Четвртог дана репрезентативног наступа Републике Српске на 67. Међународном београдском сајму књига, у четвртак, 24. октобра, у сали „Васко Попа“ Завод за уџбенике и наставна средства из Источног Новог Сарајева промовисао је романе награђене на конкурсу „Златна сова“ за 2024. годину, док су на штанду Представништва Републике Српске у Србији своја издања, између осталих, представили Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Специјална библиотека за слијепа и слабовида лица Републике Српске и Универзитет у Источном Сарајеву, а на крају сајамског дана одржано је традиционално Књижевно вече пјесника из Српске, Србије, Црне Горе и расијања.
У сали „Васко Попа, у 15 сати Завод за уџбенике и наставна средства Источно Ново Сарајево представио је на Међународном сајму књига у Београду своја два издања, награђена на конкурсу „Златна сова“ и то првонаграђени роман „Савршено нормалан човек“ Радојка Лака Веселиновића и другонаграђени „Андрак“ Михајла Орловића.
О романима су, осим аутора, говорили професори Педраг Петровић и Драгана Бедов, чланови жирија за додјелу награда „Златна сова“, као и модератор Игор Симановић.
Петровић је рекао да су сви романи који су награђени у овој едицији „Златна сова“ били високо оцијењени, али да би у Србији требало да буду доступнији, те указао да рукописи за ову награду долазе пред жири под шиФром, тако да је овај тип награђивања врло поштен.
„Ова награда је важна због промоције лијепе и квалитетне српске књижевности“, додао је он.
Образложења жирија за додјелу награда „Златна сова“ прочилата је Драгана Бедов, која је истакла да се другонаграђени роман „Андрак“ бави темом изопштености и усамљености и погубности људских порока који одвлаче од суштине живота.
Драгана Бедов је рекла да првонаграђени роман „Савршено нормалан човек“ за главну тему има замишљени живот руског пјесника Александра Пушкина за вријеме његовог боравка у изгнанству, и то из визуре његовог имагинарног српском потомка, као и да је у том роману судбина Пушкина испреплетена са судбином бројних Срба који у то вријеме уточиште налазили у Русији. Она је рекла да се овај роман бави слободом људског дјеловања, која је стално угрожена и нормалношћу умјетника.
Аутор романа „Савршено нормалан човек“ Радојко Лака Веселиновић рекао је да је Пушкин његова опсесија и да је више година проналазио непознате детаље из његовог живота по разним музејима, као и да је роман написао претпостављајући да су се неке ствари десиле. Он је рекао да роман, који је писао двије године, садржи и специфичан хумор, те додао да наслов романа говори да су ненормални људи углавнм умјетници, пошто је и Пушкин био специфичан човјек и разликовао се од других, а данас ако се неко разликује прогласе га ненормалним.
„Скоро почињем да сумњам да сам и познавао Пушкина колико сам све сазнао о његовом животу“, рекао је Веселиновић.
Аутор романа „Андрак“ Михајло Орловић је рекао да је његов роман настао под чудним околностима, када је пожелио да упозна једног човјека који је живио сам на савској ади и да је једном, када је била поплава, покушао чамцем, који је возио чамџија, да дође до њега, али није успио да сиђе са чамца, јер је била ријека предубока, те да га је чамџија одвраћао ријечима ријечима „немој тамо, који ти је андрак“. Орловић је рекао да тај усамљени човјек на ади није хтио да комуницира и да је, у ствари, бјежао да би се спасао од својих порока, алкохола, дувана, дроге, али да није успио, јер га је „Сава однијела“.
„У животу није све лијепо, мислите да је тај човјек био добар, али у њему је било зло, био је зао, био је андрак“, рекао је Орловић.
Модератор Симановић је рекао да се наслови и књиге издате у Републици Српској могу наћи угланвом у књижари Академија у Београду или наручити преко ње.
На штанду Представништва Републике Српске у Србији одржане су сљедеће промоције:
У 12 сати Удружења стрип аутора и обожаваоца стрипа Републике Српске „Девета димензија“ из Бањалуке представило је стрип „Члан други“ Јиржија Шимачека и Јана Ластомирског, а говорио је Зоран Пејић.
О стрипу, који је добио значајне награде у Чешкој, на штанду Републике Српске говорио је предсједник „Девете димензије“ Зоран Пејић, који је превео стрип са чешког и објавио га. Пејић је објаснио да стрип говори о истином историјском догађају – атентату на (нацистичког) протектора Чешке и Моравске Рајнхарда Хајдриха у мају 1942. године у Прагу.
Главни јунак „Члана другог“ је Владимир Петржек, свештеник Епархије чешко-моравске, која је у то вријеме била под јурисдикцијом Српске православне цркве. У Цркви Светих Ћирила и Методија у Прагу, гдје је Петржек био свештеник, скривала се група падобранаца која је извршила атентат на Хајдриха. Осим свештеника Петржека, у скривању падобранаца учествовали су eпископ чешко-моравски Горазд, протојереј Вацлав Чикл и предсједник црквене општине Јан Соневенд. Њих је канонизовала Православна црква чешких земаља и Словачке, a eпископa Гораздa канонизовалa је и СПЦ.
Пејић је објаснио да стрип обухвата и догађаје попут припреме и искрцавања групе „Антропоид“, самог атентата, као и стравичне одмазде која је услиједила. Он је додао да је стрип урађен у врло занимљивој комбинацији црно-бијелог цртежа и документарних текстова у вези са атентатом на Хајдриха.
„Све је урађено уз динамичан, прецизан и врло емотиван сценарио Шимачека и крајње експресиван цртеж Ластомирског, који мајсторски преноси кључну поенту текста о храбрости хероја без оружја, који су скривали атентаторе“, рекао је Пејић
У 12.30 Специјална библиотека за слијепа и слабовида лица Републике Српске представила је пратећи каталог изложбе „Деконструкција Приче о принцези Бањалуци“ о коме су говорили мр Александра Савић и Јелена Радаковић.
„Изложба је реализована у периоду од 25. јануара до 15. априла и веома је важно напоменути да је инклузивног карактера, што значи да је прилагођена особама са оштећеним видом“, рекла је Јелена Радаковић.
У 13 сати СПКД „Просвјета“ Сребреница представила је Часопис за културу, књижевност и умјетност „Сребрни вијенац“, о коме су говорили Марко Миловановић, Дејан Коловић и Иво О. Андрић.
„У свом петогодишњем постојању часопис је доживио 15 издања. Објављено је 392 прилога на 1406 штампаних страница. Засигурно, „Сребрни вијенац“ представља јединствено и најрепрезентативније штампано јавно гласило за културу у регији Бирач. Сложићемо се да по многим друштвеним параметрима Сребреница не може да се стави у исту раван са Зворником, Добојем, Требињем, Градишком, Фочом, Дервентом, Тузлом и многим другим мјестима. Али ти градови немају часопис попут ‘Просвјетиног’ Часописа за културу, књижевност и умјетност ‘Сребрни вијенац’“, рекао је Марко Миловановић.
У 13.30 Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица представио је четири своја издања: „Геноцид над Србима у НДХ и устанак – Козара 1942-2022“ аутора Горана Латиновића, „Од сребрног крина до златног љиљана“ аутора Милене Михаљевић и Дејана Дошлића, „Реконструкција злочина – деконструкција мита“ аутора Мирослава Љубојевића, као и Атлас злочина над Србима током Одбрамбено-отаџбинског рата.
О публикацијама су говорили историчари из Центра за истраживање злочина Предраг Лозо, Дејан Дошлић, Милена Михаљевић и Мирослав Љубојевић, те директор Центра Виктор Нуждић, који је захвалио Представништву Републике Српске у Србији за организацију данашњег догађаја.
Нуждић је посебно захвалио колегама из Музеја жртава геноцида у Београду, чиме је, како је истакао, још једном потврђено да су Србија и Република Српска једно и да су људи окупљени на данашњој промоцији јединствени у борби за истину о страдању српског народа, као и о карактеру ратова вођених током деведесетих година прошлог вијека на подручју бивше Југославије.
Нуждић је истакао да је Центар, на чијем је челу, употпунио своју издавачку дјелатност, јер има десетине веома битних издања која се односе на историју Републике Српске, Одбрамбено-отаџбински рат, али и на историјска збивања током 20. вијека са посебним освртом на страдање Срба. Говорећи о Атласу злочина над Србима током одбрамбено-отаџбинског рата, Нуждић је оцијенио да је ријеч о капиталном издању које ће, када буде комплетирано, имати четири тома – по један за сваку ратну годину.
„За разлику од првог тома за 1992. годину, у којем се налазе подаци о 76 стратишта, издање посвећено 1993. години обухвата 11 стратишта. Злочини извршени над нашим народом показују да не смијемо да будемо неспремни и да је Република Српска једини гарант опстанка српског народа у БиХ“, указао је Нуждић.
Он је додао да истраживања Центра о посљедњем рату на простору БиХ указују на чињеницу да су догађаји из тог сукоба нераскидиво повезани са Другим свјетским ратом.
Говорећи о студији „Геноцид над Србима у НДХ и устанак – Козара 1942–2022“, историчар Предраг Лозо указао је да догађаји у свијету и региону показују да се историја на неки начин понавља, јер на Западу доминира наратив према којем су комунизам и нацизам готово изједначени.
„Истовремено, у региону, а посебно у БиХ и Хрватској, насљедници оних покрета и оних народа који су се борили против сила побједница у Другом свјетском рату, данас уче Србе антифашизму и антифашистичким вриједностима“, рекао је Лозо.
Говорећи о публикацији „Од сребрног крина до златног љиљана“, аутори Дејан Дошлић и Милена Михаљевић описали су генезу употребе овог цвијета као симбола од средњег вијека до данас.
Они су истакли да историјске чињенице недвосмилено потврђују да је љиљан био симбол српских владара, првенствено Немањића и Котроманића и да се нико на овим просторима није везивао за тај симбол док муслимани у 20. вијеку, и то у вријеме комунизма, нису почели са покушајима присвајања љиљана.
„Група муслиманских интелектуалаца у СФРЈ је још 1971. године предложила да љиљан буде на грбу тадашње СР БиХ, а потом је формирана и подгрупа која је била задужена за идејно рјешење заставе БиХ на чијем грбу би био љиљан. Они су то радили како би себе повезали са средњим вијеком и с циљем промовисања муслимана у посебан народ у Југославији“, навела је Михаљевићева.
Објаснила је да је идејно рјешење те подгрупе прихваћено када су муслимани, уз помоћ Хрвата, прогласили независност БиХ и изабрали да им љиљан буде на застави, нагласивши да су касније овај стари српски симбол користили да би додјељивали значке „Златни љиљан“, које су добили и бројни злочинци одговорни за убијање Срба попут Насера Орића.
Говорећи о својој књизи „Реконструкција злочина – деконструкција мита“, Мирослав Љубојевић рекао је да је њен примарни фокус на догађајима из маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву и да је дјело које је објавио резултат двогодишњег истраживања. Љубојевић је навео да његово истраживање деконструише бошњачки наратив да су догађаји у Доборовољачкој наводни дан де у „одбрани града“ и доказује да је ријеч о систематском и планираном злочину паравојних муслиманских снага у којем су ликвидирани недужни војници ЈНА.
У 14 сати СПКД „Просвјета“ Бања Лука представила је своја издања „Антологија руске поезије од 10. до 21. вијека“ , приређивача Зорана Костића, о којој је говорио проф. др Радмило Маројевић, монографију „Миомирка. Архитекта“ (уредник: академик Миливоје Унковић), коју су представили академик Бранислав Митровић, академик Миливоје Унковић, Миомирка Драгомировић Трбић, роман „Вријеме гаврана (Бљесак 2)“, аутора Жељка Мандића, о коме су говорили мр Слободан Наградић и аутор и књигу поезије „Поезијо моја – Игра перли“, Јасминке Грујић, о којој је говорио Миладин Берић, а стихове читала Селена Берић.
„’Просвјета’ је основана прије више од 120 година са задатком да описмењава српски народ и, истовремено, са задатком да формира српску националну интелигенцију. Оба задатака ‘Просвјета’ је успјешно обавила, упркос свим оним потешкоћама на које је у својој историји наилазила – до тога да је била забрањивана два пута и на крају и укинута 1949. године. Увијек је изналазила снаге да се опет оформи и да опет настави своје дјеловање. Данашња ‘Просвјета’ у другачијим околностима остварује своју мисију која је у много чему слична оној са почетка 20. вијека“, истакао је Жељко Вујадиновић, предсједник градског одбора „Просвјете“ Бања Лука.
У 16 сати Универзитет у Источном Сарајеву представио је четири издања свог Института историјских наука, која говоре о различитим периодима 20. вијека, важним, како је речено на промоцији, за разумијевање онога што се српском народу десило од Другог свјетског рата све до данашњих дана.
Представљене су монографије „Српска политичка елита из БиХ и југословенска краљевина 1918-194“ и „Злочини нацистичких дивизија на простору БиХ у Другом свјетском рату“ Драге Мастиловића, као и „Политички односи у БиХ 1945-1958“ Драженка Ђуровића и „Спољна политика Русије у годинама југословенске кризе (1985-1995)“ Јелене Гускове. Говорили су проф. др Драга Мастиловић, доц. др Драженко Ђуровић и мср Георгије Вулић.
Драга Мастиловић рекао је да књига „Српска политичка елита из БиХ и југословенска краљевина 1918-1941“ говори о периоду у историји Срба који био кључан за оно што се српском народу дешавало у Другом свјетском рату и ратовима деведесетих година.
Он каже да је 1918. година била „стајна тачка“ српске историје, када се идеал уједињења остварио али не на начин како су генерације Срба очекивале, већ стварањем југословенске државе. Мастиловић указује да је са ове историјске дистанце јасно да је стварање југословенске државе несумњиво била грешка и наводи да је у књизи која се базира на његовој докторској дисертацији и вишегодишњем истраживању архива, покушао да одговори на питање колика је улога била српске интелектуалне и политичке елите у процесу стварања југословенске државе, јер су многи били инволвирани у њено стварање и томе допринијели.
Књига „Злочини нацистичких дивизија на простору БиХ у Другом свјетском рату“ зборник је докумената Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и његових помагача из којих недвосмислено произлази, како наводи Мастиловић, да је на простору БиХ од 1941. до 1945. године над српским народом извршен злочин геноцида.
Књига садржи реферате Земаљске комисије о злочинима четири нацистичке дивизије које су, ако се изузму усташе, починиле највише злочина: 7. СС дивизије „Принц Еуген“, састављене од фолксдојчера из региона, 13. СС дивизије „Ханџар“, састављене скоро искључиво од муслимана, 369. Вражје дивизије, састављене од Хрвата враћених са Источног фронта и 118. СС ловачке дивизије.
Испоставило се, како истиче Мастиловић, да је најмање злочина починила 118. ловачка дивизија, која је била састављена искључиво од Нијемаца. Он наводи да књига садржи и попис жртава из којег се види да више од 90 одсто жртава јесу Срби и закључује да то значи да су и нацистичке дивизије убијале највише Србе.
Књигу „Политички односи у БиХ 1945-1958“ представио је њен аутор Драженко Ђуровић, који истиче да обрађује хронолошки оквир од 1945. године – краја Другог свјетског рата и успоставе новог револуционарног система власти, до 1958. године, када долази до првог покушаја отварања националног питања.
„БиХ одлукама ЗАВНОБиХ-а и АВНОЈ-а припада мјесто равноправне федералне јединице у обновљеној југословенској држави и кроз њено конституисање догодиће се прве противрјечности који ће тај простор оптеретити за наредне деценије“, рекао је Ђуровић.
Како наводи Ђуровић, проблем је био тај што је њено темељно начело било да се БиХ изграђује на основама „заједничке борбе“ три народа, а то није одговарало истини, јер је та борба ипак била доминантно српска.
„Из те српске борбе произашла је доминантна заступљеност српског народа у власти, што ће брзо створити проблеме јер ће друга два народа на тим основама отворити питање равноправности народа“, рекао је Ђуровић.
Он је у својој књизи обрадио много тема из тог периода, међу којима и начин рјешавања избјегличког питања и колонизације, гдје је обрађивао политички аспект та два питања, дошавши до закључка да је на тај начин дошло до одлива из БиХ око 100.000 Срба.
Виши научни сарадник Историјског института Георгије Вулић представио је књигу „Спољна политика Русије у годинама југословенске кризе (1985-1995)“ Јелене Гускове, која је и јуче представљена на овом сајму књига, а представља научну обраду руске спољне политике према југословенској кризи од 1985. до 1991. године и рату од 1991. до 1995. године.
У 17 сати Завод за уџбенике и наставна средства Источно Ново Сарајево представио је књигу „Моја Српска од А до Ш“ Горана Гашића која је намјењена за дјецу предшколског и раног школског узраста.
О књизи су, осим аутора, говориле и Наташа Цвијановић из Министарства просвјете и културе Републике Српске и Драгана Манојловић.
Цвијановићева је рекла да ова књига-сликовница садржи мотиве који се везују за Републику Српску, а направљена је са жељом да се предшколци у Српској упознају о својој Републици на интересантан начин, али и да науче слова. Она је навела да је заједничким радом Министарства и Завода за уџбенике и наставна средства Источно Ново Сарајево, као и људи који се баве раним узрастом, настало неколико дидактичких играчака и сликовница, међу којима и ова.
„Кроз овај буквар дјеца упознају и наша слова, али и географске појмове, односно Републику Српску. Оваквим издањима промовишемо Републику Српску“, рекла је Цвијановићева, те подсјетила на то да је и предсједник Српске Милорад Додик ове школске године подијелио школарцима ову књигу.
Манојловићева је рекла да је буквар садржи 30 знаменитости Републике Српске, те да за свако слово азбуке постоји појам, одговарајући стихови и илустрације.
Аутор Гашић изјавио је да је претеча овом буквару његова дидактичка играчка „Игром кроз Српску“, кроз коју дјеца путују и упознају се о градовима и општинама Српске.
Према његовим ријечима, та дидактичка играчка, коју је направио док је радио као васпитач у Бијељини, побиједила је на конкурсу Министарства просвјете и културе Српске 2016. године.
„Без овога не би било ни књиге `Моја Српска од А до Ш` за коју сам осмислио стихове за сваки појам, уз сјајне илустрације, тако да је направљено репрезентативно издање“, рекао је Гашић, те додао да су појмови у буквару обухватили цијелу територију Српске.
Рекао је и да овај буквар треба да се нађе у библиотеци сваког дома у Републици Српској, али и код сваког човјека из Српске гдје год живио, те додао да већ има и још једну нову идеју за ново издање буквара са 30 нових знаменитости, како би заокружио своју трилогију о Српској.
У 18 сати на штанду Представништва Републике Српске у Србији одржано је традиционално Књижевно вече пјесника из Српске, Србије, Црне Горе и расијања, а као и сваке године учесницима је подијељен зборник поезије са прошлогодишњихпјесничких сусрета, чији је издавач Представништво Републике Српске у Србији.
Пјеснике је на почетку вечери поздравила помоћник министра за културу Републике Српске Тања Ђаковић, која им је поручила да је њихово дружење и окупљање веома важно за културу Српске.
„Често имамо прилику да чујемо како смо мали народ и мали језик, али како можемо бити мали ако имамо Шантића, Ћопића, Дучића, Андрића. То је огроман простор српског језика и српске културе“, рекла је Ђаковићева.
Нагласила је да ће све што пјесници стварају бити уткано у културни и национални идентитет српског народа, те указала на важност подстицања савременог књижевног стваралаштва, које ће једног дана, како је навела, такође постати књижевна баштина и културно насљеђе српског народа.
Шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић истакао је да је ово пјесничко вече посебан догађај у програму репрезентативног представљања Српске на Међународном београдском сајму књига, прије свега зато што је то једино пјесничко вече које се одржава за вријеме Сајма.
„Мислимо да оваквом смотром поезије наших сународника из Србије, Републике Српске, Црне Горе и расијања на прави начин ударамо печат свему што радимо на овом сајму кад је ријеч о очувању наше културе, традиције, језика, ћирилице“, рекао је Цицовић.
Он је закључио да пјесници на најбољи начин дочарају шта је то што је потребно да се ради како би се на овим просторима очувао идентитет српског народа и сам српски народ и вриједности које га карактеришу.
На пјесничкој вечери учествовало је чак 38 пјесника Српске, Србије, Црне Горе: Владимир Пешић, Зоран Радисављевић, Александра Петровић, Душица Милановић Марика, Радомир Уљаревић, Владан Ракић, Момо Вучинић, Драгомир Ћулафић, Рајко Џаковић, Ратко Станимировић, Живко Николић, Верица Преда, Драгица Ужарева, Верица Илић, Вјекослав Вукадин, Душица Бодловић, Биљана Тасић, Гоца Срећковић, Драгана Љуна, Вања Парача, Видан Богдановић, Шпејтим Сојева Соле, Бранка Влајић Ђакић, Александар Сокнић, Снежана Ђоковић, Драгиша Ћосић, Радојка Бјеливук Стојановић, Радиша Благојевић, Љиљана Ђујић, Анастасија Шћепановић, Велимир Савић, Гордана Хашимбеговић, Винко Ступар, Сања Вуковић, Емилија Чолак, Пламенка Ђого Вулић.
Пјесме које су рецитовали биће објављене у Зборнику поезије у издању Представништва Републике Српске у Србији.
На овогодишњем 67. Међународном београдском сајму књига Република Српска се представља са 134 наслова на 47 промоција које ће бити одржане од 21. до 26. октобра у сали „Васко Попа“ и на штанду Представништва Републике Српске у Србији – хала 2, ниво А, а у склопу штанда предвиђен је и простор за продају књига у организацији Удружења издавача Републике Српске.
Репрезентативно представљање књига које су издавачи и аутори из Републике Српске објавили између прошлогодишњег и овог београдског сајма, организовало је, као и свих тринаест до сада, Представништво Републике Српске у Србији.