Књига „Дигитална хигијена“ аутора Наталије Касперске и Игора Ашманова, која говори о потенцијалним опасностима у дигиталној сфери, представљена је синоћ у Руском дому у Београду и том приликом је истакнуто да држава мора да реагује на погубне сајтове и блокира токсични садржај на интернету.
Књига је посвећена опасностима које вребају у сајбер сфери – деструктивним групама, токсичном садржају, малтретирању /“булингу“/, дигиталној зависности и другим факторима који негативно утичу на психу, а требало би да помогне родитељима и наставницима да дјецу и младе науче неопходној дигиталној хигијени.
На промоцији су говорили декан Факултета безбједносних наука Универзитета у Бањалуци Предраг Ћеранић и један од аутора књиге Игор Ашманов.
Ћеранић је изјавио новинарима да је ово уједно и књига за људе који се баве безбједношћу и политиком, јер указује како се једна лажна вијест, „фејк“ вијест, производи, како настаје и како се свему томе може супротставити.
Он је као врло занимљив појам који се помиње у књизи навео „ментални вирус“, за којег аутори кажу да је једна информациона структура која се путем неких сајтова или друштвених мрежа једноставно усмјери према човјеку и према групи људи с циљем да потпуно овлада мислима, да они мисле о некој теми онако како је диктирано.
„Крајњи циљ је да се изведу `на улицу`. А омладина је та која је циљана група“, навео је Ћеранић, додајући да је у књизи сажето све оно што су аутори примјењивали на подручју Руске Федерације и њихова искуства и борба против деструктивних покрета, који су присутни на интернету, као што је „Клуб самоубица“ и слично.
„То је дало резултат у смислу да је, на примјер, број школских пуцњава сведен на минимум у Русији. За седам година догодиле су се три пуцњаве, али су 33 спријечене и осујећене оним што је радила компанија Ашманова у сарадњи са руски службама безбједности“, рекао је Ћеранић.
Он је додао да је руска служба безбједности ФСБ хапсила, упозоравала, тражила да се затамне одређене странице, „Фејсбук“, сајтови и тако даље.
Ћеранић је рекао да је књига за родитеље, учитеље, наставнике, васпитаче да би имали приступ дјеци, да указује шта је то „смартфон“, да би знали како с њима разговарати о свим оним опасностима које са интернета долазе, али и за широку публику.
Он је указао на паралелу са струјом, о којој родитељи од малена уче дјецу да струја може да убије, те истакао да исто тако и интернет може да убије, те да родитељи не знају како дјеци објаснити шта им је дозвољено, а шта ни у ком случају не би смјели да раде када је ријеч о интернету.
Jedan od autora knjige Igor Ašmanov rekao je da uputstva data u knjizi ne mogu da funkcionišu bez saradnje sa državom koja mora da reaguje na te pogubne sajtove i da za početak treba obezbijedi osnovnu bezbjednost interneta na smart telefonima i laptopovima.
On je internet uporedio sa vodom, gasom i strujom koju ljudi uvedu u stan, ali s tim što je „internet-česmi“ u stanu mnogo više, kao i da roditelji nisu u stanju sami da zaštite djecu, jer ne vladaju tom tehnologijom filtracije, ne razumiju šta treba filtrirati.
„U prvom redu država treba da osigura osnovnu bezbjednost i da filtrira posebno toksične sadržaje“, rekao je Ašmanov, koji je istakao da roditelji treba da razumiju da se digitalna zavisnost pojavljuje vrlo brzo i da treba zabranjivati korišćenje smart telefona u školi na časovima.
On je naveo da su za državu preporuke da treba da blokira toksični sadržaj, da ga zabranjuje, a to se ne odnosi samo na direktno zlo kao što su školske pucnjave ili suicidne grupe, nego i na sve ono što urušava tradicionalne vrijednosti, kao što je LGBT, „čajld fri“, „radikalni feminizam“ i slično, kao i zapadna propaganda.
„Time se država treba baviti i raditi da toga uopšte ne bude na društvenim mrežama, na internet sajtovima i slično“, rekao je Ašmanov.
Knjiga je predstavljena u organizaciji Predstavništva Republike Srpske u Beogradu, Fakulteta bezbjednosnih nauka Univerziteta u Banjaluci i Ruskog doma.