske veze sa gradovima Bijeljina, Laktaši i Trebinje sa kojima imamo dugogodišnju saradnju, a sada na ovaj način pokušavamo tu saradnju da unapredimo i vidimo kako i na koji način Drina može biti linija spajanja, a  ne odvajanja i već sada čuli smo neke lepe ideje koje možemo realizovati u narednom periodu” rekao je Salapura.

Nakon sastanka, delegacija Republike Srpske je zajedno sa gradonačelnikom i njegovim saradnicima prisustvovala u Kulturnom centru Zrenjanina koncertu etno grupe „Trag“ iz Banje Luke. Na koncertu su nastupili vokali Valentina Milekić Kovačić, Vesna Drašković, Tanja Vrančić i Hilda Hrekes, uz pratnju violinistkinje Jelene Škrbić, Bojana Stijaka koji je svirao bas gitaru, Filipa Vukelića na klavijaturama, Bobana Adžića na gitari, Milana Kosića na udaraljkama i Gorana Pivaševića koji je svirao frule, gajde, i kaval.

„Čast nam je što smo i ove godine dio manifestacije `Dani Srpske u Srbiji` koja se održava u Srbiji već 11. put. Nakon večerašnjeg koncerta u Zrenjaninu, naredne dvije večeri očekuju nas koncerti u Subotici i Somboru“, izjavila je uoči koncerta članica „Traga“ Valentina Milekić Kovačić.

Ona se zahvalila Predstavništvu Republike Srpske u Srbiji i gradovima domaćinima što i na ovaj način osnažuju mostove između srpskog naroda sa dvije strane Drine.

„Kroz našu muziku na ovogodišnjim koncertima pokušali smo prenijeti poruku da je Drina žila kucavica našeg naroda, a nikada granica i međa“, poručila je Valentina Milekić Kovačić.

U Kraljevu se delegacija Republike Srpske koju čine dr Ljubodrag P. Ristić, predsjednik Društva Sveti Sava, prof. dr Aleksandar Milanović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, Aleksandar Pejaković, predsjednik skupštine Studentskog pozorišta iz Banje Luke i Ana Ljutić, saradnik u Predstavništvu Republike Srpske u Srbiji sastala u Gradskoj upravi sa dr Predragom Terzićem, gradonačelnikom Kraljeva i Milošem Milišićem, pomoćnikom gradonačelnika za kulturne manifestacije.

Gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić istakao je tokom prijema da je saradnja sa Republikom Srpskom veoma dobra i da očekuje da će u narednim godinama biti još bolja.

Terzić je rekao da Kraljevo ima prijateljske odnose sa Novim Goraždem, koji sežu još iz perioda bivše Jugoslavije, kao i lijepe odnose sa opštinom Rudo, ali i sa Trebinjem, te naglasio izuzetan patriotizam i gostoljubivost naroda u Republici Srpskoj.

„Kada odemo tamo svuda smo lepo dočekani i osetimo bratske odnose. Kad god se sretnemo to bude prijateljski, bratski i ja verujem da će to tako da bude i u budućnosti dok postojimo na ovaj način“, rekao je Terzić.

Jasna Marković, direktor Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ u Kraljevu, rekla je da ovakvi susreti zavređuju veliku pažnju.

„Zahvaljujem se što ste naši gosti. Naš zadatak je da negujemo tradiciju, kulturu, identitet, jezik i pismo, ali je naš zadatak, takođe, i da produbljujemo tu saradnju na raznim osnovama. Kultura je veoma plodno tlo za tako nešto i smatram da je ovo prilika da razmenimo iskustva, znanja i da napravimo neke zajedničke projekte koje možemo da realizujemo“, rekla je Markovićeva.

„Kao istoričar jezika poželeo sam da govorim o Povelji Kulina bana, koja se u poslednje vreme dosta politizuje, naročito na prostoru Federacije BiH, i da prisutnima kažem zašto je to simbol srpske kulture, jezika i istorije i da ne potpadaju pod vrstu medijskih impulsa koji stižu i pokušavaju da na osnovu takvih spomenika, koji su nesumnjivo spomenici srpske istorije, grade neku novu naciju i državu“, rekao je profesor Aleksandar Milanović.

Nakon prijema kod gradonačelnika Kraljeva, u Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ govorili su dr Ljubodrag P. Ristić na temu „Uloga Društva „Sveti Sava“ u očuvanju srpske kulture i tradicije nekad i sad” i prof. dr Aleksandar Milanović na temu „Povelja bana Kulina kao najstariji spomenik srpskog narodnog jezika i simbol srpske kulture”.

„Čak i po dnevnim novinama vidimo jednu vrstu čudnovatog pritiska da se Povelja Kulina bana, kao najstariji spomenik pisan srpskim narodnim jezikom, a samim tim segment srpske kulture, proglasi segmentom neke druge kulture i primerom nekog drugog jezika, što ne treba pustiti bez komentara“, istakao je Milanović.

On je pred publikom izgovorio Povelju Kulina bana na način na koji naučnici pretpostavljaju da je on izgovarao u vrijeme kada je nastala 1189. godine i pojednostavljenom analizom dokazao da je to srpski narodni jezik, a potom i pokazao zašto je bitno da ovaj spomenik ostane dio plana i programa u školama u Srbiji.

„Spomenik koji pokazuje jako dugu tradiciju pisanja i na srpskom narodnom jeziku od kraja 12. veka do danas. On pokazuje vrstu odnosa između srpskih država krajem 12. veka, kao i tip poslovnih, a samim tim i civilizacijih odnosa, i, što je najvažnije, da je spomenik koji svedoči o hrišćanskoj tradiciji, da svedoči srpska imena“, rekao je Milanović.

Predsjednik Društva „Sveti Sava“ Ljubodrag P. Ristić podsjetio je na 137 godina istorijata ovog udruženja, koje je osnovano 1886. godine s ciljem da pomaže sve Srbe koji su u ono vrijeme bili van Srbije. On je naveo da Društvo „Sveti Sava“ danas uspješno radi, da ima svoje manifestacije i svoj časopis, i istakao veliku pomoć Društvu Predstavništva Republike Srpske u Srbiji.

Program u Kraljevu završen je u Kraljevačkom pozorištu, gde je Banjalučko studentsko pozorište odigralo predstavu „Nakon predstave“. Predstava za temu ima stradanje Srba i Rusa na Golom otoku. Autor je Zoran Kostić, režiju potpisuje Elena Trepetova Kostić, a igraju Nadežda Kostić i Elena Trepetova Kostić.

Predsjednik Skupštine „Banjalučkog studentskog pozorišta“ Aleksandar Pejaković izjavio je da je privilegija duže od decenije biti dio veličanstvene manifestacije čiji je idejni tvorac Mlađen Cicović, a organizator Predstavništvo Republike Srpske u Srbiji.

„Zahvaljujući prvenstveno gospodinu Cicoviću u medijskom prostoru bivše Jugoslavije odjekuje ljubav koju naš srpski narod pokazuje prezentujući svoju kulturu i privredu“, poručio je Pejaković.

U Narodnom muzeju u Kruševacu otvorena izložba fotografija i dokumenata Spomen područja Donja Gradina, pod nazivom „Koncentracioni logor Jasenovac 1941. godine“. Autori izložbe su muzejski savjetnik Tanja Tuleković i viši kustos Dejan Motl.

„Ovo je izložba koja govori o svim onim istorijskim činjenicama koji su doveli do formiranja koncentracionog logora Jasenovac, najstravičnijeg logora iz perioda Drugog svjetskog rata i njegovog najvećeg stratišta Donje Gradine.“ izjavila je Tuleković.

Ona je podsjetila da je Jasenovac sistem od pet logora koji su se prostirali na površini od oko 240 km2 a da je Donja Gradina bila likvidacioni centar i najveće stratište logora u kojoj se danas nalazi 9 grobnih polja sa 105 masovnih grobnica.

Izložbi su između ostalih prisustvovali i Jelena Todorović, pomoćnik gradonačelnika za društvene djelatnosti, Zoran Tomić, narodni poslanik, Nikola Pantelić, direktor Narodnog muzeja u Kruševcu, Tanja Tuleković, autor i direktor JUSP „Donja Gradina“ i Borislav Maksimović, savjetnik iz Predstavništva Republike Srpske u Srbiji. Izložba će moći da se vidi do 6. oktobra 2023. godine.

Programi jedanaeste manifestacije Dani Srpske u Srbiji, nastavljaju se u subotu, 23. septembra, u Kruševcu i Subotici, a u narednim danima u Somboru, Čačku i Bajinoj Bašti, a svečano zatvaranje manifestacije biće u utorak, 26. septembra, u Narodnom pozorištu u Nišu.