Шеф Представништва РС Млађен Цицовић истакао је да је на ранијим скуповима закључено да су поступак успоставе нових земљишних књига и хармонизација земљишно-књижних и катастарских података у Федерацији БиХ апсолутно нетранспарентни.
„Због таквог поступка је Влада Републике Српске у октобру 2020. донијела закључак којим је наложено да се обезбиједи стручна правна помоћ људима поријеклом из Федерације БиХ који полажу право на земљиште у овом ентитету“, рекао је Цицовић.
Додао је да је крајем 2020. Влада Републике Српске расписала и јавни позив избјеглима да се јаве специјализованим подручним канцеларијама ради правне помоћи и да су за два мјесеца кампање у прошлој години формирана 3254 нова предмета, што је око 78 одсто од броја формираних предмета током претходне три и по године.
„Вјерујем да ћемо заједничким дјеловањем подићи видљивост значаја заштите имовинских права Срба поријеклом из Федерације БиХ у току процеса усклађивања података о непокретностима у том ентитету и допринијети заштити њихових имовинских и осталих права“, рекао је Цицовић.
Портал „Српска земља“ /srpskazemlja.org/ пружиће за Србе који полажу право на имовину у Федерацији БиХ све информације о њиховој имовини и начину како да је задрже и спријече њено отимање, рекао је предсједник Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ Ђорђе Радановић, који је и координатор рада канцеларија за правну помоћ Републике Српске.
„То је минимална морална култура насљедника према прецима. Уколико је већ дошло до одузимања имовине, власници имају механизам да је врате“, истакао је Радановић на конференцији за новинаре.
Према његовим ријечима, ако Србин види да је дошло до неке злоупотребе, он може у складу са Законом о земљишним књигама ФБиХ, чланом 60, поднијети захтјев да се исправи неисправан упис који је током хармонизације извршила грунтовница, земљишнокњижни уред, односно надлежни суд.
„Према том члану, ако се успостави да је упис у земљишнокњижном улошку неисправан због одговорности земљишнокњижног уреда, тада ће он неодложно уписати забиљежбу, односно покренути забиљежбу потраживања Србина према земљи“, најавио је Радановић.
Да би појаснио на који начин се отима имовина Србима у ФБиХ, Радановић је навео случај отимања 10 дунума земље породице Дамјановић из Илијаша.
Он је нагласио да је укупна површина земље коју посједују Срби у Федерацији БиХ сразмјерна површини два и по Београда, односно једнака подручју Косова и Метохије.
Вршилац дужности директора Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Србије Арно Гујон указао је да данас око 400.000 Срба полаже право на некретнине у ФБиХ.
Он је нагласио да није праведно да они губе своју дједовину само јер нису правовремено обавијештени да је њихова имовина предмет поступка и позвао их да се информишу и то спријече.
„Апелујем да сви Срби широм света провере да ли земља њихових предака и даље носи име њихових породица. Са наше стране ми ћемо наставити да се заједно боримо за поштовање основних људских права и права Срба на своју имовину“, рекао је Гујон.
Комесар Комесаријата за избеглице и миграције Србије Владимир Цуцић изјавио је да у преко 60 од 79 општина у ФБиХ не постоје никакви регистри и позвао насљеднике да, како је рекао, заштите коријен да би знали ко су и одакле су.
„Од 1.864 катастарске општине, бар из 1.500 нас никада нико обавестити неће. Систем тако функционише. Говоримо о систему који признаје беговске тапије. Ово је други пут у 20 година да се покушава да отму имовину“, рекао је Цуцић, који је данас са Радановићем потписао и Споразум о сарадњи у области заштите и остваривања имовинских и стварних права избеглих и расељених лица и других лица која полажу право на некретнине у Федерацији БиХ.
Предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије Милимир Вујадиновић указао је да је више од пола милиона људи насилно расељено са простора Федерације БиХ, а да Србија, која је увијек за њих била уточиште, сад преко својих институција покушава да им помогне.
„Ми ћемо дати све од себе да информација допре до људи“, навео је Вујадиновић и подсјетио да су у два мјесеца заједничке појачане кампање у 2021. години формирана 3.254 нова предмета.
То нису 3.254 појединца. То су 3.254 дедовине. Циљ је градити неке нове идентитете и одбрану права на имовину и идентитет нашег народа као аутохтоног на Балкану“, рекао је Вујадиновић.
