На Међународном београдском сајму књига у понедјељак, 26. октобра, свечано је отворен 16. репрезентативни наступ Републике Српске, који се ове године одржава под слоганом „Постојати. Носити идентитет“ и посвећен је обиљежавању 65 година од додјеле Нобелове награде за књижевност Иви Андрићу.
Наступ организује Представништво Републике Српске у Србији, које већ 16. пут на овој значајној културној манифестацији представља издавачку продукцију, књижевно, културно и научно стваралаштво Републике Српске.
Свечаном отварању присуствовали су министар просвјете и културе Републике Српске Боривоје Голубовић, министар за европске интеграције и међународну сарадњу Златан Клокић, шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић и бројне званице из Републике Српске и Србије.
Голубовић је истакао да слоган овогодишњег наступа изражава однос Републике Српске према култури и насљеђу, нагласивши да је књига један од најзначајнијих чувара тих вриједности.
„Постојати значи имати своје памћење, језик, стваралаштво, традицију, а носити идентитет значи чувати оно што смо наслиједили и обогаћивати га новим дјелима“, рекао је Голубовић.
Он је поручио да је важно његовати стваралаштво великана српске књижевности, попут Филипа Вишњића, Петра Кочића, Јована Дучића и Алексе Шантића, али и подржавати нове генерације писаца и издавача. Истакао је да је улагање у књижевност и издаваштво истовремено улагање у образовање, духовни развој и будућност друштва.
Цицовић је нагласио да слоган „Постојати. Носити идентитет“, преузет из Андрићевог обраћања приликом примања Нобелове награде, носи снажну поруку о значају очувања идентитета и културног насљеђа.
„Постојати не значи само да се буде присутан, већ да се има свој глас. Носити идентитет значи сачувати тај глас, учинити га препознатљивим и оставити га у насљеђе онима који долазе“, истакао је Цицовић, додајући да идентитет није препрека отворености према свијету, већ основа за упознавање других и достојанствено представљање сопствене културе.
– Наша порука са овогодишњег Сајма нека буде јасна: да знамо ко смо, да чувамо оно што јесмо и да имамо снаге и стваралачке слободе да то што јесмо пренесемо будућим генерацијама – поручио је он.
У оквиру свечаног отварања приказан је архивски снимак додјеле Нобелове награде Иви Андрићу у Стокхолму, који су уступиле „Филмске новости“. О Андрићевом језику и стилу говорио је професор Милош Ковачевић, истичући трајни значај његовог књижевног стваралаштва.
„Андрић је једноставно човјек који је успио да пише тако да нам се свима чини да бисмо могли тако писати. Имао је ту крилатицу да је најтеже писати једноставно. Његова реченица у ствари није једноставна. Она је уткана у ткиво српске народне реченице“, рекао је Ковачевић.
Он је навео да су извори Андрићевог језика и стила Вук Караџић, Његош и српске народне пјесме, нагласивши да Андрићево дјело представља трајни узор књижевног израза.
Министар за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске Златан Клокић изјавио је да је представљање Српске на 69. Међународном београдском сајму књига прилика да се публици приближе књижевност и издаваштво, али и култура, традиција и вриједности које чине њен идентитет.
Клокић је оцијенио да је ријеч о једној од најзначајнијих манифестација ове врсте у региону и Европи, те захвалио Представништву Републике Српске у Србији, које традиционално организује наступ издавача из Српске и доприноси афирмацији њиховог рада.
На репрезентативном штанду Републике Српске ове године представља се 100 издања 37 издавача, а у програму учествује 131 аутор, научник, књижевник, професор и други учесници.
Програм обухвата 38 догађаја, међу којима су 35 промоција издања објављених између два сајма, књижевно вече писаца из Србије, Републике Српске, Црне Горе и расијања, уручење Повеље успјеха и представљање наступа Републике Српске.
Посјетиоци ће од 26. до 30. октобра имати прилику да се упознају са богатом издавачком продукцијом Републике Српске, која обухвата савремену књижевност, научне и стручне радове, монографије, историјска свједочанства, зборнике, часописе и друге публикације које свједоче о културном и духовном насљеђу и чувају завичајну баштину.