ГЛАС СРПСКЕ | 01.06.2026.г. Славко Митровић –

Поодавно је приказивана телевизијска научнофантастична серија „Изгубљени у свемиру“. Било је у њој сцена супротних законима физике и логике, па ме то подсјећа на изгубљеност политичког Сарајева у данашњим временима. Остављени су од својих дугогодишњих западних подржавалаца, не могу се саставити са логиком и разумом, па изгубљено бауљају, у за њих непознатом свемиру.

Покушавају се охрабрити тупаво презривим коментарима о дјеловању и продорима које је политика Републике Српске направила на  важним свјетским адресама.  Првак у изваљивању глупости је свакако Дино Конаковић, приватни министар спољних послова Дениса Бећировића, бошњачког члана Предсједништва БиХ. Није једини. Тако је Златко Лагумџија, амбасадор бошњачког дијела БиХ у УН (не и никако амбасадор БиХ), прије неколико дана на ТВ Сарајево говорио: „Додик је из Москве, три дана прије сједнице Савјета безбједности УН, најављивао да ће Шмит бити смијењен, а институција ОХР-а укинута, а његове одлуке поништене – што је требало значити и поништавање закона по којима је он осуђени криминалац. Изгубио је. Радили смо на томе и то се није десило.  Најважнија битка била је да се сачува институција високог представника, да он одговара Савјету за имплементацију мира (ПИК), а не да буде подложан верификацији и уцјенама унутар Савјета безбједности“. Да је ово изговорио неки политички почетник, чаршија би га могла и похвалити. Испало је  – ачкосум магарче.

САРАЈЕВСКЕ КАДИЈЕ

Пресуда Милораду Додику, демократски изабраном предсједнику Републике Српске,  служи политичком Сарајеву да би могли пред домаћом и страном јавности трубити о „пресуђеном криминалцу Додику“. Пресуда  Додику је производ пакости и глупости  коју је неизљечиво болесно политичко Сарајево изводило путем вануставних  тужилаштва и суда БиХ  и остатака Уставног суда БиХ. Муслиманска оптужница – тужилац Недим Ћосић, муслиманско потврђивање од судије за претходни поступак – Јасмина Ћосић Дедовић, муслиманско првостепено суђење – први судија Мирсад Стрика, ратни тужилац и судија Алијине БиХ,  други судија Сена Узуновић, припадник ратне муслиманске коњичке бригаде и њена пресуда Додику – година затвора и шестогодишња забрана политичког дјеловања у органима власти. Сенину пресуду потврђује другостепено муслиманско вијеће истог вануставног суда БиХ – Амела Хускић, Хилмо Вучинић, који је током протеклог грађанског рата био судија Окружног војног суда у Горажду. Он  и Весна Јесенковић  су претходно били укључени у доношење одлука у ранијим фазама предмета Додик, па по Кривичном закону БиХ не би могли  учествовати у жалбеном поступку. Тако је муслимански круг против Додика затворен по правилу „кадија те тужи, кадија ти суди“. Циљ пресуде је противуставна смјена Додика са функције предсједника Републике Српске и забрана учешћа на изборима све до 2034. године. Све то је аминовао и остатак Уставног суда БиХ од седам умјесто по Уставу обавезних девет чланова, одбијајући све апелације Додикове одбране. Улогу „џелата“ дали су незаконитом саставу Централне изборне комисије која дјелује изван Уставом БиХ уско одређених  надлежности – избор чланова Предсједништва БиХ и посланика Представничког вијећа Парламентарне скупштине. Дјеловали су  по захтјевима Сене Узуновић, чак и мимо њене пресуде, одузевши  мандат Додику добијен на изборима 2022. године. Тиме су прекршили  Устав Републике Српске по коме мандат предсједника Републике престаје само у два случаја – оставком или опозивом. ЦИК је тиме извршио напад на уставни поредак у БиХ, јер је Устав Српске дио уставног система. О њима другом приликом.

ШМИТОВ „ЗАКОН ПРОТИВ ДОДИКА“

Предсједник Републике Српске оптужен је и осуђен зато што је поштујући Устав Републике Српске потписао законе које је донијела Народна скупштина. Због тога је дошао под удар кривичног дјела које не постоји у Кривичном закону БиХ, већ само у одлуци Кристијана Шмита, варалице и лажног „високог представника међународне заједнице“.  То Шмитово кривично дјело зове се „неизвршавање одлука високог представника“ из члана 203.а). Кривичног закона Босне и Херцеговине   („Службени гласник БиХ“, број: 47/23). Тај Шмитов члан 203.а) није донијела Парламентарна скупштина као једини законодавац по Уставу БиХ, чак га није ни имала на дневном реду својих сједница.  То потврђује писмо три члана Колегијума Секретаријата Парламентарне скупштине упућено као одговор на посланичко питање у коме се каже: „Обавјештавамо вас да предметне измјене и допуне Кривичног закона БиХ нису разматране на сједницама Представничког дома ни Вијећа народа Парламентарне скупштине.“

Лажни високи представник  Кристијан Шмит је 1. јула 2023. донио одлуку (није закон) о допуни Кривичног закона БиХ чланом 203.а) за непоштовање одлука високог представника, тј. себе, позивајући се на: Анекс 10. Дејтонског споразума, затим на тачку XI.2 Закључака ПИК-а у Бону 9. и 10. децембра 1997. године којима је Савјет за имплементацију мира „поздравио намјеру високог представника да сам себи даје  овлашћење“. Тако се „поздрављање намјере“  преваром, блефом и  подвалом невиђених размјера претворило у „бонска овлашћења високог представника“.   Шмит се позивао и на резолуције Савјета безбједности УН којима се даје подршка (не и овлашћење) високом представнику „за доношење обавезујућих одлука када оцијени да је то неопходно о питањима која је Савјет за имплементацију мира разрадио у Бону 9. и 10. децембра 1997. године“. У бонским закључцима ПИК-а  не помиње се разрада за акте/законе из надлежности Парламентарне скупштине као јединог законодавца по Уставу БиХ. У бонским  закључцима пише да високи представник „може доносити привремене мјере које ступају на снагу кад стране нису у могућности да се договоре и које остају важеће док Предсједништво БиХ или Вијеће министара не усвоји одлуку о том питању у складу са Мировним споразумом“. Као што се види ниједно тумачење не може „поздрављање намјере“ претворити у овлашћење за наметање закона, зато што ПИК и не помиње привремене мјере из надлежности Парламентарне скупштине. Када је криминална братија из ОХР-а Канцеларије високог представника (што је тек  административно-помоћни сервис  који води рачуна о возачима, портирима, набавкама кафе, шећера и тоалет папира, куцању материјала и отпреми поште) видјела да у бонским закључцима нема „законодавног“ овлашћења високог представника, једноставно су то дописали фалсификујући бонске закључке ПИК-а. Тако и сада на сајту ОХР-а под називом мандат пише: „Један од најважнијих догађаја у процесу имплементације мира био је састанак ПИК-а у Бону у децембру 1997. године. Разрађујући   Анекс 10.  Дејтонског мировног споразума, ПИК је затражио од високог представника да смијени са дужности јавне званичнике који крше законски преузете обавезе и Дејтонски мировни споразум, те да, када то сматра неопходним, наметне кључне законе уколико их не усвоје законодавна тијела Босне и Херцеговине“. Покушајте ову измишљотину ОХР-а наћи у бонским закључцима ПИК-а. Нема је, па је сво наметање закона од стране високих представника, било кршење Дејтонског споразума, Анекса 10. а поготово Анекса 4. који је Устав БиХ. То је драстично кршење међународног права на штету чланице Уједињених нација. Уз то Кристијан Шмит није потврђен од стране Савјета безбједности УН, јер га сталне чланице Русија и Кина  не  признају за високог представника. Као што га не признаје ни Република Српска, једна од потписница Анекса 10. којим је успостављен високи представник како то констатује и Резолуција број 1031. Савјета безбједности УН од 15. децембра 1995. (дан након потписивања Дејтонског споразума) којом је „Савјет безбједности подржао успостављање високог представника на захтјев страна који ће, у складу са Анексом 10. о цивилном спровођењу Мировног споразума, пратити спровођење Мировног споразума и мобилисати и, по потреби, усмјеравати укључене цивилне организације и агенције и координирати њихове активности, и даје сагласност на именовање г. Карла Билта за високог представника.“ Не пише да високи представник може бити било шта друго, осим онога што пише у Анексу 10. Дејтонског споразума.

РЈЕШЕЊЕ ШМИТОВЕ КРИЗЕ

Кристијан Шмит је прекршио све акте на које се позива у својој одлуци за допуну Кривичног закона БиХ чланом 203.а). Зато тај „Шмитов закон“ није и не може бити дио правног система у БиХ, па треба поништити све његове посљедице, ако се жели опстанак било какве БиХ. Како ? Пред судијама Уставног суда БиХ налази се ЗАХТЈЕВ за оцјену уставности одредбе члана 203. а)  Кривичног закона БиХ  које је „наметнуо“ лажни високи представник Кристијан Шмит.  Тај Захтјев Клуба посланика СНСД-а упућен је прошле године, 11. децембра, али још није ни на видику било какво поступање, што је 15. маја потврдио и Мирсад Ћеман, пензионисани предсједник остатка Уставног суда БиХ: „У овом тренутку не могу уопште тврдити нити процијенити када ће то бити“. И тако Ћеманов тренутак траје већ пола године, иако овакви предмети имају предност и хитност у поступању. Све уставне судије, као и цијела јавност  знају да је Кристијан Шмит својим дјеловањем кршио Дејтонски споразум и његове анексе 4. и 10., бонске закључке, чак и оне фалсификоване и допуњене од стране криминалаца из ОХР-а, а поготово Повељу Уједињених нација и резолуције Савјета безбједности о БиХ. Повеља УН је темељни документ односа међу државама чланицама којих је сада 193, међу којима је и БиХ. Свјетске силе супротно међународном праву и Уставу, већ тридесет година држе Босну и Херцеговину у незаконитом протекторату и окупацији од стране високих представника, сада још и  нелегалног Кристијана Шмита.

Немам илузија да би из Уставног суда БиХ могла изаћи било каква уставна одлука у погледу брљотина и кризе коју је својим незаконитим дјеловањем починио Кристијан Шмит. Зашто ? Па зато што је на конференцији за штампу одржаној 15. маја ове године, суткиња Уставног суда БиХ Лариса Велић подсјетила да је Уставни суд још 2000. године заузео став да нема надлежност да преиспитује овлашћења високог представника, али да може оцјењивати уставност закона које високи представник донесе. А што се тиче његове надлежности, Велићева вели и ово: „Када је у питању високи представник, његове надлежности су дате Уставом и бонским овластима“. Када овакво арогантно незнање и безобразлук јавно искаже судија Уставног суда БиХ, не може се очекивати поништење Шмитовог  закона.

Крајње је вријеме је за владавину права.  Ускоро би могло бити касно.