РТ БАЛКАН | 28. јануар 2025. године –
Пише: Слободан Рељић –
Доналд Трамп није ништа у тој потрошеној подели на леве и десне. Он је врхунац друштва спектакла. Свака његова реченица је спектакуларна. После овога – друштво спектакла може кренути у убрзано опадање. И то је његова основна улога.
Пре више од пола века француски мислилац Ги Дебор утврди да је друштво друге половине XX века – La société du spectacle. Друштво спектакла. Од спектакл (lat. spectaculum, spectaclum) 1. скандал, бука; вика; 2. призор (узбудљив, запањив), пучка представа; казалиште, глума; спектакуларан, изванредан, голем, нападан, необичан, срачунат на ефекат, особит, сјајан, величанствен, прворазредно занимљив: из Клаићевог речника страних речи.
Дакле, спектакл је до тад био повремен. И нарушавао је свакодневицу. Углавном, баналношћу.
ЛИКВИДАЦИЈА РЕАЛНОСТИ: Ги Дебор 1967. објављује да се више не ради о приредбама са много ефеката, а да би се створио призор. Напротив, те одвојене слике „стапају се у јединствени ток ствари, у којем се претходно јединство живота више не може остварити“. Раскид са реалношћу. Одсад је реалност оно што ја кажем.
Тако људи „лажни свет“ почињу да прихватају као реалност. „Спектакл је конкретизована инверзија живота, независно кретање неживота.“
Дебор је био левичар, критичар капитализма, те је уочио да је „сагледан у целини, спектакл у исто време резултат и циљ владајућег облика производње“. Капиталистичке производње у којој је једини циљ – профит.
И то потрошачки капитализам. Где је једини смисао постојања Човека – куповање робе, углавном непотребне. Ако одбијаш – на тебе удара друштвени механизам (држава, закони, масовна култура, агенде) који одређује да си инфериоран: ако ниси роб непотребне потрошње.
Од средине прошлог века спектакл „није само декор стварног света, већ сâмо срце нестварности овог друштва. У свим посебним аспектима – вестима, пропаганди, реклами, забави – спектакл представља владајући облик живота. То је свеприсутна афирмација већ направљених избора, како у области производње, тако и у области потрошње везане за ту производњу“.
ЋУТАЊЕ О КАПИТАЛИЗМУ: Човеку отуђеном од способности да одлучује о својим основним потребама „и облик и садржај спектакла служе као потпуно оправдање услова и циљева постојећег система“. Баш „спектакл је и стално присуство тог оправдања, јер он успоставља монопол над највећим делом времена које људи проводе ван сâмог процеса производње“.
Пад социјализма на Истоку је у последње три деценије критику капитализма учинио неприсутном. Тако смо ми с Истока бацили на сметлиште многе озбиљне књиге – критеријум је био веза с марксистичким погледом на свет. Тако је друштвено огледање с неправдама друштва које је скупљано два века одбачено. Добровољно ропство постаје достигнуће!
Оваква мишљења као Деборово одбацивана су с презиром. Друга објашњења нисмо имали, нити смо били способни да их смислимо.
Тада су се на Западу, ослобођеном сенке Совјетског Савеза, дохватили појмова „левичари“ и „социјализам“, па су „леви“ постали Барак Обама или, замислите, Хилари Клинтон. Какве то има везе са појмом „левица“ немогуће је утврдити, ако се мисли на оне који су били заступници интереса потлачених и обесправљених. И кад је то постало неиздрживо пред очи нам бану „десничар“, „популиста“ и сл. – Доналд Трамп.
Будимо реални – Доналд Трамп није ништа у тој потрошеној подели на леве и десне. Он је врхунац друштва спектакла. Свака његова реченица је спектакуларна. После овога – друштво спектакла може кренути у убрзано опадање. И то је његова основна улога.
ВРХУНАЦ И ТРУЛЕЖ СПЕКТАКЛА: „Скандал, бука, вика“ постају све неподношљивији. Показује се да је законит производ сјајног друштва спектакла – homeless. Биће без станишта. Homo sapiens без пећине. Без људских бића с њим.
Хоумлес није бескућник из других времена, јер бескућник је имао кров над главом па изгубио и смисао његовог напора да се врати у станиште. Ови ловци по контејнерима се не повезују са будућношћу у којој ће они бити било шта друго. То је пут без повратка. Ликвидиране наде. Што се то друштво више богати, хоумлеси као протонација друштва спектакла се увећавају.
То нису грешке таквог друштва. То је његова суштина.
„Спектакл, који фалсификује стварност, производ је сâме те стварности.“ И: „Обрнуто, стварни живот је материјално прожет контемплацијом спектакла и на крају га потпуно упија и почиње да се равна по њему.“
Доналд Трамп се у таквом друштву појављује као суперхерој који је стигао до самог врха. Он је превазишао фазу манипулисања и живи у Трампспектаклу. А зачудо, осећај каже да он успева да се представи да ипак није ротшилдовски суперхерој који је пљачкајући сиротињу вековима створио иконостас узоритих пљачкаша. Што онда холивудска машина (у сваком филму мора бити и америчка застава!) и средства масовне културе шире до последњег роба друштва спектакла.
Нема доказа да Доналд Трамп који је једном ногом иступио из тог иконостаса може да то промени, али свету који чека антиспектакл месију – чини се да би могао бити. Он јесте ушао у тај свет, пењао се тим степеницама лако и по свему се трудио да постане они – али се (можда због неподношљивог очајања до кога је свет стигао) доживљава као неко ко би ту спиралу могао прекинути.
Како?
Не зна се. Не зна ни он. Као човек који није склон читању, вероватно не зна ни: „Ако слободно друштво не може да помогне многима који су сиромашни, онда не може ни да сачува мало оних који су богати.“ Џону Ф. Кенедију који је ово говорио метак није прошао кроз уво, него му разнео главу.
Зато је, ваљда, Трамп док говори како ће уљудити хоумлесе и даље окружен најгорим ликовима – од Маска, Безоса и иних – а за које је сигурно да опљачкане милијарде неће трошити за добро сиротиње. Али балон је пред пуцањем.
И врхунац Трампспектакла се узима као шанса, за неку неодређеност која је другачија – на свим меридијанима. Зашто? Зато што је он врхунац и што се друштво спектакла круни.
Лаж мора имати неке граничнике. Без граничника се претвара, као у математици, у ону праву која се протеже до бесконачности.
Али, математика је поједностављенија од живота. Много поједностављенија. И људско друштво нема потребу да тим апстракцијама стаје на пут. Седиш у неком кабинету и гураш све даље и даље у бесконачност…
Спектакл, пак, може да мало ашикује с вечношћу (неку деценију), али његов живот и трајање су у нашој баналности. „Спектакл је у стању да подреди себи људе, управо зато што их је економија већ потпуно подредила својим циљевима. Спектакл није ништа друго него економија која се развија због себе саме.“
А кад се економија оклизне…
РЕАЛНОСТ ПРОБИЈА: То је економија непотребних ствари, која гура ка вечности јер се то слива у реку без повратка за увећавање профити, и неко време – капиталистима се чини да потрошачко друштво никад неће стати. Њихов живот нема смисла ако профит није на корак од екстрапрофита. „То је, у исто време, веран одраз производње ствари и изобличујуће опредмећење самих произвођача.“
Произвођач ствари, постаје ствар. И то изгледа неповратно.
Да је друштво спектакла оно што воли да мисли о себи – не би морало да обраћа пажње на чињенице. Али, чињенице у неком трену превладају.
Доналд Трамп се инстинктивно сналази у том преврату. Нека од његових обећања цветају баш у том простору, где се лаж и превара не могу овековечити. Нпр. око ковида 19.
Изведена у свету спектакла, операција ковид 19, потонула би у легендама друштва које је измислило теорије завере и одговоре типа „једина истина о…“ Међутим, то би само могло у „друштву“ вештачке интелигенције, али до њега се још није стигло. Однекуд пробија она мисао: боље роб него робот! И друштво спектакла постаје неодрживо.
Колико год се усталила лаж у друштву, постоје чињеница које пробије зидове и у неком подруму усправи се као Истина и крене напоље. Не можете јој ништа, јер она је неуништива. Као Слобода. Није ништа, а не можете јој ништа. Као Дух је. Догод постоји ишта људско у Човеку, негде у неким архетиповима леже и вируси Истине.
Ево једне истине, с којом се Трамп суочава: нпр. више Американаца је умрло од вакцина ковида 19 него што их је укупно погинуло у Првом, Другом светском и Вијетнамском рату!
У америчком Систему за пријаву нежељених последица од вакцине (VAERS) убележено је 38 хиљада смртних случајева од ковид вакцине. Познато је да се пријављује само део случајева и да реалан број треба тражити између најмањег случаја – у односу на 1 пријављеног је 30 непријављених, или највишег – на 1 пријављеног иде 100 непријављених. Кад се то тако рачуна, крајњи број би могао бити око 3,8 милиона мртвих од ковид вакцине.
Е, сад људском мозгу падне на ум да је „у Првом светском рату било је 116.516 америчких војних смртних случајева; у Другом светском 405.399… У Вијетнамском рату око 58.220 америчких војних лица. Укупно, комбиновани амерички војни смртни случајеви у сва три рата су 580.135. Дакле, чак и најниже пројекције смртних случајева од инјекција ковида 19 премашују укупне америчке војне смрти из сва три рата“.
Доналд Трамп је спектакуларно најављивао да ће то са ковидом извести на чистац, пошто-пото, онда сазнајемо како у свом скромном дому Мар-а-Лаго у Калифорнији столује с Билом Гејтсом. О чему причасте, пита новинарка. О вакцинама, врло пажљиво ме је слушао три сата.
Али, кад се дух пусти из боце не може га вратити ни онај ко га је пустио. Зато ће тај Трампов спектакл тако протрести америчко друштво, да од помоћи неће бити ни велика Маскова идеја да се блесави свет шаље на Марс.
Сличне последице на већ успостављену (не)моћ ЛГБТ+ идеологије имаће Трампова лакоћа да врати у државна документа мушко и женско – да одгурне род и врати пол. Не зна се ко је за то заслужнији да л’ Меланија која је имигрирала из Јужне Славије, да л’ оне жене које су ишле до највиших судова да докажу да Трамп био таква мушкарчина, да у свету евнуха – мора да плати што оне шире ту изузетну истину.
Талас живота превазилази лажност друштва спектакла. Трамп показује да то осећа. То ће, вероватно, бити његово највеће достигнуће. Наравно, мало ће нада бити сачувано, многа ће се зла издешавати. Многа ће сам Трамп направити. Тако је то увек на тачки ломљења светова. Овде се не ради о проналажењу решења. Трамп само доноси сигнал да се таласи новог доба могу препознавати. Креће се из трулежи која је освојила. И отуд наклоност света.