Петог дана репрезентативног наступа Републике Српске на 67. Међународном београдском сајму књига, у петак, 25. октобра, своја издања представили су Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, Матична библиотека Источно Сарајево, Републички завод за статистику, Уружења „Ћирилица“ Београд и још пет изавача, а све промоције су  одржане на штанду Представништва Републике Српске у Србији.

У 12 сати ЈП „Завод за уџбенике и наставна средства“ а. д. Источно Ново Сарајево представио књигу „Спајалица, шест сјемена и перо“ Јелене Калајџије, најбољу књигу за дјецу са конкурса „Совица 2024“. О књизи су говорили проф. др Зорана Опачић, Тоде Николетић и аутор.

„Роман ‘Спајалица шест семена и перо’ писан је савременим језиком и веома лако заокупља пажњу читаоца, те подстиче на размишљање. По структури подсећа на бајковите романе Толкина и главни ликови се преплићу, подстичу, подржавају, саосећају у причи, која има за циљ приказати бескрајну доброту коју сва бића овог света треба да деле. Роман је препун симболике, лепих поређења, необичних имена, топонима, и појмова који обогаћују језик. Веома је важно нагласити да је ово књига за паметну и начитану децу, али наравно и за ону радозналу децу чија је машта бескрајна. Актери романа се кроз узбудљиво путовање трансформишу кроз снове у бића која попримају карактере главних јунакиња“, рекао је Тоде Николетић.

„Интересантно је приповедање ауторке романа која у језик уноси мноштво језичке акробатике која се разликује од стандардног приповедања. Из тог разлога роман није само за једно читање. Он је у суштини филозовски приручник који нас упућује на размишљање, а размишљање је, заправо међувреме, или путовање кроз себе. Кроз своја искушења, своје амбиције, стрепње, пориве, жеље…“, истакао је Николетић.

У 13 сати Републички завод за статистику представио је своја издања „Статистички годишњак Република Српска 2023“,  „Ово је Република Српска“, „Жене и мушкарци у Републици Српској“ и „Општине и градови Републике Српске“, о којима су говорили Дарко Милуновић, Владан Сибиновић и Велимир Савић.

„Са задоволством представљамо петнаесто издање ‘Статистичког годишњака’, свеобухватног систематског компендијума најважнијих података и информација о Републици Српској. Публикација је обогаћивана и унапређивана током година и данас представља јединствено издање које приказује поуздане званичне статистичке показатеље важне за разумијевање и праћење стања и промјена у друштву и привреди“, рекао је Дарко Милуновић.

„Због тога је ова капитална публикација од изузетног значаја за широки круг корисника који на тај начин могу да изводе различите врсте анализа, да доносе различите одлуке, развојне политике, као и стратешке планове“, истакао је Милуновић.

„Ово је десето, јубиларно издање наше публикације посвећено Републици Српској, које публикујемо у овом формату, према установљеном концепту и са препознатљивим визуелним идентитетом. Радили смо ту публикацију и раније и већ имамо фину малу библиотеку. Готово све земље у оквиру својих статистичких института издају овакве кратке публикације и свака то ради на свој начин, често поучан и забаван. Занимљиво је да је идеја о томе потекла од наших колега из Републике Србије и раширила се по читавом свијету. Ми смо одлучили да спојимо статистику, књижевност и родољубље како би што боље представили нашу Српску“, истакао је Велимир Савић.

У 13.30 Удружење Херцеговаца у Бањалуци представља књигу „Љубави, волим твој језик“ Велимира Савића, а о књизи је говорио аутор.

„Ова књига је потпуно ново дјело које се може читати, гледати и слушати. Дакле, мултифункционалност дјела се огледа у томе да превазилази границе класичне поезије на какву смо навикли. Преведена је на 22 језика како би се могла читати било гдје у свијету. Резултат је сарадње више од сто умјетника који су учествовали у њеној реализацији“, рекао је  Велимир Савић.

У 14 сати Градски одбор СПКД „Просвјета“ Бијељина представио је два издања: часопис „Српска вила“ 58. и 59. број, о коме су говорили проф. др Јелина Ђурковић, Душанка Новаковић и Аљоша Љубојевић, те књигу за дјецу „Зима у четири Дуњина доба“ аутора Јелене Калајџије, о којој су говорили аутор и рецензенти проф. др Јелина Ђурковић и Душанка Новаковић.

„Желим да кажем да ‘Просвјета’ у Бијељини доста активно ради и да смо ове и прошле године подмладили њен одбор и уредништво и показало се да је њен рад заиста добио један фини интензитет и да бисмо ми старији могли полако да се повлачимо“, рекла је Душанка Новаковић.

„Баштинећи најбоља достигнућа у свијету бајковне литературе за дјецу, Јелена Калајџија је конструисала вишеслојну и вишезначну причу наслоњену на народну бајку – ауторску бајку, која хришћански позива младе читаоце на хуманизам,“ рекла је проф. др Јелина Ђурковић.

У 15 сати Издавачка кућа „Бесједа“ Бања Лука представила је књигу „Шеме змијањског веза“ аутора Александре Иванковић.  О књизи су говориле  проф. др Ирена Месар Тањга и аутор.

„Публикација је практично наставак издања ‘Шеме змијањског веза’ из 2018. године, у којој је аутор Александра Иванковић, у сарадњи са музејским савјетником етнологом Данијелом Ђукановић, представила 15 аутентичних орнаменталних композиција. Истраживање и документовање мотива змијањског веза представља значајан допринос етнолошком увиду у ову тематику, посебно његовом очувању и промоцији. Посебан значај публикације је у доступности шема свима који су на било који начин заитересовани за змијањски вез, било да је ријеч о научницима стручњацима, или да се ради везиљама и ентузијастима који смишљају нове начине аплицирања ове  јединствене орнаментике,“  истакла је проф. др Ирена Месар Тањга.

У 15.30 Матична библиотека Источно Сарајево представила је своја издања:  „Испод ратног кишобрана“ Риста Трифковића, говорили су Наташа Кулашинац и Маријана Петронић,

„Живот у рату (доктори у рату)“ академика Мирка Шошића, говорила је Сњежана Братић,

„Заборављена Милица Мирон“ Маријане Петронић, говорила је Јеленка Пандуревић,

„Свјетионик смисла“ Огњена Кандића, говорили су Горан Врачар и аутор,

„Народни хероји са Гласинца“ Грује Бјековића и Ненада Сузића, говорили су Гојко Маловић и Саво Сокановић,

„Вјежбе дисања“ Теодоре Ковач, говорили  су Слађана Братић и Огњен Кандић, и  „В.Д“ Горана Врачара, говорили су Гордана Опачић и аутор.

„Основни циљеви наше издавачке дјелатности су подстицање писања, очување културне баштине и обогаћивање завичајне збирке, развој културе, науке и библиотечке струке. Издавачка дјелатност библиотеке потврда је њеног постојања, трајања и утицаја на значајне културно-историјске догађаје Сарајевско романијске регије, посебно из области културе, књижевности и библиотекарства Републике Српске,“ рекла је Наташа Кулашинац, директор Матичне библиотеке Источно Сарајево.

„Рукопис Риста Трифковића ‘Испод ратног кишобрана’ дио је пишчеве заоставштине која се данас чува у Матичној библиотеци Источно Сарајево као Легат Риста Трифковића. Рад на књизи, најобухватнији дио слагања листова рукописа у цјелине, прекуцавање рукописа и лекторисање трајало је пола године свакодневног рада. У предговору уредника је наведено да једна страница рукописа недостаје, што крај једне приче оставља недореченим, а почетак наредне се свакако може наслутити. Због књижевне и умјетничке вриједности рукописа, уредник је одлучио да ипак ништа не избацује из рукописа. Приликом уређења текста направљене су основне правописне, граматичке и језичке исправке. Сами стил писања није мијењан. Велики број интерпункцијских знакова у тексту, попут три тачке и црте, аутентичан стил Риста Трифковић, остављени су неизмијењени“, рекла је Кулашинац.

У 17 сати Народна и универзитетска библиотека Републике Српске представила је четири занимљива и вриједна књижевна издања: „Време библиоскопа: савремено доба у огледалу библиокултуре“ Јулије Шчербињине, часопис за културну баштину и науку о књизи „Верзал“, „Ђуро Дамјановић: библиографија“ Александра Улетиловића и „Читај рокенрол!“ Сузане Пешевић Стојановић, Лане Шауле и Саше Левија.  Говорили су Љиља Петровић Зечић, Марија Павловић и Берислав Благојевић.

Библиотекар и књижевник Берислав Благојевић представио је књигу „Читај рокенрол!“ која прати истоимену изложбу постављену прошле године, која је „помирила“ рокенрол и књижевност, као и трећи број стручног, научног часописа „Верзал“,  у чијем је уређивачком одбору велики број сарадника, стручњака  из неколико земаља Европе.

Он је навео да се у рубрикама часописа под називом „Библиосфера“ и „Искораци“, говори о књизи као таквој, а садржи прилоге из археографије, библиографије и рукописне заоставштине.

Ове године садржи и прилоге на руском и италијанском стручњака библиотекарске науке.

Благојевић је истакао да часопис оваквог профила позиционира како Народну и универзитетску библиотеку тако и библиотекарство Републике Српске на значајно мјесто на карти свих стручних и научних часописа.

Научни часопис „Верзал“, објављује се једном годишње, а до краја године очекује се објављивање и четвртог броја.

Директор Библиотеке Љиља Петровић Зечевић представила је монографију „Ђуро Дамјановић: библиографија“, истичући да је Дамјановић, који је преминуо прије 15 година, био „још један Кочићевац“ и један од најбољих књижевника на овим просторима.

Она је навела да је ова књига персонална, селективна библиографија, јер је грађа бирана из фондова Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске и садржи 543 библиографске јединице.

Зечевићева је указала да је прекретница у животу Дамјановића наступила  када је објавио збирку прича, у којој и причу под насловом „Голимјесто“, због које је касније, по одлуци тадашње комунистичке власти, скоро цјелокупан тираж повучен из продаје, а овај изузетни књижевник остао „сломљен“.

О књизи „Време библиоскопа: савремено доба у огледалу библиокултуре“ говорио је Зоран Хамовић, главни уредник издавачке куће „Клио“ која је  њен суиздавач заједно са Народном и универзитетском библиотеком Републике Српске.

Хамовић је истакао да је ова књига комплексна студија и истовремено веома занимљива за ширу читалачку публику.

„Књига Јулије Шчербињине у изванредном преводу са руског није само  библиотечка књига, него је изврсна и важна за ауторе и читаоце, будући да се усмерава на различите могућности читања и даје нам врло разноврсну и непознату, новооткривену територију онога што је књига значила у историји“, рекао је Хамовић.

Књига, између осталог, даје исцрпне информације о различитом начину физичког постојања књиге, и најразличитијим форматима у којима се књига појављивала, а затим прелази на имплицитно и експлицитно објашњење „да оно што краси ово време није нестанак књиге, него нестанак читалаца, књижевне критике“.

„Аутор је `књиголог` – антрополог која се бави историјом библиокултуре, утицајем књиге и једна је од ретких која се тако посвећено бави овом темом“, навео је Хамовић.

У 17.30 Академија наука и умјетности представила је монографију „Репродуктивно здравље први услов опстанка“  чији су уредници декан Медицинског факултета Универзитета у Бањалуци Ранко Шкрбић и професор Ненад В. Бабић. Говорили су проф. др Ранко Шкрбић, уредник, и проф. др Душко Вулић, рецензент.

Шкрбић је рекао да је ова монографија конципирана тако да буде посвећена академику Дренки Шећеров Зечевић, која је недавно преминула, а била је главни носилац научног пројекта „Репродуктивно здравље у Српској“ и предсједник Одбора за репродуктивно здравље и демографију Одјељења медицинских наука АНУРС-а.

Према ријечима Шкрбића, монографија садржи реферате са симпозијума из 2019. године, допуњена је радовима десетак стручњака, који, сваки чини посебно поглавље, а може да послужи као водич за унапређење репродуктивног здравља не само у Републици Српској, него и у другим земљама.

Рецензент Душко Вулић рекао је да је књига окупила више од десет аутора, који у десет поглавља на мултидисциплинаран начин, по први пут, сагледавају проблематику репродуктивног здравља и демографије са свих аспеката.

Вулић, који је и професор, навео је да је Одбор за репродуктивно здравље и демографију од оснивања од 2007. године имао мултидисциплинарни карактер и настојао да репродуктивно здравље разматра кроз више пројеката гдје је имао сопствена истраживања на основу којих су покренуте конкретне акције у Спрској.

Он је рекао да ова књига сублимира све што се до сада радило.

„Ту нам је значајно да је садашњи министар здравља Републике Српске Ален Шеранић, односно Министарство здравља, дало стратешке правце везано за репродуктивно здравље до 2029. године. Овом монографијом створени су основи да би се организовано радило не преко одбора, него да све акције и пројекти које је покренула Влада Српске, у будућем периоду буду реализоване“, рекао је Вулић.

Према његовим ријечима, вриједност књиге је да она по свом карактеру превазилази Републику Српску, јер је окупила ауторе који су познати широм свијета.

„Наши аутори из Републике Српске, на челу са професором Бабићем, радили су доста истраживања и допринијели да се репродуктивно здравље у Српској подигне на знатан ниво и створи нови потенцијал везано за становништво у Републици“, рекао је Вулић.

У 18 сати Удружење „Ћирилица“ Београд представило је књиге „Битка за Возућу“ Ненада М. Цвјетковића (суиздавач Завичајно удружење „Завидовићана“ из Добоја) и  „Јеванђеље по робу“ Данила Тешановића.

О књигама су говорили директор библиотеке у Добоју Лидија Жарић и Данило Тешановић, који су објаснили да су ове двије књиге тематски различите, али их повезује страдање српског народа и борба за очување културе сјећања.

Говорећи о Возући и ратним дешавањима на подручју долине ријеке Криваје и планине Озрен, Жарићева је указала да су на овај простор јуришале муслиманске снаге из два корпуса, појачане исламским борцима из одреда „Ел муџахид“, а у септембру 1995. године и НАТО снагама за брза дејства.

Како је истакла, муслиманске снаге су бројчано биле многоструко веће, и то у односу 22 напрема један, а у операцијама приликом пада Возуће и 25 напрема један.

„Битка за Возућу су наши Термопили. Возућа је у рату била јужна капија Републике Српске и у њој су се бранили Добој и сјеверни дио Српске. Она има повезницу са Битком на Кошарама 1999. године, јер су обје битке биле херојске, часне, поштене и добијене на бојном пољу, Али, неке друге ствари су допринијеле да буду изгубљене“, оцијенила је Жарићева.

Нагласила је да је Четрвта озренска лака пјешадијска бригада на челу са командантом Зораном Благојевићем херојски одолијевала атацима муслиманских снага, бранећи простор од 36 километара са нешто више од хиљаду људи.

Међутим, тада су, како је указала, НАТО снаге уништиле све комуникације и везе, што је допринијело томе да Возућа падне 10. септембра 1995. године, након чега су муслиманске снаге и муџахедини извршили стравичне ратне злочине, а протјерано је и комплетно српско становништво из 26 села, тако да је долина Криваје потпуно очишћена од Срба.

Она је истакла да је заробљено много бораца Војске Републике Српске, који су одведени у муџахедински камп, а 130 људи се води као нестало.

Иако све говори да су ликвидирани, њихове породице због муслиманске опструкцје скоро 30 година чекају да сазнају коначну истина о њима и да одговорни за злочине буду кажњени.

Жарићева је оцијенила да и роман Данила Тешановића „Јеванђеље по робу“ представља изузетно свједочаноство које допориноси култури сјећања, јер је ријеч о дјелу посвећеном првом концентрационом логору у Европи у 20. вијеку који се налазио у Добоју.

Она је нагласила да се о голготи српског становништва у том концлогору дуго ништа није знало, јер су злочине крили и краљ Александар и комунистичка власт.

На то је указао и аутор књиге Данило Тешановић, који је истакао да су тврдње о томе да је на сцени био организовани и систематски план за уништавање Срба изнијели и инострани научници.

Према његовим ријечима, о томе свједоче и бројке, јер је кроз добојски логор прошло више од 47.000 људи, а 13.000 је умрло усљед глади, болести, посљедица мучења и исрцпљивања, као и ликвидација, за које су углавном били задужени шуцкори, муслимани у аутроугаској војној и полицијској служби, који су се истицали у окрутности према Србима.

„У једном дану на тополе поред ријеке Босне објешено је 11 људи, а за један мјесец 1916. године у логору је умрло 618 дјеце. Моја књига је мучна прича о патњи и страдању, јер су у добојском логору махом били заточени старци, жене и дјеца пошто су мушкарци углавном били мобилисани у аустроугарску војску“, објаснио је Тешановић.

Он је нагласио да све то што се дешавало и данас звучи застрашујуће, јер се један број људи борио на руском фронту у аустроугарској војци, док су им жене и дјеца били у аустроугарском логору у Добоју.

„Због тог страдања и голготе нашег народа на овој књизи не желим да зарадим ни марку, нити да је продајем, већ је дијелим, што чиним и овдје на Сајму књига у Београду“, рекао је Тешановић.

На овогодишњем 67. Међународном београдском сајму књига Република Српска биће представљена са 134 наслова на 47 промоција које ће бити одржане од 21. до 26. октобра у сали „Васко Попа“ и на штанду Представништва Републике Српске у Србији – хала 2, ниво А, а у склопу штанда предвиђен је и простор за продају књига у организацији Удружења издавача Републике Српске.

Репрезентативно представљање књига које су издавачи и аутори из Републике Српске објавили између прошлогодишњег и овог београдског сајма, организовало је, као и свих тринаест до сада, Представништво Републике Српске у Србији.