Четвртог дана манифестације „Дани Српске у Србији“ у уторак, 24. септембра, програми су одржани у Новом Саду, Нишу, Сомбору и Београду.

ШУЛИЋ: ЧИНИМО СВЕ ДА ПРОИЗВОДИ ИЗ СРПСКЕ БУДУ ШТО БОЉЕ ПРЕПОЗНАТИ У СРБИЈИ

Министар трговине и туризма Републике Српске Денис Шулић рекао је јуче у Новом Саду да ресорно министарство и сви надлежени чине све да производи из Српске буду што боље препознати на тржишту Србије.

Шулић је након Пословног форума Република Српска – Србија, који је одржан у Новом Саду у оквиру „Дана Српске у Србији“, оцијенио да је данашњи скуп у Новом Саду био изузетно значајан.

„Ово је један у низу малих корака на додатном повезивању Српске и Србије. Треба да пратимо рад државног руководства, на челу са предсједницима Милорадом Додиком и Александром Вучићем и да презентујемо Српску и Србију у најбољем могућем свјетлу, како на привредном, тако и на свим другим нивоима“, рекао је Шулић.

Говорећи о споразуму који су послије Форума потписали представници „Витаминке“ и „Универекспорта“, Шулић је оцијенио да је то важан споразум који ће бањалучкој компанији омогућити да своје производе пласира у продавницама трговачког ланца Србије.

„Као министар данас сам истакао важност емоција, са једне стране, а са друге стране указао на привредну и економску ситуацију и на разлоге због којих фирме које послују на подручју БиХ треба да имају регистровану фирму на подручју Републике Српске. То је важно, почев од цијене електричне енергије до нижих пореза и субвенционисања плата“, објаснио је Шулић.

Он је захвалио Привредној комори Војводине за гостопримство и истакао да се у Србији осјећа као код куће, додајући да се нада да исти такав осјећај имају и грађани и привредници из Србије када дођу у Српску.

Предсједник Подручне привредне коморе Бањалука Горан Рачић рекао је да се на Пословном форуму у Новом Саду представило 14 компанија из Републике Српске.

„Овде су у великом броју и компаније из Србије и Војводине. Наша амбиција је да, са једне стране, промовишемо привредне потенцијале Републике Српске, јер је Србија највећи дистрибутер у Српској, а са друге стране да обезбиједимо већи пласман прехрамбене индустрије из Републике Српске на тржиште Србије“, објаснио је Рачић.

Он је додао да представници привредних комора Републике Српске и Србије чине све да обезбиједе директне контакте и сусрете привредника како би се произвођачи из Српске што боље позиционирани на тржишту Србије, а посебно у трговачким ланцима.

Шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић је изразио задовољство због данашњег успјешног скупа у Привредној комори Војводине, оцјењујући да је Пословни форум показао суштину међусобних односа и правце којима привреде Србије и Српске треба да иду како би међусобну сарадњу подигле на још виши ниво.

„Ово је још једна активност у оквиру `Дана Српске у Србији` и још један програм, који је на прави начин показао успјех и допринос сарадњи Српске и Србије. У директним разговорима биће додатног простора да фирме из Српске и Србије још тјешње сарађују“, рекао је Цицовић.

Предсједник Привредне коморе Војводине Владимир Гак поручио је да привреда представља грану у којој емоције не играју неку велику улогу, али да то не важи када се прича о привредама Републике Српске и Србије.

„Данашњи форум показује да, осим привредних начела, овде имамо и озбиљну дозу емоција и свега онога што носи судбина нашег народа, а све у борби за бољи живот грађана у Српској и Србији“, рекао је Гак.

Након Пословног форума одржани су разговори привредника из Републике Српске.

У оквиру „Дана Српске у Србији“ у Новом Саду замјеник градоначелника Ђурађ Јакшић са сарадницима уприличио је јуче пријем за делегацију Републике Српске, предвођену министром трговине и туризма Денисом Шулићем и шефом Представништва Републике Српске у Србији Млађаном Цицовићем.

Шулић је захвалио домаћинима на гостопримству и на томе што су челни људи Новог Сада, како је нагласио, увијек били отворени за сваку врсту сарадње и сваки вид помоћи Републици Српској.

„Сигурно је да Република Српска то зна да цијени и да овај сусрет и укупна сарадња потврђују да је Дрина кичма која спаја Републику Српску и Србију“, рекао је Шулић након пријема.

Он је подсјетио да је раније данас у Новом Саду одржан пословни форум „Република Српска – Србија“, на којем је потписан значајан споразум између предузећа „Витаминка“ и једног од највећих трговинских ланаца у Србији „Универекспорта“, на чијим рафовима ће се наћи производи овог бањалучког предузећа.

„Форум је добро прошао, а разговарали смо о додатном пласману роба у трговачким ланцима с обје стране Дрине. Сигуран сам да ће наши трговачки ланци још више промовисати робе из Србије и да ћемо направити додатни искорак у пласману наших производа овдје у матици Србији“, рекао је Шулић.

Цицовић је указао да је Нови Сад од почетка давао велику подршку манифестацији „Дани Српске у Србији“, која је у овом граду свечано отварана и затварана и увијек могла да рачуна на разумијевање и братску помоћ.

Он је оцијенио да односи Српске и Србије никада нису били тако добри као у посљедњих десет година и да то није само декларативна прича.

„Ова манифестација показује да Република Српска и Србија имају најбољу могућу сарадњу и заједно раде на свим идентитетским питањима везаним за опстанак нашег народа и заједно дефинишу све стратешке пројекте“, навео је Цицовић.

Према његовим ријечима, и Српска и Србија разумију да Срби треба да буду јединствени и сабрани у овом тренутку, када се од Србије тражи да се одрекне своје колијевке – Косова и Метохије, од Српске да се одрекне саме себе, а и од Србије и Републике Српске да се одрекну једна друге.

„Ми смо се зато опредијелили да мото овогодишње манифестације гласи `Саборност`, а на то нас је инспирисао Свесрпски сабор, који је одржан у Београду 8. јуна. Саборношћу и јединством ћемо на најбољи начин одговорити на сва искушења у којима се наш народ налази“, сматра Цицовић.

Јакшић је у име домаћина рекао да је почаствован данашњом посјетом делегације Републике Српске и оцијенио да су „Дани Српске у Србији“ величанствена манифестација, због чега му је изузетно драго да је Нови Сад данас епицентар збивања у оквиру ове манифестације.

„Ми са задовољством чекамо сутрашњи дан, 25. септембар, када ће бити свечано отворени `Дани Србије у Републици Српској`, који ће трајати до 16. октобра“, рекао је Јакшић.

Он сматра да обје манифестације подстичу братске односе између Републике Српске и Србије и да треба додатно да их зближе у сваком животном сегменту како би Срби с обје стране Дрине имали још чвршћи ослонац у будућности.

У делегацији Републике Српске поред Шулића и Цицовића на данашњем пријему били су директор Подручне привредне коморе Бањалука Горан Рачић, директор Народног позоришта Источно Сарајево Јелена Крстић и савјетници у Представништву Републике Српске у Србији Татјана Дувњак и Јелена Кусмук.

Уз Јакшића, Град Нови Сад су представљали члан Градског вијећа за културу Тијана Делић и начелник Градске управе за привреду Саша Биберовић.

Програм „Дана Српске у Србији“ који се одржава у Новом Саду завршен је представом „Глумац“ Народног позоришта из Источног Сарајева.

Представа у режији Зорана Тодоровића, који је и аутор текста, изведена је у Културном центру Новог Сада. У сценском омнибусу глуме Бојан Колопић, Милан Димић и Филип Радовановић.

ГРАДОНАЧЕЛНИК НИША И ДЕЛЕГАЦИЈА СРПСКЕ О УНАПРЕЂЕЊУ САРАДЊЕ

Градоначелник Ниша Драгослав Павловић угостио је јуче делегацију Републике Српске у оквиру манифестације „Дана Српске у Србији“ са којом је разговарао о досадашњој сарадњи локалних управа из Српске са овим градом и начинима да она буде унапријеђена.

Помоћник министра за међународну сарадњу Републике Српске Немања Ковачевић рекао је након састанка да су везе и сарадња Ниша са општинама и градовима у Републици Српској пријатељске.

Он је навео да су Срби из Србије и Републике Српске један народ који ради на националном јединству, те истакао да је манифестација „Дани Српске у Србији“ прилика да Српска у матици представи своје стваралаштво, културу, економију.

„Ово је 12. година манифестације и ми се представљамо у 12 градова. Задовољство је да је један од тих градова Ниш. Циљ манифестације јесте јачање тих веза и повезивање. Нама је увијек драго да дођемо у Ниш. Овај град и Бањалука дијеле историјску повезаност и увијек смо лијепо дочекани“, изјавио је Ковачевић.

Павловић је рекао је да је ово показатељ како српски народ треба да се уједињује и на прави начин показује саборност.

„И у наредном периоду треба да показујемо да смо јединствени на свим меридијанима, ма где живели. Срби су увек Срби и деловаћемо увек као јединствен народ“, истакао је Павловић.

Он је указао на чињеницу да градове Ниш и Бањалуку повезује рођени Нишлија и јединствена личност Бан Светислав Тиса Милосављевић, те додао да ће у наредном периоду Ниш радити на томе да Нишлије ближе упозна с тим ко је он био.

Делегацију Републике Српске у Нишу предводио је Немања Ковачевић, помоћник министра Републике Српске за европске интеграције и међународну сардњу у којој су били и Горан Вучић, шеф кабинета министра и Ана Љутић, сарадник у Представништву Републике Српске у Србији.

У Народном позоришту у Нишу синоћ се публици богатим репертоаром представила Етно-група „Ива“ из Добоја, у оквиру манифестације „Дани Српске у Србији“.

Публику је пригодним ријечима поздравио умјетнички руководилац групе Саша Павловић, изразивши захвалност граду домаћину и организатору.

Добродошлицу „Иви“ је у име Нишлија пожелио градоначелник Драгослав Павловић који је присуствовао концерту са делегацијом Републике Српске.

Етно-група „Ива“ основана је 2003. године у Добоју као самостални вокални ансамбл.

Осим изворног народног музичког стваралаштва, група се бави и очувањем српских духовно-литургијских и паралитургијских пјесама.

Добила је име по љековитој трави иви која расте на оближњој планини Озрен, а за коју су везани богати народни обичаји и предања.

Током више од двије деценије постојања, „Ива“ је освојила срца многих, а на Међународном такмичењу у Бијељини и у категорији традиционалне музике освојила златну и сребрну медаљу.

СОМБОР ЋЕ СЕ ПОБРАТИМИТИ СА ТРЕБИЊЕМ И ИСТОЧНИМ САРАЈЕВОМ

Град Сомбор потписаће у наредном периоду споразуме о братимљењу са Требињем и Источним Сарајевом, изјавио је градоначелник Сомбора Антонио Ратковић након састанка са помоћником министра за културу Републике Српске Тањом Ђаковић, одржаног јуче у оквиру манифестације „Дани Српске у Србији“.

Ратковић је изразио увјерење да ће до тога доћи већ сљедеће године за Дан града Сомбора који се обиљежава у фебруару.

„Очекујемо сарадњу, не само са ова два града Републике Српске. Веома битно за нас је да сарађују градови, пре свега у области јавне управе, јер много тога једни од других можемо да научимо, да примере добре праксе свако у свом граду или општини примени. То је нешто што нема цену“, рекао је Ратковић на састанку у згради „Жупаније“ у Сомбору.

Градоначелник Сомбора истакао је увјерење да сарадња са Републиком Српском у наредним годинама може да буде само на вишем нивоу и да је главни циљ рад на очувању националног идентитета који ће бити подигнут на још виши ниво.

Ђаковићева је оцијенила да манифестација „Дани Српске у Србији“ из године у годину добија на значају, а да је настала као резултат природне тежње за подршком, јачањем заједништва и заједничког националног и културног идентитета српског народа у Србији и Републици Српској.

Она је истакла да је посебно битно што ова манифестација даје конкретне резултате и пројекте који су реализовани управо на основу потписаних споразума, те напоменула да је и досадашња сарадња српског народа са двије стране Дрине била јако интензивна и чврста.

„Обавеза свих нас је да још више радимо на продубљивању те сарадње и још већем ангажовању на очувању нашег националног и културног идентитета, а један од наjважнијих задатака, што је и услов културолошког опстанка нашег народа, јесте да радимо на бризи о ћириличком писму и нашем језику, јер народ без писма и језика губи свој идентитет“, рекла је Ђаковићева.

Она је навела да је на састанку са градоначелником Сомбора било ријечи и о бризи о статусу националних мањина.

„Градоначелник нас је информисао на који начин они то раде, а ми смо пренијели нека искуства из Републике Српске да на исти начин третирамо националне мањине, да имамо посебне грантове којима подржавамо њихове пројекте културног стваралаштва. Савез националних мањина има код нас статус удружења од јавног интереса“, рекла је Ђаковићева.

У делегацији Републике Српске био је и савјетник у Представништву Републике Српске у Србији Борислав Максимовић, а испред града Сомбора присуствовали су и предсједник Скупштине града Сомбора Владислав Живановић, те члан Градског вијећа за културу и образовање Јасмина Илић.

Присуствовали су и члан Градског вијећа за међународну сарадњу града Сомбора Tамаш Канижај, члан Градског вијећа за спорт, дјецу и омладину Огњен Андричанин, помоћник градоначелника за културу и туризам Урош Бузаџић и помоћник начелника Одјељења за привреду, туризам и локални економски развој Бранислав Сворцан.

У Народном позоришту у Сомбору синоћ је у оквиру манифестације „Дани Српске у Србији“ изведена позоришна представа „Кроз живот са Вељом“ у продукцији Градског позоришта „Јазавац“ из Бањалуке и Градског позоришта Градишка.

Извођењу представе присуствовали су градоначелник Сомбора Антонио Ратковић са помоћницима и вијећницима Градске скупштине и чланови делегације Републике Српске, која је јуче била у посјети Сомбору.

Делегација Републике Српске, коју је предводила помоћник министра за културу Републике Српске Тања Ђаковић, претходно је посјетила Галерију „Милан Коњовић“ као и Педагошки факултет у Сомбору, гдје их је угостио декан Саша Марковић.

У кабаретско-сатиричној монодрами „Кроз живот са Вељом“, коју је режирао Слободана Перишића, глуме Велимир Бланић, Александар Бланић, Владимир Ђорђевић, Саво Кнежевић и Милан Савић.

БЕОГРАЂАНИ ОДУШЕВЉЕНИ ПРИЧОМ О СОФКИ НИКОЛИЋ

Градско позориште „Семберија“ из Бијељине синоћ је премијерно извело представу „Пјевање и ћутање Софке Николић“ у Народном позоришту Београд, у оквиру манифестације „Дани Српске у Србији“.

Представа, која је рађена по тексту Миливоја Млађеновића, а у режији Соње Петровић, донијела је пред београдску публику причу о Софки Николић, која је по критеријумима свог времена била свјетска звијезда.

Николићева је у Паризу снимила 40 плоча и била прва пјевачица у Европи која је освојила „Златну потковицу“ након што је продала 100.000 грамофонских плоча.

Ову пјевачицу су поредили са чувеним оперским пјевачем тога доба Енриком Карусом, а њене најпознатије пјесме су: „Цојле Манојле“, „Колика је Јахорина планина“, „Кад би знала, дилбер Стано“, „Зоне, мори Зоне“ и „Чујеш, секо“.

Поред бројних личности из јавног живота Београда којима је пјевала, остало је забиљежено да је велики Софкин поштовалац и пријатељ била свјетски позната пјевачица Џозефина Бекер.

Након смрти шеснаестогодишње кћерке Марице 1939. године, на врхунцу славе, Софка се повукла и углавном више није пјевала.

Посљедње године живота провела је скромно и усамљено у Бијељини и Београду.

Умрла је 1982. године у старачком дому у Бањи Ковиљачи, а сахрањена је на градском гробљу Пучиле у Бијељини, у крипти поред своје кћерке.

Једна од улица у ширем центру Бијељине носи име по Софки Николић.

У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ КИНОТЕЦИ ПРИКАЗАН ФИЛМ „МАГЛА У РУКАМА“ О ЂУРИ ДАМЈАНОВИЋУ

У Југословенској кинотеци у Београду је у оквиру манифестације „Дани Српске у Србији“ премијерно приказан филм „Магла у рукама“ о животу и стваралаштву књижевника и бањалучког боема Ђуре Дамјановића, аутора Милане Мајар, његове сестре по крви и по перу.

Публици се прије пројекције обратио академик Матија Бећковић, који је са Дамјановићем друговао у младости, али и у задњим годинама књижевниковог живота када његов друг због свега проживљеног није био онај исти, али је сачувао даровитост и једнако блистао.

Бећковић је рекао да када је упознао Ђуру није знао да ли је он био син књижевних великана Петра Кочића и Бранка Ћопића, лик из њихових романа или њихов колега.

„Већ прва књига је била запажена као што су биле и Ћопићеве и Кочићеве и он је дошао одатле од куда и они. Са Змијања и из Подгрмеча“, истакао је Бећковић, те указао на то да су постојала два Ђура Дамјановића, један београдски и други бањалучки, који се појавио након тешке саобраћајне незгоде коју је преживио.

Он је нагласио да Дамјановић није био само човјек који је осјећао српски језик него га је и знао. Подсјетио је да су заједно радили у првим југословенским таблоидима „Чик“, „Зум“ и „Репортер“, те нагласио да би било добро да неко те Дамјановићеве текстове нађе и да их обједини.

Бећковић је захвалио организатору за прилику да јуче у Београду прича о свом пријатељу, као и Српској књижевној задрузи која објављује само дјела великана, а која је ове године објавила књигу Ђуре Дамјановића.

Аутор филма Милана Мајар рекла је да филм „Магла у рукама“ носи име по Дамјановићевој збирци кратких прича која га је судбински обиљежила.

„Ова збирка донијела му је славу у Београду 1974. године, али га је прича `Голимјесто` из исте књиге, двије године касније у БиХ, означила као дисидента. Због тога му је било забрањено 15 година да објављује у БиХ“, навела је Мајарова.

Она је рекла да је Дамјановић прошао тежак животни пут, а да овај филм за њу представља много више од приче на екрану, јер је Ђуро Дамјановић био њен брат, којег је недовољно познавала због велике разлике у годинама.

Мајарова је подсјетила да је Дамјановић био добитник престижних књижевних награда, међу којим су и признања са именима најзначајнијих писаца Крајине – Петра Кочића и Бранка Ћопића.

Она је захвалила академику Бећковићу за биране ријечи о Дамјановићу, те нагласила да њима није одана само почаст књижевном стваралаштву Ђуре Дамјановића, већ и признање његовом храбром животном путу.

Филм „Магла у рукама“ носилац је око педесетак награда са разних такмичења у региону и свијету, укључујући и недавни 28. Међународни сусрет филма, телевизије и мултимедије „Аванка“ у Португалији, гдје је освојио главну награду.

Недавно је приказан и у Народном позоришту Републике Српске у Бањалуци у оквиру 59. „Кочићевог збора“, а прилику да га види београдска публика имала је захваљујући

Представништву Републике Српске у Србији, које га је као организатор уврстио у програм овогодишње манифестације „Дани Српске у Србији“

Представништво Републике Српске у Србији већ дванаест година организује манифестацију „Дани Српске у Србији.

Ове године „Дани Српске“ одржавају се у 12 градова у Србији – Беораду, Крагујевцу, Краљеву, Суботици, Крушевцу, Пожаревцу, Новом Саду, Сомбору, Нишу, Врању, Сремској Митровици и Зрењанину.