Да нема пречих брига, односно притисака споља и из другог ентитета, конкуренција између Српског Сарајева и Бањалуке била би хронични унутрашњополитички проблем у Републици Српској.
Српско Сарајево се данас зове Источно Сарајево, али не ради се ни о српском ни о источном Сарајеву, него о Палама које су почетком грађанског рата у БиХ постале престоница Републике Српске у којој су столовали њено предсједништво, скупштина, влада, судство, и сва остала цивилна власт. И када је, послије три и по године рата, крајем ’95, у Дејтону/Паризу, Република Српска, као једна страна у мировном споразуму, добила и међународно признање, Пале су већ имале уставни статус престонице.
Сарајевским Србима, разочараним што је главнину предратног Сарајева уз „чашицу вискија“ већим дијелом препустио Бошњацима, Слободан Милошевић је обећао изградњу Српског Сарајева које би повезивало Пале са мањим дијелом града уз ентитетску границу који су задржали Срби. Да би утјеха била убједљивија на отвореном је изложена овећа макета будућег града, а из Србије су према Палама кренуле колоне шлепера са грађевинским материјалом. Били су то звјездани часови ратне престонице, када је стамбени квадрат био једнак истом у Београду.

А онда је дошло до подјеле у руководству, Kараџић је морао да оде, Kољевић више није био жив. Момчило Kрајишник је остао на Палама са затеченом гарнитуром, а Биљана Плавшић у Бањалуци на челу незадовољних Kрајишника који су имали највећу српску територију, дали главнину бораца ВРС, а били маргинализовани баш као и она са највећим бројем српских гласова на изборима ’90. Најзад, Пале су прије рата биле приградска општина у транзиту за познатију Јахорину, а Бањалука највећи српски град у Републици. Плавшићева је побиједила на првим поратним предсједничким изборима на челу нове странке која је освојила већину. Kасније се однос снага између СДС-а и опозиције од избора до избора мијењао, али Бањалука је сасвим природно остала глави град Српске.

На Палама и у Српском Сарајеву дуго је тињало незадовољство због ове дислокације власти, али и промоције бањалучких кадрова на штету сарајевских, који су имали више и искуства и знања стеченог у предратном периоду и били бројнији. Временом то се промијенило, поготово откако је изграђен Административни центар Владе Републике Српске у Источном Сарајеву у коме пребивају српски чланови Савјета министара, а у претходном мандату и Милорад Додик је као српски члан Предсједништва БиХ доста боравио и радио у овом дијелу Републике. Власт се тако „примакла“ сарајевско-романијском платоу, што је локалном становништво дало осјећање да нису на периферији Српске. Родила се идеја да се измјенама у Уставу Бањалука прогласи за главни град, а Пале за престоницу, аналогно рјешењу у Црној Гори – Подгорица главни град, а Цетиње пријестоница.

Почасни конзулат „матице“ на Палама свечно је отворио министар Ивица Дачић 8. децембра, а посебну димензију конзулту даје чињеница са је везан за амбасаду Србије у БиХ односно у Сарајеву. Почасни конзул ће, као што је иначе пракса, радити волонтерски, али ће народу из овог краја олакшати комуникацију и са Сарајевом и са Београдом. Најзад, биће то још један прилог развијању специјалних и паралелних веза између Српске и Србије.

Дачић је истакао да Србија жели да настави да његује специјалне и нераскидиве везе са Републиком Српском, те оцијенио да ће отварање Почасног конзулата на Палама допринијети овом циљу и дати нови импулс сарадњи Србије и БиХ.
Дачић је рекао да су за Србију односи са Републиком Српском не само добросусједски, већ и братски и да народу у Српској желе једнак просперитет, као и народу у Србији.
„Свјесни значаја улоге почасних конзула и њиховог доприноса напредовања односа Србије са другим државама, континуирано смо радили на ширењу мреже почасних конзула у свијету. Тако да данас Србија има највећи број почетних конзула у својој историји, чак 100, и то на свим континентима“, рекао је Дачић и као важно истакао то што је Србија добила првог почасног конзула у БиХ.

Дачић је подсјетио да у БиХ Србија има амбасаду у Сарајеву, генералне конзулате у Бањалуци и Мостару, конзуларне канцеларије у Требињу и Дрвару и сада први почасни конзулат у Палама.

Почасни конзул, који је и директор Олимпијског центра Јахорина, Дејан Љевнаић нагласио је да ће конзулат бити мјесто које повезује наше народе, и доприноси миру и стабилности и просперитету у региону. Додао је да ће се посветити јачању веза кроз сарадњу у подручју културе и образовања, као и да ће бити спона између младих у Србији и БиХ.
„Као почасни конзул планирам да останем посвећен подржавању спорта и активности које доприносе његовомразвоју међу нашом дјецом“, рекао је Љевнаић који је изразио захвалност Дачићу и Влади Србије на указаном повјерењу.
Љевнаић је током каријере добио бројна признања међу којима и највеће европско признање „Златна плакета за животно дјело“.
Он је изразио велику захвалност предсједнику Србије Александру Вучићу који је, како је нагласио, уложио значајне напоре у развој Србије, али и министру Дачићу који предано ради на јачању међународних односа.

Кошарац је рекао да је руководство Републике Српске опредијељено за блиску сарадњу са Србијом и да је потврда јачања тих веза данашње отварање Конзулата Србије на Палама.
Кошарац је истакао да и Републике Српске и Србије граде политику мира и стабилности, те регионалне сарадње.
„То говори о опредјељењима руководства Републике Српске, првенствено предсједника Републике Милорада Додика, да са политичким руководством Србије радимо послове који су важни за наш народ, да његујемо наше национално јединство и да јачамо економију“, поручио је Кошарац.

Начелник Пала Бошко Југовић рекао је да ће Почасни конзулат Србије бити од великог значаја за становнике ове општине, али и грађане Републике Српске, те да ће омогућити оснаживање односа Српске и Србије.
Скупу су између осталих пристувовали и министарка за породицу и омладину Селма Чабрић и министар здравља Ален Шеранић, као и амбасадор Словеније у Сарајеву Дамјан Сердар.

Извор: Билтен број 137, Представништво Републике Српске у Србији