Промоције су почеле у 11 сати на штанду представљањем издања Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске „Атлас злочина над Србима током Одбрамбено-отаџбинског рата 1992”, „Жртве Одбрамбено-отаџбинског рата” и „Дјеца жртве рата 1991-1995”.

Начелник Одјељења за истраживање рата Виктор Нуждић истакао је да је данас представљени „Атлас злочина над Србима током Одбрамбено-отаџбинског рата” само први том који ће се наћи пред читаоцима, док ће Центар у наредном периоду публиковати злочине над Србима који су извршени 1993, 1994. и 1995. године.

„`Атлас` садржи 1.300 страница и у њему је обрађено 76 стратишта српског народа током 1992. године, а обрађено је више од 2.000 цивилних и војних жртава ратног злочина. Приказан је велики број експлицитних фотографија јер је то адекватан начин да прикажемо сву страхоту рата, а објављене су фотографије скоро 90 одсто жртава”, рекао је Нуждић.

Он је навео да је свако стратиште обрађено територијално, али да су пратећи и хронолошки принцип, догађаји описани без субјективних оцјена, све је поткријепљено материјалним доказима, за сваку жртву наведен је датум рођења, мјесто страдања.

„Читаоци ће имати прилику да се информишу која војна формација је учествовала у злочинима над цивилима и заробљеним војницима”, рекао је Нуждић.

Историчар Предраг Лозо истакао је, говорећи о публикацији „Жртве Одбрамбено-отаџбинског рата” да је Република Српска прва државна творевина код Срба, која је у 20. вијеку институционално пописала своје жртве.

Лозо је навео да су пописане 35.042 жртве српског народа у стварању Републике Српске, али и Републике Српске Крајине, истичући да је то пописивање веома важно зато што је тиме смањен простор за манипулације попут оних са Јасеновцем и сличним стратиштима.

Историчар Никола Берковић навео је да су у публикацији „Дјеца жртве рата 1991-1995” обрађене страдале особе животне доби до 18 година страдале од 1991. до 1995. године, као и дјеца страдала након рата, а као посљедица ратних дешавања.

Берковић је навео да је у публикацији обрађено 1.418 страдале дјеце, од којих је њих 34 одсто смртно страдало, 30,2 одсто је рањено, а 31 одсто дјеце је било у логорима, затворима или кућним притворима.

У сали „Борислав Пекић” је у 14 сати представљен Трећи том Енциклопедије Републике Српске Академије наука и умјетности Републике Српске, за коју је предсједник те академије Рајко Кузмановић рекао да треба да допринесе ширењу знања о Српској и заштити њеног идентитета, језика, писма, историје, културе, традиције.

Кузмановић је навео да Енциклопедија треба да послужи као лична карта, незаобилазан приручник систематизованог знања из разноврсних научних дисциплина, културе и умјетности.

Он је истакао да је у изради Енциклопедије посвећена значајна пажња историјским чињеницама, јер, како је подсјетио, није непознато да многи квази-историчари у неким бившим републикама Југославије, а посебно у Сарајеву, настоје да дисквалификују оно што је српско и што припада Републици Српској.

„Зато Енциклопедија те неистине обесмишљава, приказујући истину на бази провјерених података. Из тих разлога наведено је много података о култури српског народа. Посебан значај Енциклопедије је што обрађује сва насељена мјеста у Републици, којих има 2.696”, рекао је Кузмановић на промоцији.

У писању овог тома учествовало је 16 редакција или 336 аутора из различитих области рада и стваралаштва, а објављивање четвртог тома Енциклопедије Републике Српске очекује се до краја ове године.

У наставку промоције је представљено и неколико публикација Академије из области медицине, умјетности, привреде и пољопривреде.

Чланови Академије наука и умјетности Републике Српске представили су данас и издања Академије зборник радова „Савремени материјали” и часопис „Савремени материјали”, монографије „Рехабилитација послије можданог удара” и „Новине у дијагностици, лијечењу и превенцији акутног коронарног синдрома”.

Представљена је и монографија о академском сликару Миливоју Унковићу „Унковић”, као монографије „Ограничења и изазови у биљној производњи”, „Од генетике и спољне средине до хране”, „Перспективе развоја прехрамбене индустрије” и „Биомаса у одрживом кошићењу обрадивог земљишта”.

Приче два бивша заточеника злогласних логора за Србе – „Силоса” у Сарајеву и „Лоре” у Сплиту о страхотама кроз које су прошли током деведесетих година преточене су у двије књиге које су данас промовисане у 14.30 на штанду Српске у организацији Удружења логораша Републике Српске.

Ријеч је о роману Јанкице Самоуковића „Прича о никоме и ничему” који је издао „АС оглас” из Зворника и збирци прича „Себи у повјерењу“ Раденка Којовића у издању „Просвјете” из Берковића.

Самоуковић, који живи у Вишеграду, рекао је да његов роман говори о логору „Силос”, али сматра и да је то књига о једном људском животу, особи која је проживјела неке лоше ствари у том рату, како се тада и послије тога са свим тим носила и успјела да од себе направи човјека способног да се опет радује животу и напише књигу.

Стеван Ђуровић, пуковник у пензији, рекао је да све што се налази у осам поглавља романа заиста оцртава људску душу, да се аутор ослања на природу којој даје све почасти, те на предиван начин описује разлику између џелата и жртве.

„Џелат у роману је кукавица, има оружје и глас који пријети, а одлика оних који вичу и пријете немоћнима је одлика кукавице. Аутор описује колико је жртва, која нема ништа, много јача од онога који мисли да има све. Истовремено, у осталим поглављима, аутор показује колико је наследио свега онога што је вредно у људској души. Из њега су писали преци, душа, традиција, све оно што је вредно“, истакао је Ђуровић.

Професор Радомир Ћук рекао је да су приче „Себи у повјерењу” професора Којовића аутентичне приче о злогласном логору „Лора” у Сплиту гдје је у 12 прича испричано 12.000 мука, које нормалан људски разум не може ни замислити.

„Приче су постављене помало ретроспективно, прва се дешава у Београду, када су већ размијењени, а онда тече прича о томе шта су доживјели у казамату, док у посљедњој причи аутор размишља о томе шта чинити даље”, навео је Ћук.

На штанду Српске  данас је у 15:30 промовисано издање Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица „Студентска бригада Војске Републике Српске”, аутора Горана Латиновића али и књига „Одсутна одбрана: митровданске офанзиве на источну Херцеговину 1992. и 1994” аутора Предрага Лозе.

Горан Латиновић је испричао да је војно-политичка ситуција у којој се 1994. године нашла Република Српска довела до мобилизације студената оба јавна универзитета у Српској, те да је у саставу Првог Крајишког корпуса формирана Прва студентска пјешадијска лака бригада Војске Републике Српске, која је имала више од 2.100 припадника.

Он је указао да је постојање студентске бригаде једно од специфичности Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске и да се никада раније није десило да су студенти мобилисани и груписани у једну бригаду.

„Студентска бригада била је једна од најтрагичнијих страница у историји универзитета у Бањалуци. Студенти су када је било потребно служили својој отаџбини и показали да је то било историјско доба српског народа”, рекао је Латиновић.

Лозо је подсјетио да је рат са територије Хрватске свјесно пренесен на територију БиХ, а Херцеговина је, осим Посавине, билa једно од главних жаришта преноса.

Он је оцијенио да се генерација, која је учествовала у митровданским офанзивама и одбранила Невесиње, Херцеговину и јужни крак Републике Српске, тим биткама везала у епској вертикали Херцеговине, која траје још од устанака против османлија, а да су ексхумације јама почетком деведесетих година „отвориле очи херцеговачком народу да не дозволи да се понови 1941. година”.

„Мислим да је та генерација управо офанзивама рекла одлучно не новом егзодусу, као што је и Република Српска рекла одлучно не геноциду какав нам се догодио у НДХ”, рекао је Лозо.

У сали „Борислав Пекић” у 17 сати је представљен „Ратни дневник – Пале 1993-1995” Јени Лигтенберг на енглеском језику у издању Матичне библиотеке Источно Сарајево и приказан филм „Јени, мало свјетло са запада” редитеља Слободана Симојловића у продукцији Кинотеке Републике Српске и Матичне библиотеке Источно Сарајево.

Филм је снимљен по мотивима ратног дневника фармацеута Јени Лигтенберг, која је из Холандије дошла на Пале у намјери да донесе хуманитарну помоћ, али је у ратној болници Коран остала три године, несебично помажући рањеницима, пацијентима и свима којима је то било потребно. Она је у својој борби да докаже да су и Срби жртве рата, у ратној болници Коран радила без плате и пензију, стечену у Холандији, трошила на рањенике и дјецу погинулих бораца купујући им гардеробу и све што им је требало.

У 18 сати на штанду Српске су представљена издања Бесједе и Бања Лука колеџа. Ненад Новаковић је рекао да се представила са неким репрезентативним стварима као што је монографија аероклуба Приједор која говори о клубу и ваздухопловству уопште у Југославији 70-тих и 80-тих година.
Новаковић је казао да је представљено и издаваштво Бања Лука колеџа и Бесједе са својим научним дјелима и зборницима, који су значајни и за развој науке и уопште развој образовања у Републици Српској, као и едиција Атрибут која излази у оквиру издавачке куће Бесједа излази већ пет година.

Књига „Три боје отаџбине” у издању РТРС је промовисана у сали „Иво Андрић” у 19 сати, и говори о настанку Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату и борби за њено очување.

Издање које је представљено заокружује цјелину коју чине документарни филмови и телевизијске емисије о рађању Републике Српске и њеном међународном признању ратификацијом Дејтонског мировног споразума. Састоји се од интервјуа са личностима које су директно учествовале настајању Републике Српске.

Пројекат „Три боје отаџбине” обухвата предратни период – од појаве плурализма, затим ратни, али и поратни период.

У савременом, електронском времену, догађај се није десио ако није забиљежен камером. Управо тај допринос РТРС овјековјечен је овом књигом.