Јубиларни 20. „Завичајни збор“ окупио је више од двије хиљаде људи на Селишту у Буковцу код Новог Сада. Збор организују Завичајно удружење „Мањача“ из Буковца и Савез крајишких удружења, а организаторка Ранка Срдић Милић изразила је задовољство одзивом, јер је, како каже, циљ да се наслијеђе пренесе младима.

Крајишници настањени у Србији окупили су се данас у подне, 20. годину за редом, како би очували сјећање на своје поријекло. Традиционалне спортске дисциплине, богат умјетнички програм, али прије свега дух заједништва, окупили су и ове године велики број људи упркос лошем времену.

Од укупно 16 такмичара у кошењу, прво мјесто припало је Мирку Кецману, друго Зорану Ракити, треће Небојши Спасојевићу, док је за најбоље покошену проглашена парцела Вука Вучковића.

Поред такмичења у кошењу, на Збору су приказане друге спортско- витешке дисциплине: варизање, клисање, крмање, скок у даљ, бацање камена с рамена, надвлачење штапом и конопцем.

Како налаже традиција, након игара и косидбе услиједио је и „косачки ручак“, уз културно-забавни програм. Учествовала су културно-умјетничка друштва „Милица Стојадиновић – Српкиња“ из Буковца и „Младен Стојановић“ из Бачког Јарка, пјевачи Влатка Карановић и Новица Текић, музичке групе „Звуци Виторога“, „Крајишки бећари“ и „Браћа Росићи“, као и пјесници, етно-појци, гуслари, а чули су се звуци фруле, тамбуре и дипала.

Ранка Срдић Милић изјавила је да су они као организатори сваке године све бољи и постојанији, а да сам јубилеј и 20 година постојања говори о вриједности манифестације. Она подсјећа да се манифестација „Завичајни збор“ организује у циљу очувања традиције и обичаја српског народа.

„Ту царује љубав, труд, емоција. Успјели смо упркос времену на које не можемо да утичемо и због тога се веома радујем. Изазов је и сама ова висораван иза Буковца. И то је оно што нас мами, јер смо ми дошли с брда, те је наш успјех и то што смо се аклиматизовали и „примили” на равна подручја. Циљ манифестације је да то безгрешно предамо у наслијеђе млађима: као што сам ја у мом завичају као мала дјевојчица гледала људе који пјевају у зборовима, који се такмиче и косе, тако и ми то сада треба да пренесемо млађима. Дух је смисао свега, желим да ови обичаји постоје и кад нас, изјавила је Ранка Срдић Милић.

Шесту годину заредом Представништво Републике Српске у Србији подржава ову манифестацију као своју редовну програмску активност. Сарадник за културу Представништва Републике Српске Борислав Максимовић изјавио је да су оваква окупљања важна за дух заједништва, али и као порука коју тако шаљу Републици Српској.

„Осим што таквим окупљањима наши људи чувају културу сјећања на завичај одакле су дошли, они и шаљу поруку Републици Српској да није сама, да ће увијек имати подршку из Србије, да смо нераскидиво повезани. Ми смо захвални градским и покрајинским властима што подржавају наше људе овде и манифестацију, надамо се и вјерујемо да ће се Завичајни збор у наредним годинама развити у још већи догађај“, рекао је Борислав Максимовић.

Гости јубиларног Збора Крајишника у Србији били су и Огњен Бијелић, покрајински секретар за регионални развој, међународну сарадњу и локалну самоуправу, као и Душко Ћутило, директор Фонда за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима.