U Beogradu, u organizaciji informativno-političkih portala „Sve o Srpskoj“ i „Fakti“, a uz podršku Predstavništva Republike Srpske u Srbiji, u srijedu, 26. juna, održana je tribina pod nazivom „Srpska između mirnog razdruživanja i Deklaracije“ .

Svoja gledišta iznijeli su Darko Tanasković, Nenad Kecmanović, Aleksandar Vranješ, Predrag Ćeranić, Aleksandar Pavić i Srđan Perišić. Uvodnu riječ u ime organizatora imao je  Mlađen Cicović, šef Predstavništva Republike Srpske u Srbiji, a razgovor je moderirao Đuro Bilbija, urednik informativno-političkih portala „Sve o Srpskoj“ i „Fakti“.

Šef Predstavništva Republike Srpske u Srbiji Mlađen Cicović poručio je da „Deklaraciju o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda“, usvojenu na Svesrpskom saboru, vidi kao svojevrsnu zakletvu da će Srbi sačuvati svoje.

„Deklaraciju vidim kao zakletvu da ćemo zajedno i sa istim uvjerenjem zastupati pravo svih Srba na Republiku Srpsku i Republiku Srbiju, što dalje znači da ćemo istom snagom čuvati i zahtijevati poštovanje i Dejtonskog sporazuma i Rezolucije Savjeta bezbjednosti UN 1244 koji garantuju teritorijalni i politički suverenitet i naše Republike Srpske i naše Srbije“, rekao je Cicović.

On je u obraćanju rekao da samo visoki nivo jedinstva dvije srpske države znači istinsko jedinstvo srpskog naroda sa dvije strane Drine, naroda jednog jezika i pisma, jedne vjere i molitve, jedne istorije i jedne budućnosti.

Cicović je naglasio da se pokušaji kolektivnog Zapada, ili konkretnije SAD, da od BiH načine svoju koloniju u Evropi „cijelu i poslušnu“ konstantno spotiču o interese srpskog naroda i njegove na izborima potvrđene vlasti Republike Srpske, sa predsjednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom na čelu.

„Nevjerovatno je da onaj koji je bio domaćin i glavni akter u stvaranju neke države tako svesrdno radi protiv nje, kao što SAD u čijoj je kući stvorena ova i ovakva BiH, uporno i neumorno rade protiv te državne zajednice dva entiteta i tri konstitutivna naroda pomirenih Dejtonskim sporazumom“, kaže Cicović.

Cicović je poručio da Dejtonski mirovni sporazum sa preciznim Aneksom četiri, koji je Ustav BiH, nije bajka koju svako na svoj način može prepričavati i tumačiti, nego međunarodni pravni dokument prve vrste, koji su garantovale velike sile Istoka i Zapada.

„Moguće razdruživanje, koje je ovdje dio naslova /tribine/ vidim zato samo kao krajnju mogućnost, nakon uporne borbe za povratak na suštinsko poštovanje Dejtonskog sporazuma, to jest na vraćanje svih nadležnosti Republike Srpske koje su joj oteli visoki predstavnici Zapada u nastojanju da BiH prilagode svojim interesima, a ne narodima i entitetima koji je čine“,  rekao je on.

Profesor Nenad Kecmanović poručio je da su predsjednik Rusije Vladimir Putin i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov dosljedni u stavu da podržavaju izvorni Dejton, da je Republika Srpska po tom pitanju uvijek imala podršku Srbije, ali ne kao što je to bilo na Saboru.

„Predsjednik Srpske odavno govori da je Srpska zagledana u Srbiju, a da u Deklaraciji koja je usvojena na Svesrpskom saboru u Beogradu postoji i formulacija ‘zajednička budućnost’, ali da se ta formulacija kao nova javlja i na međunarodnom polju, gdje su predsjednici Srbije i Kine Aleksandar Vučić i Si Đinping takođe govorili o toj temi. Profesor sa Kembridža Timoti Les prije nekoliko godina rekao je da je Republika Srpska propustila priliku za osamostaljivanje, ali da ne znači da neće doći novi momenat da se to desi“, rekao je Kecmanović.

Kecmanović je istakao da treba odgovoriti na pitanje da li je u okolnostima pritisaka kojim je Srpska izložena taj trenutak sada ili nije.

Politikolog Aleksandar Pavić izjavio je da je u BiH na sceni nešto poput partije pokera i da Srpska ne treba da odustaje od svojih karata i insistiranja na povratku izvornom Dejtonskom sporazumu.

„Ako svi prihvate povratak na izvorni Dejton to neće značiti razdruživanje. Srpska će naći model da izbjegne priču o separatizmu, a da dosljedno poštuje međunarodno pravo. To što je Srpska ušla u nastavak napora da povrati nadležnosti koje joj po Dejtonu pripadaju predstavlja najmekši mogući način koji ne bi trebao biti sporan za nikoga, a ako je sporan u međunarodnoj i zapadnoj javnosti, onda znači da im je sporan sam Dejton“, ocijenio je Pavić.

Pavić je naglasio da je Teško zamisliti da će oni da prihvate mirno razdruživanje i koncept Dejtona.

„Očito je da je ‘dotjeralo cara do duvara’ i da je Srpska shvatila da više nema kuda; ili će da povrati svoje nadležnosti ili će biti dio unitarne BiH. Ne znači da Srpska sada treba biti paralisana u svom činjenju da ne bi nekog naljutila“, poručio je Pavić.

Profesor geopolitike Srđan Perišić ocijenio je da je ovo istorijski momenat za Republiku Srpsku da vrati svoje dejtonske nadležnosti, ali da njihovo vraćanje treba da bude sukcesivno.

„Republika Srpska je došla u istorijski momenat kada su joj se i međunarodne okolnosti i unutrašnje u BiH poklopile. Došla je u poziciju da može da govori o razdruživanju ili o vraćanju nadležnosti. To je istorijski momenat i ne sme da ga propusti“, rekao je Perišić.

Ambasador BiH u Srbiji Aleksandar Vranješ rekao je da američki ambasador u BiH Majkl Marfi negira ono što predviđa Dejtonski sporazum, odnosno Ustav BiH, a to je da sve promjene koje bi se dešavale u ustavnom sistemu BiH treba da odluče dvije strane, a to su entiteti i tri konstitutivna naroda.

Prema njegovim riječima, dogovor tri naroda bio bi protiv interesa SAD.

On smatra da se u tome koji su suštinski interesi SAD, koje su stavile ad akta Dejtonski sporazum, krije i odgovor šta znači metodologija mirnog razdruživanja.

„U stvari mi treba da sačekamo, ili da SAD sjednu za sto sa akterima unutar BiH, ili da dođe do nekog njihovog političkog povlačenja iz BiH, pa da se onda stvori prilika da tri konstitutivna naroda raspravljaju o svojoj budućnosti. Mi ne možemo da govorimo o našoj metodologiji iz prostog razloga jer se pozivamo na Dejton, a SAD kažu da to više ne važi“, zaključio je Vranješ.

On je podsjetio na izjavu Marfija da mirno razdruživanje predstavlja prijetnju suštinskim interesima SAD u BiH, čime je eksplicitno stavio do znanja da su američki interesi u suprotnosti sa konceptom mirnog razdruživanja.

Dekan Fakulteta bezbjednosnih nauka Predrag Ćeranić ocijenio je da razdruživanje i Deklaracija Svesrpskog sabora, koja apeluje na povratak izvornih dejtonskih nadležnosti Republike Srpske, nisu jedno te isto i ocijenio da je pravo rješenje to da se sprovede Deklaracija.

Ćeranić je ocijenio da je za povratak nadležnosti bio mnogo povoljniji kraj 2021. godine nego danas.

„Deklaracija je strateški dokument i ostaje da se opredijelimo kako vratiti nadležnosti. Deklaraciju treba posmatrati kao strateški dokument čije ciljeve i zaključke treba vremenom realizovati. Na to su se obavezala rukovodstva“, rekao je Ćeranić.

On je ocijenio da bi na vraćanje svih nadležnosti odjednom uslijedila vojna intervencija, da bi Sarajevo reagovalo negativno, te da bi Rusija pomogla i vojno, a Srbija politički, a da bi se na institucije Republike Srpske sručila lavina optužbi da čini nedozvoljeno u kontekstu kampanje protiv Rusije.

„Republika Srpska se uvijek pokazivala kao tvrd orah, ali u kontekstu ovog geopolitičkog momenta nije povoljan trenutak kakav je bio u vreme priznavanja samostalnosti takozvanog Kosova. Treba da pratimo odnose velikih sila, a oni idu u našu korist“, rekao je Ćeranić.

Islamolog Darko Tanasković ocijenio je da je potrebno izbjegavati spominjanje razdruživanja, nego da treba insistirati na sprovođenju izvornog Dejtona.

„Ako bismo hipotetički pretpostavili da Republika Srpska bez prevelikog otpora aktivira sve svoje izvorne nadležnosti, onda mirno razdruživanje ne bi bilo potrebno. Međutim, mi znamo da neće doći do mirnog prihvatanja, pa se mora razmišljati u drugom smeru“, zaključio je Tanasković.

On je primijetio da se ne čini dovoljan napor od strane Republike Srpske da se stalno ponavlja i ponovo ukazuje tekstualno na Dejtonski sporazum.

„Mislim da bi trebalo afirmisati tekstualno, uz odgovarajuća objašnjenja, do granice dosadnog ponavljanja i stavljati one koji se suprotstavljaju pred zid teksta, da bi se javnost stručna i politička stranih država, ali i naša, informisala u vezi sa svakom konkretnom nadležnošću“, rekao je Tanasković.

Snimak Tribine možete pogledati OVDJE.