Слика из фундуса Музеја Републике Српске „Устанак Петра Мркоњића“ Спиридона Шпире Боцарића свечано је представљена у атријуму Народног музеја Србије у Београду поводом 180 година од рођења српског краља Петра Првог Карађорђевића.
Министар културе Србије Никола Селаковић истакао је у обраћању да Боцарићево ремек дјело осликава слободарску тежњу српског народа западно од Дрине, свједочећи о значају Невесињске пушке као претече напора за ослобођење уједињење и независност.
„Краљ Петар Први стекао је вечну славу захваљујући победама, али и мудрој и праведној владавини, модернизацији друштва, доследно посвећен слободарским тежњама народа који је предводио“, навео је Селаковић.
Он је рекао да ово дјело подјећа да су Срби један народ, којем је слобода вриједност испред свих других, а то су потврдили током свог постојања на овим просторима.
Селаковић је истакао да ће пројекти, као што је вечерашњи, допринијети јачању сарадње и јединства Србије и Републике Српске, посебно имајући у виду изазове садашњице са којима се српски народ суочава.
„Србија и Српска јесу двоје, али је српски народ и српска култура једно. У духу заједништва и начела Декларације Свесрпског сабора и вечерас шаљемо поруку недељивости и јединства српског рода и нашег заједничког културног простора“, рекао је Селаковић.
Он је навео да је посебно значајно што Србија и Српска заједнички обиљежавају 180 година од рођења и 120 од крунисања краља Петра Првог Карађорђевића, истичући да је он био велики родољуб, мудар и храбар владар, те симбол борбе српског народа за слободу, јединство и независност.
Селаковић је напоменуо да је Боцарић, рођен 1876. године у Будви као Србин приморац, један од фантастичних сликара и дугогодишњи директор Музеја Врбаске бановине, мучки страдао од усташа и скончао живот у Шарановој јами у логору Јадовно.
„То сведочи о намери оних који су убили њега и Саву Шумановића и владике Платона, Саву и Петра да тим убиствима убију српску културу и српску духовност. Наше окупљање вечерас овде у Београду и Бањалуци сведочи да у томе нису успели“, поручио је Селаковић.
Шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић рекао је да сарадњу два народна музеја види у свјетлу укупне сарадње Српске и Србије, која има дугу традицију, али никад није била боља и садржајнија него сада.
„Томе највише доприносе предсједници Српске и Србије Милорад Додик и Александар Вучић, као иницијатори и креатори суштинског заједништва у којем се одвијају политичке, привредне и сарадње у области образовања, културе и умјетности“, навео је Цицовић.
Он је подсјетио да је дјело „Устанак Петра Мркоњића“ у Београд стигло из Народног музеја Српске када је то био Музеј Врбаске бановине, а у којем је управник био Боцарић.
Цицовић је рекао да је први бан Врбаске бановине Светислав Тиса Милосављевић, Нишлија, дошао у Бањалуку као краљев пријатељ са посебним задатком да тај град учини мјестом лијепих грађевина, науке, културе, просвјете и умјетности.
„У том времену и таквим условима настала је и ова слика Шпире Боцарића која је данас овдје. Петар Карађорђевић, кад је завршио чувену војну академију Сен Сир, а потом Вишу војну академију у Мецу, дошао је у Босну и укључио се у устанак против Турака“, навео је Цицовић.
Он је напоменуо да у знак сјећања на Петрово војевање са устаницима 1875. у том дијелу Републике Српске постоји Мркоњић Град, мјесто чијим именом Српска трајно чува устаничко име младог краљевића, касније краља Србије и првог владара Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Овај догађај резултат је Свесрпског сабора, када је договорено да овим поводом у Народном музеју Србије буде представљена слика „Устанак Петра Мркоњића“ из Музеја Републике Српске, а истовремено у Музеју Српске портрет „Краљ Петар Први“ сликара Луја Валда Барбија из Збирке Народног музеја Србије.
Директорка Народног музеја Србије Бојана Борић Брешковић је истакла да овим чином „подсјећамо на изузетну личност краља Петра I Ослободиоца“, а „две слике, у два музеја су одраз наше јединствене слике“.
Борић Брешковић је навела да је на слици „Устанак Петра Мркоњића“ насталој 1934-35. године Боцарић као централну фигуру композиције приказао Карађорђевића као учесника босанскохерцеговачког устанка (1875 – 1878) на гори Ћорковачи.
Свечаности у Београду присуствовали су и праунук краља Петра Првог престолонасљедник Александар Карађорђевић са супругом принцезом Катарином, амбасадор БиХ у Србији Александар Врањеш, директор Народног музеја Србије Бојана Борић Брешковић и друге званице.
На слици „Устанак Петра Мркоњића“ као централну фигуру композиције, Боцарић је приказао кнежевића Петра као учесника босанскохерцеговачког устанка на гори Ћорковачи, а око њега су представљени устаници из Змијања, Гламоча и Херцеговине одјевени у народне ношње.
Сликар Спиридон Шпиро Боцарић /1876 – 1941/ био је први управник Музеја који је основан као Музеј Врбаске бановине.
Важан дио прве сталне поставке коју је Боцарић приредио чинила је и спомен-соба посвећена Петру Мркоњићу у којој је била изложена и слика „Устанак Петра Мркоњића“, коју је Боцарић насликао током 1934. и 1935. године славећи босанскохерцеговачке устанике.