Петог дана манифестације „Дани Српске у Србији“ у сриједу, 25. септембра, програми су одржани у Сремској Митровици, Врању и Београду.
ГРАДОНАЧЕЛНИК НЕДИМОВИЋ УГОСТИО ДЕЛЕГАЦИЈЕ СРПСКЕ И ГРАДА ЗВОРНИКА
Градоначелник Сремске Митровице Бранислав Недимовић угостио је јуче делегацију Републике Српске у оквиру манифестације „Дани Српске у Србији“, а овом приликом је истакнута потреба интензивније сарадње овог и града Зворника.
У делегацији Српске били су шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић, градоначелник Зворника Бојан Ивановић и његов замјеник Дарко Стефановић.
Цицовић је рекао да ће Република Српска бити представљена на најбољи начин у Сремској Митровици, те изразио задовољство што је овај град без резерве пристао да буде један од градова домаћина манифестације коју Представништво организује 12. пут.
„Представљамо науку, културу, просвјету, умјетност, Републику Српску, шта је то она данас и шта жели у будућности да ради, те који су то простори сарадње са Српском“, додао је Цицовић.
Он је навео да се Република Српска представља у 12 градова Србије, од Суботице до Врања, те оцијенио да су ове године до сада на најбољи начин представили Српску.
Цицовић је напоменуо да је ове године манифестација у складу са Декларацијом Свесрпског сабора и да се реализује под мотом „саборност“, јер је ово тренутак када су Српска и Србија изложене великим притисцима и искушењима.
„Када су српски народ и његов суверенитет угрожени, мислим да је најважније да разумијемо да нам је јединство и саборност најпрече, јер само јединствени и сабрни даћемо најбољи одговор на све те изазове и искушења“, нагласио је Цицовић.
Градоначелник Ивановић изјавио је да су Зворник и Сремска Митровица братски градови, који су прије 11 година потписали Споразум о братимљењу, али да повезаност два града датира још од римског доба.
Он је напоменуо да је камен од којег је грађен Сирмијум /римски назив за Сремску Митровицу/ копан у Зворнику и довезен у Сремску Митровицу.
„Тај рудник ћемо веома брзо промовисати. Надам се да ће градови Зворник и Сремска Митровица убудуће још интензивније сарађивати како у погледу привреде, тако и културе и спорта“, рекао је Ивановић.
Недимовић је рекао да је данас у Сремској Митровици дјеловала синергија Београда, Новог Сада, с обзиром на то да су овај град посјетили премијери и Србије Милош Вучевић и Војводине Маја Гојковић, као и људи из Републике Српске.
„Окупили смо цело српство, сви су на једном месту и сви могу да доживе Митровицу као место које је престоно и које може да се похвали свиме, са најмањом стопом незапослености у Војводини, великим инвестицијама оно што раде и град и држава“, изјавио је Недимовић и додао да се ради на брендирању овог града.
У име града Сремска Митровица делегацију Српске угостили су Недимовић, замјеник градоначелника Даница Недић, предсједник градске скупштине Владимир Санадер, предсједник Туристичке организације Душан Дрча и помоћник градоначелника за инвестиције и локални економски развој Урош Веселиновић.
Пријему су присуствовали и директор Туристичке организације Зворник Ивана Ђокић Милановић, начелника Одјељења за привреду Биљана Милић, шеф Кабинета Драгана Милошевић, те савјетници у Представништву Татјана Дувњак и Јелена Кусмук.
Према програму, у Музеју Срема у Сремској Митровици синоћ је изведена представа „Пјесник и амбасадор“, која баштини лик и дјело Јована Дучића.
За режију и адаптацију задужени су Марко Мисирача и Небојша Кундачина, а играли су Небојша Кундачина, Предраг Пепи Васић и Марија Кундачина.
МИЛЕНКОВИЋ: ПРИЛИКА ДА СЕ БОЉЕ УПОЗНАМО И ПРИБЛИЖИМО ЈЕДНИ ДРУГИМ
Градоначелник Врања Слободан Миленковић поручио је јуче на пријему за делегацију Републике Српске, која у том граду борави поводом манифестације „Дани Српске у Србији“, да је ова манифестација лијепа традиција која се наставља и додатно спаја српски народ.
„На овај начин пружа нам се прилика да боље упознамо Србе са оне стране Дрине и да се међусобно приближимо јер се ради о једном народу“, рекао је Миленковић.
Он је подсјетио да је из овог града на југу Србије 1991. године отишао Врањански одред, који је помогао у одбрани општине Брод, а да је у тим борбама погинуло 30 припадника тог одреда.
„Град Врање и општина Брод су градови побратими и заиста негујемо изузетну међусобну сарадњу“, рекао је он.
Миленковић је навео да је одлична сарадња успостављена и са Требињем и Источним Сарајевом.
„Дани Српске у Србији само су један сегмент за успостављање блискости, а у наредном периоду настојаћемо да ту сарадњу проширимо и на друге области“, најавио је Миленковић.
Шеф кабинета министра Републике Српске за европске интеграције и међународну сарадњу Горан Вучић захвалио је Миленковићу за гостопримство, истакавши чињеницу да је Врање већ годинама домаћин манифестације „Дани Српске у Србији“.
„То показује братски однос Врања и Републике Српске“, рекао је он и нагласио да постоји институционална сарадња, али и велики потенцијал за привредну сарадњу.
Делегацију Републике Српске у Врању предводио је Немања Ковачевић, помоћник министра Републике Српске за европске интеграције и међународну сардњу у којој су били и Горан Вучић, шеф кабинета министра и Ана Љутић, сарадник у Представништву Републике Српске у Србији.
У Позоришту „Бора Станковић“ у Врању синоћ је одржан концерт „ОН е ТРИ у огледалу“, вокали су Ружица Чавић Томићевић, Свјетлана Видовић и Маја Татић, чиме је заокружен програм манифестације у овом граду.
У БЕОГРАДУ ПРОМОВИСАНА КЊИГА „НЕВИДЉИВИ ХЕРОЈИ ГРЧКЕ“ И ПРИКАЗАНИ ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМОВИ „ЈЕНИ, МАЛО СВЈЕТЛО СА ЗАПАДА“ И „ПЕЧАТ БРАЋЕ ЉУБОВИЋА“
У оквиру манифестације „Дани Српске у Србији“ синоћ је у Етнографском музеју у Београду промовисана књига „Невидљиви хероји Грчке“ аутора Гордане Благојевић, о херојском подухвату „спашавања дјетињства“ 40.000 српске дјеце које су примили Грци ратних деведесетих година.
Књига Гордане Благојевић, научног савјетника Етнографског института Српске академије наука и умјетности /САНУ/, представља истинито, потресно сведочанство које потврђује да је доброта увијек и свакоме могућа ако се за њу опредијели.
Изашла је у издању Етнографског института САНУ, Представништва Републике Српске у Србији и Представништва Републике Српске у Грчкој.
Благојевићева у књизи говори да су Грци српску дјецу као рођену примали у своје породице и домове и бавили се њима као добри родитељи, а да је боравак и гостољубље дјеци доносило безбрижност и спасавало им живот, здравље и психу – што они данас свједоче као одрасли људи.
Она је навела да је само преко грчких општина и организације Црвеног крста више од 20.000 српске дјеце нашло смјештај у грчким породицама, те да је и Грчка православна црква дала велики допринос и збринула такође њих 20.000.
Благојевићева је изјавила да је идеја књиге да се видљивим учине хероји, односно грчке породице, појединци, различите организације које су пружале помоћ спрској дјеци и српском народу током деведесетих година у најстрашнијим и најмрачнијим периоду током распада некадашње Југославије и почетком миленијума.
Шеф Представништва Републике Српске у Грчкој Јелена Јовановић Атанасију рекла је да је ово представништво прије четири године започело пројекат „невидљиви хероји“, како би коначно испричали причу о помоћи грчког народа српском народу.
Она је додала да је Представништво кроз мини филмове и рекламе преко грчких телевизија позивало Грке који су помагали српској дјеци у том периоду да се обрате Представништву, те да се јавио велики број људи са велики бројем прича.
Промоцији су присуствовали и савјетници у Представништву Републике Српске у Србији Борислав Максимовић и Тијана Кецмановић, а о књизи су говорили рецензенти Владимир Рибић, редовни професор на Одјељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултету у Београду, и Ивана Башић, научни савјетник Етнографског института САНУ.
У Београду су синоћ такође у оквиру манифестације „Дани Српске у Србији“ приказани и документарни филмови „Јени, мало свјетло са запада“ и „Печат браће Љубавића“ у продукцији Кинотеке Републике Српске.
У филму „Јени, мало свјетло са запада“ режију потписује Слободан Симојловић, сценарио Сњежан Лаловић и Слободан Симојловић, а у филму „Печат браће Љубојевића“, сценарио и режију урадио је Слободан Симојловић, док је продуцент Сњежан Лаловић.
Симојловић је уочи приказивања у Југословенској кинотеци рекао да су оба филма изузетно значајна зато што су успјела да буду приказана и у иностранству, без обзира на бројне блокаде и другачије интерпретације неких догађаја у посљедње вријеме.
Он је истакао да би Кинотека најзад требало да добије своју зграду, јер је врло важно да њен фундус буде сачуван професионално.
Симојловић је напоменуо да су оба филма награђена, као и да су на њима радили ствараоци из свих дијелова Републике Српске – из Требиња, Бијељине, Бањалуке, Источног Сарајева, са Пала, те да су направили нешто да будуће генерације сазнају нешто о некој другој врсти херојства.
Представништво Републике Српске у Србији 12. пут организује манифестацију „Дани Српске у Србији“. Ове године „Дани Српске“ одржавају се у 12 градова у Србији – Београду, Крагујевцу, Краљеву, Суботици, Крушевцу, Пожаревцу, Новом Саду, Сомбору, Нишу, Врању, Сремској Митровици и Зрењанину.