Синоћ је на РТРС-у, РТС-у и 44 регионалне и локалне телевизије у Србији емитована посљедња, шеста колажна емисија осме манифестације „Дани Српске у Србији“ коју организује и реализује Представништво Републике Српске у Србији, али то није и крај овог великог и значајног пројекта – до краја године на свим тим телевизијама емитоваће се пратећи програми: концерти, позоришне представе, кратки филмови…
Ова, шеста колажна тв емисија била је посвећена сарадњи Србије и Српске у култури и просвјети, гости у студију били су министар просвјете и културе Републике Српске Наталија Тривић и послије директор Народног позоришта Републике Српске Маја Додиг и глумац Љубо Божовић, а видео изјаве дали су предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић, предсједник Матице српске проф. др Драган Станић и директор Београдске филхармоније Иван Тасовац. Наравно, није изостала ни једна редовна рубрика: „Сарадња Српске и Србије“, „С једне на другу страну Дрине“, „Доживи Српску“, „Наше је боље“, „Вријеме је за позориште“, „Млади хероји“ и „Да ли сте знали о Српској“, у којим су занимљиво представљени Национални парк „Козара“, винар Жељко Јунгић, предузећа „Млијекопродукт“ и „Пађени“, па народна кола Херцеговине, а у рубрици „Млади хероји“ представљен је музичар Сташа Грабеж, а и музички нумере двије етно-групе „Траг“ и „Ива“.
Предсједник Народне Скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић је у видео изјави нагласио да је резултат традиционалне манифестације „Дани Српске у Србији“ боље упознавање грађана Србије са ситуацијом у Српској и међусобно повезивање српског народа.
Чубриловић је подсјетио да се у том оквиру остварује сарадња парламената Србије и Српске и осталих институција, влада, али и подршка Србије Републици Српској кроз улагања у готово свим локалним заједницама, истичући да би ту сарадњу ваљало проширити и на млађе генерације, кроз квиз за школске узрасте.
– Наше представљање је прилика да искажемо своје могућности и потребе, шта имамо и шта можемо да понудимо за ту будућу сарадњу – рекао је Чубриловић.
Напомињући да се ове године „Дани Српске у Србији“ одвијају под специфичним околностима, Чубриловић је изразио наду да то неће умањити значај и могућност представљања онога што јесте Република Српска и што може да понуди Србији.
– Сарадња у будућности свакако, и то није на штету било кога, а остаје као трајно обиљежје времена у интересу зближавања грађана Србије и Српске – поручио је Чубриловић.
Министар просвјете и културе Републике Српске Наталија Тривић истакла је да Република Српска и Србија успјешно сарађују у областима образовања и културе, а да спона међу српским народом никада није била јача и то у свим областима и да су два министарства просвјете у марту потписала споразум о сарадњи у заједничким активностима на организовању допунске наставе на српском језику за српску дјецу која се школују у иностранству, а дефинисане су и смјернице дјеловања на заштити српског језика и писма.
Министар Тривић је оцијенила да су веома важни сарадња и консултовање са колегама из Србије приликом израде програма развоја образовања или културе, те истакла да је комуникација свакодневна.
– Ми у току године имамо неколико радних састанака како бисмо сублимирали све што смо урадили до одређених рокова, али и шта је оно што предстоји и зашто је важно и које су области и теме кључне и које ћемо радити у наредном периоду како бисмо још јаче очврснули везе на програмима образовања и културе Републике Српске и Србије – рекла је Тривићева и додала: – У марту приликом потписивања споразума имали смо радни састанак гдје смо дефинисали да ћемо више радити на самом завршетку и националне групе предмета Србије и Републике Српске, односно српског народа гдје год живио – рекла је Тривићева.
Она је навела да се радило и на повећању броја братимљења школа Српске и Србије, студијским путовањима, заједничким такмичењима ученика на међународним такмичењима, а организоваће се и међусобна такмичења по групама предмета, што ће допринијети повезивању и стварању свијести и код будућих генерација о томе колико је важно имати такву спону између Републике Српске и Србије.
– Веома је важно напоменути и да ће се радити и на изради заједничких уџбеника националне групе предмета. Имамо одличну сарадњу између Педагошког завода Републике Српске и Завода за унапређивање образовања у Србији гдје је већ при крају и израда наставних планова и програма за националне групе предмета – српски језик, историја, географија, природа и друштво, музичко и ликовно васпитање и образовање – рекла је Тривићева.
Она је напоменула да ће ове године бити завршено и повезивање удружења професора српског језика и историје.
– Они ће бити задужени да на нивоу Републике Српске и Србије најбоље ученике из ових предмета повежу и да им се у току већ наредне године, уколико буду дозвољавали услови вируса корона, организују студијска путовања са програмом прилагођеним из области гдје су најбољи, а то је историја и српски језик, који су јако важни – рекла је Тривићева и нагласила да је веома важно да ученици Србије и Српске постану спона и остваре блискост, јер ће они својим знањем градити и Републику Српску и Србију.
Говорећи о сарадњи Српске и Србије у култури, Тривићева је истакла важност очувања српског језика и писма, као и заштите овог културног насљеђа свих Срба.
– Са Министарством културе Србије смо потписали и повељу о јединственом српском културном простору која дефинише да је српски народ тамо гдје је некада живио, гдје сада живи и гдје ће убудуће живјети – да ту нема географског ограничења. Изучавање српског језика и писма је културно насљеђе српског народа, гдје год он и живио – рекла је Тривићева.
Она је подсјетила да су крајем јула ове године два министарства културе одржала састанак на којем су припремана законска рјешења за очување и заштиту српског језика и писма и његове употребе у јавном простору.
– Много је изазова пред нама, али оно што је неотуђиво то су нам језик и писмо и то је оно по чему се идентификујемо дефинитивно кроз нашу сарадњу Републике Српске и Србије – поручила је Тривићева и изразила увјерење и да ће се наставити сарадња и са Београдском филхармонијом и њеним директором Иваном Тасовцем.
– С обзиром на то да Министарство просвјете и културе Републике Српске већ у наредној години планира оснивање и званично наше филхармоније Републике Српске, искористићемо све добре примјере праксе Србије у том смислу, и наравно да ће и та сарадња двије установе заиста бити сјајна – закључила је Тривићева.
Предсједник Матице Српске проф. др Драган Станић је рекао да Срби морају мудро водити језичку политику, јер се стандардизовањем српског језика рјешава и питање интеграције читавог српског народа и истакао да му је изузетно драго што су сви на цијелом српском културном простору постали свјеснији да Срби морају водити заједничку, глобалну културну политику.
– Она треба да буде политика читавог народа, ма где ми живели, пошто имамо више држава, а има доста света и у иностранству. Морамо културом чинити да наш народ буде непрестано свестан свега онога што нас уједињује, чини једном целином и да на томе активно радимо – рекао је Станић и истакао да Срби морају сами рјешавати питање стандардизације српског језика, што је посебно осјетљива ствар због тога што су окружени другим типовима стандардизације и напоменуо да народ у Републици Српској „то добро зна“. – Дакле, ако ми бринемо о нашем српском језику и стандардизујемо га на целовитом простору, уважавајући све разлике које постоје пре свега у односу на изговор екавски и ијекавски који морају бити два плућна крила истих плућа којима дишемо, онда решавамо питање, између осталог, и интеграције читавог српског народа без обзира на то у којим државним околностима и под каквим условима он живи и ради.
Према ријечима предсједника најстарије српске књижевне, културне и научне институције, то је важно не само због језика, него уоште, због опстанка српског народа.
– Велики сам оптимиста у погледу будућности српског народа, а једно од основних упоришта у свему томе чини ми се да јесте Република Српска која је самосвесна и у културном и у политичком и у сваком другом смислу и знаће, заједно са другим деловима српског народа и са другим државним ентитетима, а видећемо колико ће их бити, да то гради на добар, мудар начин – рекао је Станић и изразио увјерење да ће то показати читавом свијету да српски народ обезбјеђује стабилност, мир, континуитет у једном цивилизованом и културном развоју читавог човјечанства.
Говорећи о заједничком пројекту са Представништвом Републике Српске у Србији на издавању правописа, нормативне граматике и рјечника за ијекавски изговор, Станић је истакао да је то добро свједочанство активног рада.
– Ми смо се договорили са нашим пријатељима у Представништву Републике Српске у Београду, да се побринемо да оне кључне књиге које говоре управо о самим темељима језика и добре језичке политике буду доступне на целом српском језичком подручју, како на екавском, тако и на ијекавском – рекао је драган Станић, председник Матице српске.
Директор Београдске филхармоније Иван Тасовац послао је снажну поруку:
Београдска филхармонија, као најбољи оркестар у Србији, припада колико Београду толико и Републици Српској, колико било ком граду у Србији толико и било ком граду у Републици Српској, јер наша публика се налази апсолутно свуда, а Београдска филхармонија је музичка репрезентација Србије.
– И као што сте навија за репрезентацију Србије свуда, тако се навија и за Филхармонију, или како ми волимо да кажемо: музика се слуша, Београдска филхармонија се воли – рекао је Тасовац и додао да члановима Београдске филхармоније свака сарадња са Републиком Српском представља огромно задовољство, јер имају осјећај да долазе кући, код својих.
Тасовац је изразио наду да ће када прође „читава ова корона, која није само музичка“, Филхармонија дати потпуно нову динамику и потпуно нови квалитет у комуникацији са публиком.
– А, док то не прође, Београдска филхармонија је започела нешто што је музичка револуција у редефинисању концертног простора – рекао је Тасовац и појаснио да Београдска филхармонија, због малог броја људи који могу да их слушају на концертима, све своје концерте снима, а затим са партнерима који су све водеће компаније у својим областима, емитује снимке своје музике у њиховим просторима.
– Чини ми се да је можда сада идеалан тренутак да се и различите институције из Републике Српске прикључе том пројекту ‘Музика свуда’ и да се, док не прође ова гужва, на тај начин дружимо – закључио је Тасовац.
Директор Народног позоришта Републике Српске Маја Додиг је рекла да је овом позоришту, које обиљежава 90 година рада, а до сада је са пет представа учествовало у манифестацији „Дани Српске у Србији“, од изузетног значаја подршка Представништва Републике Српске у Србији.
– Оно што је важно за умјетнике су управо мјеста сучељавања, размјене искустава, тако да је то за нас врло драгоцјено. Могу да истакнем да је та сарадња Народног позоришта Републике Српске са нашим Представништвом у Србији у континуитету – рекла је Додигова.
Маја Додиг је захвалила Представништву Републике Српске у Београду што је омогућило да један сегмент документарног филма поводом 90 година рада и постојања овог позоришта буде снимљен у Вили Републике Српске на Дедињу. Ријеч је о филму у продукцији РТРС-а, који би требало да буде завршен у новембру или децембру ове године, а угостили су и значајна имена из Србије.
Додигова је најавила да ће Народно позориште већ 21. октобра путовати на гостовање у Србију, у Зајечар, гдје ће одиграти представу „Злочин и казна“ и истакла да се очекују и три премијере до краја године – 18. октобра представе „Златно доба“, првака позоришта Жељка Стјепановића, 30. октобра представе „Дервиш и смрт“, режисера Дејана Пројковског из Сјеверне Македоније, а од 1. новембра настављају рад на пројекту „Странци у ноћи“, режисера Слађане Килибарде.
Додигова је указала да је позориште и „поглед у будућност“, те да је неопходно имати свијест да националним вриједностима и да у том духу треба градити и дјеловати.
Глумац Љубо Божовић, који је на овој манифестацији у претходних седам година у више наврата учествовао са монодрамом „Вук Стефановић Караџић“ Милована Витезовића и, како је истакао, у градовима Србије наилазио на диван пријем публике, која је била жељна разговора са људима из Српске.
Божовић је напоменуо да је и монодрама настала у сарадњи са људима из Србије, па је и сам костим и шминку радио у Народном позоришту у Београду.
– Велико је задовољство представити се нашој браћи у Србији. Некад заболи колико не знају о неким нашим умјетничким подвизима, културним догађајима, и онда је то јединствена прилика да им се представимо – рекао је Божовић.
Он је открио да се ухватио у коштац са ликом Вука Стефановића Караџића, иако није било лако играти једну такву историјску личност, коју како је рекао, знају и мали првачићи, зато што је желио да пружи допринос очувању српског језика.
– Требало је визуелно поистовјетити се са тим ликом и онда у монодрами, тексту изнијети сав живот Вука Караџића, људе које је сретао на својим бројним путовањима, дјела која је оставио иза себе, бројне народне пјесме, приповјетке, прву граматику, рјечник који је радио, тако да ја волим да кажем моја монодрама је један добар час српског језика – закључио је Божовић.