У Београду је одржана прес конференција поводом предстојеће манифестације „Стазом егзодуса“, током које ће 10. септембра бити обиљежен езгодус и страдање Срба из долине Криваје у септембру 1995. године, са циљем да се укаже на прогон српског становништва из Возуће и тих простора.

Марш „Стазама егзодуса 2022“ одвија се стазом преко Озрена дугом 22 километра којом су се повлачили нападнути становници долине Криваје, већ петнаести пут 10. септембра организује Завичајно удружење Завидовићана у Добоjу.

Предсједник Завичајног удружења Завидовићана у Добоју Зоран Благојевић је рекао да се сваке године, 10. септембра, обиљежава прогон српског становништва са простора јужног дијела Озрена и Возуће, када је из 30 села протјерано 1.920 породица, са 7.860 становника.

Тада је, подсјећа он, у садејству Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ, Тузланског и Зеничког корпуса и одреда Ел Муџахедин, протјерано комплетно српско становништво, а почињен је стравичан злочин над 64 заробљена припадника Војске Републике Српске и цивила, којима се у кампу Ел Муџахедин губи сваки траг.

Они Срби који су преживјели, сјећају се, каже Благојевић, да су у маџахединском кампу српски борци били обезглављени, да су живи тјерани да љубе одсјечене српске главе, које су ишле од „од руке до руке“, а иначе је касније снимљен и документарни филм о том догађају „Љуби брата“.

Благојевић напомиње да је за све ове злочине који су почињени на Возући у периоду протјеривања српског н становиштва са овог подручја, осуђен само генерал Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакиб Махмуљин, прво на 10, а касније правоснажно на осам година затвора, да би му након тог било допуштено да изађе из БиХ и оде у Истамбул, у Турску.

„Практично, он је напустио земљу, што није смјело никако да се догоди, јер по слову закона одмах након правоснажне пресуде се иде на издржавање казне. Међутим, то само важи ако је правоснажна пресуде за припаднике Војске Републике Српске, док за бошњаке то не вриједи“, каже Благојевић.

Благојевић је рекао да је на тај начин и та „млада биљка која је стасала са трачком правде који је васкрсао, сада преливена врелом водом, а оно мало трачка наде који су имали да ће неко одговарати за оно што је почињенено је угашено“.

Он истиче да би требало да одговарају сви они који су били егзекутори, што врло добро зна њихов, као и то зашто нису жива она 64 Србина која су била заробљена и како је могуће да нико није размијењен као жив.

Благојевић је рекао да се у сјећање на све погинуле у том подручју обиљежава 10. септембра маршом „Стазом егзодуса“ од 22 километра, гдје се иде у Возућу до цркве Светог Георгија, у чијој порти је иначе била масовна гробница, из које је ексхумирано 21 тијело, од којих је 17 било без главе.

Он је рекао да Срби и даље траже правду, ако може бар мали пламичак те правде да се задовољи према српском становништву са тих простора.

У тим борбама је иначе погинуло 459 српских бораца, 412 се водило као нестали, од чега су 283 идентификована, а 129 их се још увијек води као нестали.

У само 1992. години, из Зенице је протјерано 22. 000 Срба, из Завидовића 11.600, а из Бановића 4.500, тако да су нападали и Возућу да је очисте од Срба, како би имали чисту комуникацију између Зенице и Тузле.

Прес конференција је одржана у скупштинској сали београдске Општине Звездара, а осим Благојевића, обратили су се и Љубинко Ђурић из истог удружења, ратни новинар и извјештач из Возуће Лидија Жарић, а скуп су поздравили и предсједник Општине Звездара Владан Јеремић, те Јован Чакаревић у име домаћина скупа – удружења Координација удружења избјеглих и расељених у Србији.

Јеремић је рекао да су послије протјеривања Срба из БиХ око 10.000 њих пронашло дом у општини Звездара.

Срби из Возуће су сурово прогнани у операцији АБиХ „Фарз“ /„Ураган“/, која је трајала од 10. до 24. септембра 1995. године, а претходило је НАТО бомбардовање и уништавање цивилних репетитора и објеката.

Тада је спаљено 30 села, протјерано 1.920 породица са 7.860 чланова, убијено око 500 војника и цивила а велики број Возућана још увијек се воде као нестали.

Прес конференцију је организовало Завичајно удружење Завидовићана Добоj, у сарадњи са удружењем „Координација удружења избјеглих и расељених у Србији“, уз подршку Општине Звездара и Представништва Републике Српске у Србији испред кога је присуствовао Борислав Максимовић, сарадник за културу.