У четвртак 8. јуна, у београдском Прес центру Удружења новинара Србије, у организацијаи информативно-политичких портала „Све о Српској“ и „Факти“, уз подршку Представништва Републике Српске у Србији, одржана је тематска трибина под називом „Деколонизација БиХ и самооопредјељење Српске“.

На трибини су говорили Владислав Јовановић, Живадин Јовановић, Ненад Кецмановић, Синиша Љепојевић, Александар Павић, Драгомир Анђелковић, Александар Раковић, Предраг Ћеранић, Душан Пророковић, Срђан Перишић и Ђуро Билбија.

Модератор Трибине био је Ђуро Билбија, уредник портала „Све о Српској“ и „Факти“, а учеснике је у име организатора поздравио шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић.

„БиХ је запала у ћорсокак из којег не зна да се врати и нађе свој пут као слободна земља три народа и два ентитета, а тај безизлаз начинио је од ње класичну колонију западних сила“, рекао је Млађен Цицовић у поздравној ријечи.

Цицовић је истакоао да су странци за четврт вијека правним насиљем учинили да власт у ФБиХ постане зависна о страној сили, што Републику Српску полако гура из БиХ, ма колико је истовремено за све и свашта нападали.

„Имајући у виду да је политичко Сарајево опредијељено за трајно туторство Запада, деколонизација БиХ је, ипак, могућа само у Републици Српској, гдје су руководство и народ трајно опредијељени за слободу“, рекао је Цицовић.

Подсјетио је да су у Српској у том правцу већ чињени и чине се кораци вриједни пажње као што су непризнавање неуставних потеза досадашњих високих представника и овог самозваног, неприхватање неуставних одлука Уставног суда, одбијање било какве комуникације са амбасадорима и другим представницима Запада који не поштују Републику Српску и Устав БиХ.

„Велике и све брже промјене у свијету, прекомпоновање економских, политичких и војних чинилаца са нарастањем и ширењем мултиполарности од истока, преко југа па на запад, све очигледније утичу и на односе у БиХ, тако да уколико политичко Сарајево и Федерација БиХ не схвате значај деколонизације – самоопредјељење Републике Српске биће све ближе остварењу“, навео је Цицовић.

Он је оцијенио да би могућа деколонизација БиХ захтијевала искрен и садржајан договор представника три народа и два ентитета.

Цицовић је подсјетио да Дејтонски споразум у Анексу четири, који је Устав БиХ, гарантује сваком ентитету право на све државне функције и овлаштења која овим уставом нису изричито додијељна институцијама БиХ.

Бивши шеф дипломатије СР Југославије Живадин Јовановић истакао је да је Република Српска остварила велике резултате у афирмацији на међународном плану и напоменуо да то нису само стратешки односи са Руском Федерацијом и Бјелорусијом, него и нормални односи са Турском, Израелом, Мађарском и другим земљама, те да би требало наставити напоре на учвршћивању и афирмацији Српске на међународном плану.

Он сматра да би требало тражити и простор за сарадњу са низом сложених држава и градуално се повезивати са ентитетима тих држава, истичући важност функционисања представништава Српске у иностранству.

Истичући да српско национално питање не може да се ријеши без координације и тијесних односа са Србијом, Јовановић је нагласио и неопходност чувања унутрашње стабилности, учвршћивања система дијалога и континуитета одрживог социо-економског развоја, јер противници Српске „чија је стратегија и узрок проблемима, траже мјесто на унутрашњем плану, и то без ограничења од Београда, Бањалуке и даље“.

„Долази време када ће и укупна безбедност у Европи морати да се разматра. Пре или касније ће они који доливају уље на пожар у Украјини морати да седну за преговарачки сто. Морамо да се спремамо са нашом агендом за тај сто и у Београду и Бањалуци и да се на тој припреми ангажују најумније снаге“, рекао је Јовановић.

Бивши министар спољних послова СР Југославије Владислав Јовановић рекао је да позивање на право самоопредјељења, идеја којој се вратила Српска, представља акт самооодбране од покушаја даљег поништавања Српске и у суштини је позив људима у БиХ да не слушају више странце, већ да покушају братски да се договоре под којим условима могу да наставе заједнички живот и ускрате право западним силама да се мијешају на понижавајући начин.

Он је указао да је садашња БиХ онаква какву су је произвели управо странци који су почели да размонтиравају Дејтонски мировни споразум чим су га потписали и указао да су високи представници добили ингеренције које су неспојиве са суверенитетом земље.

Јовановић је навео да се паралелно форсира и намеће тема самоопредјељења албанске мањине на Kосову и Метохији, иако мањина нема право на своју државу нити у модерној пракси свијета има примјера да ју је добила.

Политиколог Ненад Kецмановић оцијенио је да је деколонизација БиХ заједнички интерес сва три народа, као што је и интерес САД да подстиче локалне антагонизме, обесхрабрује унутрашњи дијалог како би што дуже остала у БиХ и арбитрирала у њеним интерним споровима.

„Зато се антиколонијалној политици предсједника Републике Српске Милорада Додика сада придружује и дио бошњачке политичке елите који почиње да прати отворено антизападну агенду браће у исламским земљама“, рекао је Kецмановић

Он је оцијенио да побједе Русије у Бахмуту и турског предсједника Реџепа Тајипа Ердогана на изборима, као и симболички и све чешће посртање америчког предсједника Џозефа Бајдена – представљају вјетар у леђа мултиполарном поретку и самоопредјељењу сваког од три народа у БиХ.

„Уколико НАТО крене на Српску, у првој линији истуриће Бошњаке да гину као Украјинци, а онда ће Бајден сјести са Путином и подијелиће БиХ на двије или три државе и ниједна неће бити мање одржива“, оцијенио је Kецмановић.

Публициста Синиша Љепојевић је указао да је БиХ једина колонија у којој моћни могу да раде шта желе и немају никакву одговорност, а суштински борбу против тог колонијалног положаја спроводи Република Српска.

„Борба Српске да се ослободи колонијализама је искорак и за БиХ. Амбицијом да се ослободи туторства – она се бори и за колонијално ослобађања БиХ. То је борба и против западних вриједности“, рекао је он и додао да је у овој фази најреалнија нека врста полунезависности – статуса који постоји у неким земљама.

Политиколог Александар Павић изјавио је да на простору на ком историјски живе Срби ниједан народ не може да покрене процес деколонизације него они, нагласивши да се деколонизација мора спровести и у БиХ и Републици Српској и у Србији.

Павић је навео да је Дејтонски мировни споразум, да се поступало антиколонијално могао да остане оквир БиХ јер је имао потенцијал да одржи равнотежу, али да је управо стога од стране западних колонизатора непрекидно и рушен.

Историчар Драгомир Анђелковић је навео да је колонијализам у БиХ уведен по моделу какав је био колонизација Египта 1922. године и да су дословце све институције БиХ, какав је Уставни суд БиХ, у ком одлучују странци и институција високог представника преписане из тог модела.

Он је навео да Запад за оно што ради има подршку Сарајева које сања свој хегемонистички и унитаристички сан, при том не схватајући да тај исти Запад не жели да им да суверену БиХ, већ жели да је задржи као полигон и ентитет са који може да ради све што жели.

„Оно што су овде развијали – они не желе да демонтирају. Да нема Републике Српске ствари би биле много горе“, рекао је Анђелковић.

Историчар Александар Раковић је рекао да деколонизације цијеле БиХ не може бити јер се већ три генерације муслимана стасале у атмосфери подаништва, да су завољели сопствене завојеваче и сигурни су да је нормално вољети оне који су их колонизиравали и који их расељавају.

Он је навео да би стога, пут самоопредјељења Српске био и њен пут ка слободи, нагласивши да то виде и Хрвати, те да Срби треба да гледају свој посао и да сваки дан раде у циљу српског уједињења.

Стручњак за безбједност Предраг Ћеранић је рекао да недавни прелет америчких бомбардера изнад БиХ, представља мјеру застрашивања, у недостатку политичких алата за дисциплиновање лидера Српске.

„Све више је најава да се након насилног упада албанских специјалаца, заштићених војницима KфОР-а, у зграде јединица локалне самоуправе на сјеверу Kосова и Метохије припрема адекватан сценариј и за Српску. Разматра се начин на који би се београдски протести `прелили` у Бањалуку, а иницијативу треба да покрену партије чији су политички лидери отворено показали антируски став. Били би подржани од медија сличне оријентације“, рекао је Ћеранић и нагласио да је за то, међутим потребан повод, који још није пронађен.

Процес деколонизације БиХ, навео је он, зависиће од исхода руске војне операције у Украјини.

Политиколог Душан Пророковић указао је да се европске интеграције региона злоупотребљавају за спровођење неооколонијализма.

Он је истакао да је предуслов динамичнијег економског развоја управо супротстављање оваквом процесу и колонизаторима који их намећу операционализацијом принципа политичке коректности.

Глобални сукоб Запад–Русија, оцијенио је професор геополитике Срђан Перишић, говори да је Русија у њему коначно раскинула са Западом (тзв. „језгром“), либерализмом и америчком хегемонијом.

„Морамо да разумемо фундаменталну чињеницу да руско раскидање са Западом, либерализмом и глобализацијом, парадигматично гради другачије позиције и односе, не само за Русију, него за цео свет, па тиме и за Српску и Србе на Балкану“, рекао је Перишић и истакао да  самоопредјељење Српске није само политички и дипломатски отпор Сједињеним Државама да унитаризују БиХ већ самопредјељење поразумева и опредјељење Српске за суверенизам.

Новинар Ђуро Билбија оцијенио је да ће руска побједа у Украјини и глобалном одмјеравању са Западом постати важан стуб мултиполарног свијета који ће промијенити глобална правила игре у тој мјери да Лондон, Берлин, Брисел и Вашингтон неће моћи да српску одбрану Дејтона проглашавају за антидејтонско дјеловање.

Он је истакао да ће деколонизација ЕУ и ослобађања Европе од предоминације САД битно олакшати и убрзати и деколонизацију српског простора.

Комплетан снимак трибине „Деколонизација БиХ и самоопредјељење Српске“ можете погледати ОВДЈЕ