Трећег дана 16. репрезентативног представљања Републике Српске на Међународном београдском сајму књига представљена су издања која обухватају различите теме — од сјећања на страдање српске дјеце у Другом свјетском рату и истраживања локалне историје до стогодишњице Фудбалског клуба „Борац“, историје настанка и одбране Републике Српске, старих фотографија и историјских докумената, савремене књижевности и завичајне баштине.
„Памтимо“ и „Моје путовање кроз болест“ – свједочанства о страдању и снага вјере
Фондација „Мир Божији“ из Бање Луке представила је друго, допуњено издање књиге „Памтимо – геноцид над Србима у НДХ“ и књигу „Моје путовање кроз болест“, ауторке Мире Лолић Мочевић. О књигама су говорили отац Виталије, игуман манастира Студеница, др Маринко Лолић и ауторка.
Говорећи о књизи „Памтимо“, Мира Лолић Мочевић подсјетила је да је прво издање представљено на прошлогодишњем Сајму књига, а да је цијели тираж распродат за само два мјесеца. То је био подстицај за припрему другог, допуњеног издања, чији је посебан повод и приближавање 85. годишњице покоља Срба у Дракулићу, Шарговцу и Мотикама, која ће бити обиљежена 7. фебруара наредне године.
Ауторка је посебно указала на потребу да се исправи нетачан податак о броју страдале дјеце.
„Стално се провлачи информација да је тај дан страдало 550 дјеце. То није тачан податак. Тачан податак је, нажалост, да је тај дан убијено 1.119 малољетних лица до 17 година старости, од беба до особа које су имале 17 година“, нагласила је Лолић Мочевић.
Објаснила је да је до ових података дошао истраживач Лазар Лукајић, који је прикупио имена и презимена страдалих, године рођења и имена њихових родитеља. Сматрала је важним да се та грађа уврсти у ново издање, које је допуњено са четрдесетак страница у одјељку „Бањалучка звона“.
Књига садржи 95 свједочења дјеце страдале у логорима и директним нападима током Другог свјетског рата. Ауторка је истакла да је очување тих свједочанстава обавеза према жртвама и будућим генерацијама.
Представљајући књигу „Моје путовање кроз болест“, Лолић Мочевић навела је да је рукопис настајао током шест година и да описује њену борбу са тешком болешћу, лијечење и искуства кроз која је пролазила. Поред љекарске бриге, највећу снагу давали су јој вјера и молитва.
„Жељела сам да тај рукопис буде користан и другим људима, да схвате да, ако дође болест, и шта год да дође, то није крај, него само почетак наше борбе, и да будемо спремни да се боримо“, истакла је ауторка.
Прво издање књиге, штампано у августу у 500 примјерака, стигло је до читалаца без иједне промоције. Након што је десетак примјерака поклонила манастиру Студеница, братство манастира оцијенило је да је ријеч о књизи корисној савременом човјеку и одлучило да штампа друго издање у 2.000 примјерака.
Ауторка је објаснила да је писање књиге „Моје путовање кроз болест“ прекинула како би завршила „Памтимо“, сматрајући да је уочи важних годишњица приоритет да се сачувају свједочанства о страдању српске дјеце. Подсјетила је и на поруку патријарха Павла да је заборављено зло извориште новог зла.
Миленко Мишо Тодовић – хроничар историје Фоче и околине
Народна библиотека „Шклопотница“ из Ријеке код Фоче представила је књигу „Миленко Мишо Тодовић на црти“, ауторке Горане Штрбе. О књизи су говорили Радиша Благојевић, Душан Миловановић и Миленко Мишо Тодовић.
Радиша Благојевић истакао је значај дугогодишњег истраживачког рада Миленка Мише Тодовића, једног од најплоднијих писаца и истраживача историје Фоче и њене околине.
„Мишо Тодовић је један од најплоднијих писаца и истраживача локалитета у Фочи. Његово дјело је веома обимно и представља историјско благо за цијелу Босну и Херцеговину, посебно за Републику Српску и околину Фоче“, истакао је Благојевић.
Нагласио је да је Тодовић темељним истраживањима оставио драгоцјену грађу о историји, култури, споменицима и становништву овог подручја.
„Мишо је веома добар истраживач и методолог, који стручно прикупља и обрађује податке. Можемо рећи да је готово преврнуо сваки камен у околини Фоче и загазио у сваку стопу фочанског краја. Фоча је имала срећу да има једног таквог истраживача“, рекао је Благојевић.
Говорећи о Тодовићевом стваралаштву, указао је на широк временски распон тема којима се бавио — од српске историје и периода турске владавине до савремених збивања. Посебно је истакао значај архивске грађе коју је Тодовић користио, укључујући и истраживања у Дубровачком архиву.
Благојевић је закључио да су Тодовићеве књиге незаобилазна литература за све који истражују историју Фоче и околине.
„Вијек бањалучког Борца“ – сто година клупске и спортске традиције
Удружење архивских радника Републике Српске представило је монографију „Вијек бањалучког Борца“, чији су аутори Данило Зец, Драган Шутвић и Владимир Шутвић. О књизи су говорили проф. др Никола Мијатов, Данило Зец и Драган Шутвић.
Монографија је настала сарадњом Архива Републике Српске, Удружења архивских радника Републике Српске и Фудбалског клуба „Борац“. На 1.056 страница доноси преглед стогодишње историје клуба, од 1926. до 2026. године, његових спортских резултата, најзначајнијих играча и догађаја који су обиљежили један вијек постојања.
Један од аутора, Данило Зец, истакао је да је званични уговор о сарадњи потписан прије више од двије и по године, док је књига први пут представљена јавности 29. септембра у Концертној сали Банског двора у Бањој Луци.
Зец је објаснио да су у монографији обухваћени званични резултати клуба, уз одређени недостатак података за период од 1938. до 1941. године, за који нису пронађени сви резултати. Књига је подијељена у четири цјелине које прате развој „Борца“ кроз различите историјске периоде.
У дијелу који се односи на почетке клуба посебна пажња посвећена је околностима оснивања, друштвеном и политичком контексту и улози Комунистичке партије у његовом настанку и раду. За период од 1945. године до данас нагласак је на спортским резултатима, стријелцима, наступима, головима и званичним статистикама.
Посебно поглавље посвећено је навијачима и развоју навијачке културе. Њихова свједочења, нарочито она која потичу од навијача који клуб прате од осамдесетих година прошлог вијека, допуњена су фотографијама које приказују новије раздобље.
Монографија обрађује и сложене године деведесетих, када је „Борац“ наставио спортске активности упркос ратним околностима и промјенама система такмичења. Зец је подсјетио да је клуб 1992. године био једини из Босне и Херцеговине који је завршио сезону у југословенској лиги, након чега је наставио такмичење у Савезној Републици Југославији. У Прву лигу Републике Српске вратио се 1996. године.
„Клуб је једно вријеме морао бити регистрован на територији Србије, па је био регистрован и као ‘Борац Београд’“, навео је Зец.
На крају монографије представљени су клупски рекордери, фудбалери са највише одиграних утакмица и постигнутих голова, као и статистички подаци из различитих периода такмичења, засновани на званичним наступима.
Три животне приче о стварању и одбрани Републике Српске
Музеј Републике Српске представио је публикацију „Јунаци на бранику Републике Српске“, аутора историчара Остоје Раилића. Публикација прати животне путеве генерал-пуковника Момира Талића и пилота Слободана Кустурића и Златана Црналића, указујући на њихов допринос стварању и одбрани Републике Српске. О књизи је говорио аутор.
Раилић је, говорећи о генералу Талићу, подсјетио и на његов послијератни период, хапшење и пребацивање у Хаг, гдје му је оптужница мијењана четири пута. Талић је пуштен на пријевремену слободу из здравствених разлога, након чега је преминуо. Аутор је нагласио да генерал Талић ни пред једним судом није осуђен.
Посебан дио публикације посвећен је пилоту Слободану Кустурићу, који је погинуо током хуманитарног лета из Бање Луке ка Београду за вријеме Одбрамбено-отаџбинског рата. Према Раилићевим ријечима, лет је био званично најављен, а летјелица је погођена у рејону жељезничке станице у Брчком.
„То је једна од највећих, ако не и највећа трагедија нашег ваздухопловства током рата“, рекао је Раилић.
Говорећи о пилоту Златану Црналићу, навео је да је он из Словеније дошао да брани српски народ и Републику Српску. Након акција у Бугојну и Новом Травнику и дејстава НАТО авијације, Црналић је био једини који је успио да врати авион у базу Удбине, гдје је сазнао за судбину осталих сабораца.
Раилић је подсјетио и да је Црналића одликовао први предсједник Републике Српске Радован Караџић.
Публикација прати истоимену изложбу Музеја Републике Српске и наставља рад ове установе на представљању значајних личности из историје Републике Српске. Музеј је раније приредио изложбе и објавио публикације о једном од оснивача Републике Српске Николи Кољевићу и предсједнику Милану Јелићу.
Од старих фотографија до историјских докумената
Институт историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву представио је више издања, а о њима је говорила директорка Института Мирјана Лукић.
Међу представљеним књигама је „Херцеговина и Босна 1867. године: албум фотографија“, чији је аутор руски путописац Пјотр Павлович Пјатницки, а приређивач Ксенија Мељчаковa. Лукићева је навела да биографија овог путописца није у потпуности истражена, али да је његова заоставштина од изузетне вриједности.
Албум доноси ријетке записе и фотографије из Босне и Херцеговине из друге половине 19. вијека, тачније из 1867. године. Међу њима је 18 старих фотографија манастира Житомислић, као и призори херцеговачких Бањана и знамените личности српског народа тог времена.
Институт је представио и зборник докумената Драге Мастиловића о геноциду над Србима у Босни и Херцеговини током Другог свјетског рата, заснован на историјским изворима и документима који свједоче о злочинима Независне Државе Хрватске над српским народом.
Књига „Република Српска/Республика Сербская“, коју су приредили Драго Мастиловић и Георгије Вулић, представља настанак Републике Српске, њене предсједнике и значајне личности, али и природне љепоте и туристичке потенцијале.
Представљена је и монографија „Историјска истина: искуства и могућности“ Здравка М. Делетића, која се бави инструментализацијом историје и начином на који политичке елите обликују пожељне слике прошлости, уз наглашавање потребе за објективним приступом историјским чињеницама.
О књизи „Борба и страдање Срба грачаничког среза 1941–1945“ говорила је ауторка Анђела Нешковић. Она је указала на идеолошку обојеност дијела југословенске историографије и потребу да се поново истраже подаци о броју жртава. Посебно је истакла да се књига бави и злочинима које су, поред Независне Државе Хрватске, починиле и јединице Вермахта.
У оквиру представљања Института приказана су и издања „Петар Иванишевић (1878–1961): професор, народни посланик и бан Зетске бановине“, аутора Петра Милошевића; „Грађа за историју Републике Српске II“, аутора Георгија Вулића; „Изборне борбе у Бијељини 1918–1941“, аутора Зорана Хелете; „Совјетски Савез у Другом свјетском рату“, руских аутора Е. П. Гурјева и С. Ј. Кондратенка; као и зборник радова са конференције „Геноцид над словенским народима у 20. вијеку“.
„Витана“ – потрага за собом кроз однос мајке и ћерке
Завод за уџбенике и наставна средства из Источног Новог Сарајева представио је роман „Витана“ ауторке Гордане Опалић. О књизи су говориле књижевна критичарка проф. др Жељка Панџић, Анђела Вуковић, студенткиња руског језика и књижевности на Државном институту „Александар Сергејевич Пушкин“ у Москви, и ауторка.
Роман прати сложен однос мајке и ћерке, недостатак међусобне комуникације, суочавање главне јунакиње са мајчином смрћу и њену потрагу за сопственим идентитетом.
Гордана Опалић истакла је да роман није аутобиографски, иако је писан у периоду када се и сама суочавала са губитком и тешким животним искуствима. Њена мајка је жива, а ауторка јој је током представљања посебно захвалила.
„Ово није моја прича, али тај сложен однос између мајки и њихових кћерки постоји. Да није било моје мајке и њеног става, не бих постигла све што сам постигла“, рекла је Опалићева.
Књижевна критичарка Жељка Панџић указала је на осјетљивост људске душе коју роман открива кроз искуство главне јунакиње. Након мајчине смрти, Витана схвата да је мајка имала много значајније мјесто у њеном животу него што је раније мислила, а то сазнање постаје и дио њеног сопственог спознавања.
Анђела Вуковић истакла је да је то прича о дјетету, „туђој вечери“, Витани и осјећају неприпадања. У свом осврту на роман указала је и на вишевјековну тишину жена које нису имале прилику да проговоре о сопственим искуствима.
„Ово је књига која проговара из вишевјековне тишине, која је морала бити прекинута у име свих жена које су биле зазидане неоглашавањем или узидане због ћутања као млада Гојковица“, рекла је Вуковићева.
Градишка кроз књиге: браћа Чубриловић, тихи јунаци и село Јабланица
Завичајни музеј Градишка представио је три издања: „Браћа Чубриловић – пресуда једној младости“, аутора Боривоја Милошевића и Бојана Вујчића; „Тихи јунаци“, аутора Дејана Тодорановића; и „Село Јабланица (Козара, људи, времена)“, аутора Дарка Дончића. О књигама су говорили Вера Вујчић и аутори.
Директор Завичајног музеја Градишка Бојан Вујчић истакао је да је издавачка дјелатност установе углавном усмјерена на локалну историју, али да је током посљедњих петнаестак година значајно проширена, нарочито након проналаска аустроугарског архива на тавану старе општине.
„Тада је покренута и прича о Малом Београду, о српској вароши и, можемо рећи, ревитализацији српског грађанског слоја у Градишци“, рекао је Вујчић.
Он је навео да се издања Музеја баве локалном историјом, археологијом и умјетношћу, те да ова установа редовно учествује на Београдском сајму књига и представља своја издања на штанду Републике Српске.
Говорећи о књизи посвећеној браћи Чубриловић, Вујчић је указао на нову грађу и допуне, међу којима је цјеловита преписка између Вељка и Јованке Чубриловић. Дио писама сачуван је код унуке Вељка Чубриловића, а нека од њих раније нису објављивана.
„Исправљене су неке грешке које су се поткрале у претходним књигама, уз помоћ унуке Вељка Чубриловића, код које се налазе оригинална писма. Преписку смо сада донијели у пуном обиму, а објављена су и нека до сада необјављена писма“, истакао је Вујичић.
Посебна пажња у књизи посвећена је Вељку Чубриловићу и историјским околностима у којима су браћа живјела и дјеловала.
Представљањем ових издања завршен је још један програмски дан 16. репрезентативног представљања Републике Српске на Међународном београдском сајму књига, у оквиру којег су читаоцима приближене теме из историје, културе, књижевности и спортске традиције Републике Српске