У Београду је у сриједу, 30. септембра, одржана 30. тематска трибина у организацији информативно-политичких портала „Све о Српској“ и „Факти“ и Представништва Републике Српске у Србији, под називом „Република Српска – године расплета или друго полувријеме“.
На трибини је било ријечи о актуелним политичким, безбједностним и међународним питањима од значаја за Републику Српску и њен положај у наредном периоду.
Представљен и зборник „Српска у времену расплета – 15 београдских трибина о Републици Српској“, који садржи излагања са разговора одржаних у Београду од 2023. до 2026. године. Зборник су објавили Представништво Републике Српске у Србији и портали „Све о Српској“ и „Факти“.
Предсједник Милорад Додик није присуствовао трибини, али је учесницима упутио поруку која је прочитана током скупа. Навео је да Република Српска мора остати посвећена својим правима, стабилности и интересима свог народа, уз очување мира и политичког дијалога.
Додик је изразио жаљење што није могао да присуствује, наводећи да након повратка из Москве и сусрета са предсједником Руске Федерације има неодложне обавезе у Републици Српској.
Он је оцијенио да континуитет београдских трибина посвећених Републици Српској представља значајан напор да се о њој разговара отворено и аргументовано, без, како је навео, наметнутих тумачења.
„Зато је важно да и данас, у времену бројних политичких и безбједносних изазова, разговарамо о томе куда Република Српска иде и какве су могућности пред њом“, наведено је у Додиковој поруци.
У раду трибине учествовали су Ненад Кецмановић, Александар Врањеш, Александар Павић, Милош Ковић, Предраг Ћеранић, Миломир Степић, Срђан Перишић, Винко Пандуревић, Слободан Рељић и Небојша Малић.
Уводно обраћање дао је шеф Представништва Републике Српске у Србији, док је разговор модерирао главни и одговорни уредник портала „Све о Српској“ и „Факти“ Ђуро Билбија.
Учесници су се осврнули на предстојеће изборе у Републици Српској, могући развој политичких односа након избора, положај Републике Српске у БиХ и међународним односима, питање високог представника, као и на односе великих сила према БиХ и региону.
У уводном обраћању, шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић поручио је да за БиХ, како је рекао, нема „другог полувремена“, већ да постоји потреба за „рестартом“ и повратком на њена „фабричка подешавања“, односно на Устав БиХ и њиме дефинисане надлежности.
„То значи повратак изворном дејтонском оквиру“, рекао је Цицовић, истичући да такав „рестарт“ није могућ без повратка дијалогу и договору два ентитета и три конститутивна народа у БиХ.
Професор Ненад Кецмановић говорио је о положају Републике Српске у актуелним међународним околностима, али и о предстојећим изборима. Према његовим ријечима, Српској су неопходни континуитет и стабилност власти, јер се и даље суочава са питањем свог опстанка и политичке позиције.
Кецмановић је указао и на интересовање политичког Сарајева за то ко би на позицији премијера Републике Српске могао замијенити Саву Минића, као и за питање могућег повратка Милорада Додика на политичку сцену.
Он је рекао да су Додик и предсједник Србије Александар Вучић препознати као лидери континуитета и да су, како је навео, показали да се на њих може рачунати.
О питању постизборне стабилности говорио је и професор безбједности Предраг Ћеранић, који сматра да би континуитет власти могао да допринесе мирнијем периоду након избора.
Ћеранић је оцијенио да би САД могле настојати да обуздају њемачки притисак на Републику Српску, између осталог и тако што, према његовој процјени, не би дошло до избора новог високог представника, већ би био задржан садашњи статус кво.
Говорећи о међународном окружењу, он је навео и да би Турска, због све већих проблема у свом окружењу, могла да посвети мање пажње БиХ. Према његовој оцјени, тиме би изостало додатно подгријавање атмосфере за „друго полувријеме“, док би, како је рекао, планови појединих структура у БиХ за дестабилизацију постали мање реални.
Амбасадор БиХ у Србији Александар Врањеш оцијенио је да су, како је рекао, Бошњаци у посљедње вријеме низом политичких потеза показали да не желе политички договор са Србима, већ да се сукобљавају са њима у завршници изборне кампање.
Врањеш је рекао да је политичком Сарајеву, према његовом мишљењу, прихватљив само онај српски политички представник који је спреман да се уклопи у оквире бошњачке политике, за коју је рекао да је оптерећена стереотипима, политичким митовима и квалификацијама.
Говорећи о међународној позицији Републике Српске, Врањеш је оцијенио да она постаје све јача на спољнополитичком плану.
„Никада јача позиција у Москви, а никада јача позиција ни у Вашингтону, уз традиционално добре и све јаче односе са Израелом“, рекао је Врањеш.
Политиколог Александар Павић рекао је да Република Српска јача своју позицију и да не чека да јој неко други нешто „удјели“.
„Српска има много успешнију дипломатију без дипломатске мреже него што то има БиХ. Српска стоји боље и у Москви и у Вашингтону него што стоји БиХ. Зашто би сада стала, зашто би жртвовала своје односе?“, упитао је Павић.
Историчар Милош Ковић рекао је да се геополитички положај српског народа мијења усљед новог односа снага међу великим силама.
„Од три суперсиле — Русије, Кине и САД — две се могу сматрати наклоњеним српском народу, док САД више нису онакав непријатељ Срба какав су биле у униполарном добу“, оцијенио је Ковић, додајући да Европска унија, која са свих страна опкољава српске земље, није суперсила.
„Ипак, њен утицај, поготово на градске средње класе, не може се потценити“, навео је Ковић.
„Чини се да у овом тренутку Бањалука успешно демонстрира како се у тако сложеном свету може не само опстати, него и постизати успеси“, рекао је Ковић.
О ширим геополитичким околностима говорио је новинар Небојша Малић, који је оцијенио да је положај Републике Српске данас битно другачији него деведесетих година прошлог вијека.
Према његовим ријечима, промијенили су се и положај Европе и интереси Вашингтона. Малић је навео да би БиХ могла бити једно од мјеста на којима ће се у пракси видјети како функционише нови однос великих сила и мултиполарни свијет.
Он је оцијенио да би то, како је рекао, могло подразумијевати и подршку легитимним интересима Срба и промјену односа према насљеђу дугогодишњег дјеловања Канцеларије високог представника.
Стручњак за геополитику Миломир Степић рекао је да је Република Српска показала државничку зрелост препознајући прави геополитички тренутак и правце у којима се креће свијет.
„Република Српске је очигледно показала једну врсту државне, па и државничке зрелости, успевши да препозна тренутак, да препозна тајминг геополитички, да види куда се свет креће, каква поларизација долази међу великим силама“, навео је Степић.
Професор геополитике Срђан Перишић рекао је да би побједа демократа на изборима за Конгрес могла да доведе до значајног заокрета Вашингтона према Републици Српској, уз појачан институционални притисак на њено руководство.
„Победа демократа у новембру значила би прелазак са политике ’отворених врата и прагматизма’ на оштру институционалну офанзиву Конгреса против Српске,“ рекао је Перишић.
Говорећи о исходиштима будућности Српске, генерал потпуковник у пензији Винко Пандуревић указао је на значај њене унутрашње стабилности, економске снаге, повезаности са Србијом и јачања међународне позиције.
„Кључна исходишта будућности Српске су: унутрашња друштвена и политичка стабилност Републике Српске, економска снага, социјална кохезија, снажна повезаност са Србијом и одбрана Устава БиХ и институција БиХ.“, закључио је Пандуревић.
Социолог Слободан Рељић је упозорио да промјена реда америчких приоритета не значи и суштинску промјену односа Вашингтона према региону.
Оцијенио је да ће геополитички положај Срба у великој мјери зависити од односа према новој подјели свијета.
„Ако ми не будемо дио тог другог блока који није наш амерички пријатељски блок, нас неће бити, односно бићемо такви какви њима требамо. Даћемо им и ово што још имамо,“ закључио је Рељић.
Заједничка тема више излагања била је питање односа Републике Српске према промијењеним међународним околностима, уз различите процјене о даљем развоју одноhttp://: https://www.youtube.com/watch?v=lpOQcGd7YEwса САД, Русије, Кине, Њемачке и Турске према БиХ и региону.
Трибина је наставак серије београдских разговора о Републици Српској, покренутих с циљем да се о њеним политичким, економским, безбједносним и друштвеним питањима разговара у Београду и представи шири контекст њеног положаја и будућности.
Видео снимак трибине можете погледати ОВДЈЕ.