Иако се понекад отвореније, а некад мање примјетно у појединим питањима не слажу, а западни пријатељи једва чекају да их посвађају, српски лидери су принуђени да сарађују упркос личним анимозитетима, сујетама, али и објективним условима у којим дјелују диљем српског свијета. Додикова позиција умногоме је различита од Мандићеве, иако је први предсједник ентитета, а потоњи предсједник државног парламента. Шта тек рећи за ситуацију у којој дјелује Пуповац који је посланик у Сабору на основу мањинске квоте. Иако су најбројнија мањина у Словенији, Срби су захваљујући добрим односима Србије и Сјеверне Македоније у бољој позицији. Срби у БиХ, ЦГ, СМ и Хрватској су домицилни народи који су се растурањем Југославије нашли границама одсјечени од матице, али су остали дио заједничке вјере, нације, језика, писма, историје, културе, традиције. У Словенији пак то су потомци јужњака на раду у бившој најразвијеној републици или дјеца мјешаних бракова попут вјечитог градоначелника Љубљане Зорана Јанковића, или сјајног NBA кошаркаша Луке Дончића.
Kада је ономад Марија Захарова позвала Србе на јединство, многи су у томе препознали апел покрету односно партији Ми глас из народа, и Несторовић је то и на основу неких личних контаката и потврдио. Не треба, међутим, искључити да је апел имао и шире значење и да се односио и на друге српске земље. И прије уласка руске војске у Авдејевку и прије Путиновог интервју америчком новинару Такеру Kарлсону који је на мрежама прегледало двије милијарде људи широм свијета, колективни Запад је ухватила нервоза због драматичних унутрашњих проблема, од масовних штрајкова и протеста у главним западним метрополама до предизборне размјене удараца Бајдена и Трампа који је дубоко подијелио америчку нацију на ивици грађанског рата.
Американци, Британци и Нијемци су се, упркос свему, стуштили на Србију и Српску као да немају преча и паметнија посла. Да ли је то страх од бунтовних Срба и „малигних“ славенско-православних веза са Русијом, или жеља да се ојача посљедња линија одбране у балканском дворишту Европе од бијелог медвједа који се наводно неће зауставити на границама Украјине.
Срби јесу русофилни, али нису антизападни и то се потврђује током историје још од Милоша Обреновића и почетка државности. Зато су се опредијелили за ЕУ, али не и за санкције Русији, за неутралност и сарадњу са свима. Међутим, они кажу „ко није са нама тај је против нас“, што значи да су нас таргетирали као непријатеље и тако се и понашају. Скандалозни судски процес против предсједника Додика у Сарајеву, отимање јавне имовине Републици Српској, оспоравање Вучићеве побједе на изборима и терор над Србима на KиМ. А Срби се бране ватрометом.
Договором Додика и Вучића да као један народ заједнички обиљежвају велике датуме из српске прошлости програм манифестација се из године у годину обогаћује. Овог 9. јануара у свим већим градовима обје српске земље у исто вријеме приређен је ватромет. То је српски одговор на ступидно оспоравање протектората дана рођења Републике Српске. Kако они на крају сваке претходне године дигну ларму против наводно неуставне прославе, тако Срби у наредној славе све више и више. Зар нико у Вашингтону и Бриселу није схватио тај механизам српског ината који нас уједињује против њих.
Дан државности Републике Србије – Сретење, који се прославља 15. фебруара, ове године je на позив Савеза општина и градова Републике Српске обиљежeн и у општинама и градовима Републике Српске, истицањем застава Републике Српске и Републике Србије на трговима и улицама, као и пригодним ватрометом, који је синхронизовано почео 15. фебруара у 20 сати 32 минута и 11 секунди.
„Ово је прилика да Србији кажемо хвала, за све што чини за наш народ у у нашој Републици Српској. Ми одлично знамо и памтимо да је Република Србија кроз бројне пројекте помогла општинама и градовима у Републици Српској, а и у политичком смислу представља најснажнији ослонац српском народу овдје“, наводи се у позиву Савеза општина и градова Републике Српске.
„Велики је значај и улога заједничког обиљежавања свих важних празника у Републици Српској и Србији, јер на тај начин његујемо српски идентитет“, наведено је из Kабинета предсједника Републике Српске.
У Бањалуци је уприличен синхронизовани ватромет са бањалучке тврђаве Кастел.Такође, Палата Републике је те вечери била освијетљена у бојама заставе Србије.
На средњовјековној тврђави Градина у Добоју приређен је спектакуларан ватромет. Ватромет је у Добоју уприличен у организацији тамошње Градске управе.
У Источном Новом Сарајеву ватромет је уприличен са платоа цркве светог Варнаве на брду Врањеш, на Палама испред Цркве Успења пресвете Богородице, а у Трнову на Тргу „Срђана Кнежевића“.
И Бијељина се ватрометом и заставама Србије и Републике Српске истакнутим на Тргу краља Перта Првог Карађорђевића и главним улицама у граду придружила свечаностима обиљежавања Дана државности Србије.
На Градском стадиону у Зворнику уприличен је пригодан ватромет поводом Дана државности Србије.
Нови Град се такође придружио осталим градовима и општина широм Српске у обиљежавању Дана државности Србије. Ватромет је уприличен изнад моста на ријеци Сани.
У Милићима је спектакуларним ватрометом обиљежен 15. фебруар, а начелник ове локалне заједнице Марко Савић упутио је честитку руководству и грађанима Србије у којој је истакао да без јаке Србије нема просперитета ни у Републици Српској.
Са платоа испред Цркве Светог архангела Михаила у требињском насељу Хрупјела приређен је ватромет, чиме се град Требиње придружио прослави.
На Тргу мајора Зорана Карлице у Приједору уприличен је ватромет поводом Дана државности Србије – Сретења, синхронизовано са бројним градовима и општинама у Србији и Републици Српској.
Ватромет ће се вјероватно наредних година проширити на читав српски свијет и из васионе ће се видјети да у том тренутку сви Срби славе. Треба очекивати да Шмит донесе закон о забрани ватромета због загађивања ваздуха и опасности од пожара.
Извор: Билтен број 139, Представништво Републике Српске у Србији