У организацији информативно-политичких портала „Све о Српској и „Факти“, уз подршку Представништва Републике Српске у Србији, у Београду је, у уторак, 7. октобра, одржана трибина под насловом „Шта је одговор Српске на агресију протектората“.
На трибини одржаној у Прес центру Удружења новинара Србије говорили су: Миломир Степић, Ненад Кецмановић, Александар Раковић, Александар Павић, Предраг Ћеранић, Слободан Рељић, Душан Пророковић и Небојша Малић, док је Бранко Лукић приложио своје излагање. Уводну ријеч у име организатора трибине дао је шеф Представништва Млађен Цицовић, а трибину је модерирао уредник портала „Све о Српској“ и „Факти“ Ђуро Билбија.
У уводном излагању Млађен Цицовић је навео: „Тридесет година од потписивања Дејтонског мировног споразума, толико је и од тренутка кад су велике силе гарантовале његово провођење и примјену. Тридесет година траје одбрана уставне позиције Републике Српске, одбрана Дејтонског споразума од политичког Сарајева и тзв. међународне заједнице и њених ‘високих’ представника, који су непрестаним правним насиљем наметали неуставне институције, законе и одлуке којима се пред очима западних великих сила, а понегдје и уз њихову помоћ урушавао и урушава тај њиховим потписима гарантован Дејтонски споразум.“
Цицовић је нагласио да врхунац правног насиља над српским народом и државом је смјена Предсједника Републике Српске и наметање избора на којим би, планирано је, требало изабрати нашег предсједника по њиховој вољи.
„Одговор томе би био у јединству и саборности српских политичких партија. Нажалост, то се није десило, тако да сада одлука власти да изађе на изборе јесте покушај да сачува Републику Српску и да спријечи да нам протектори наметну свог предсједника. Тако ћемо и наредне редовне изборе, 2026. године, дочекати политички спремни и успјети да без утицаја странаца изаберемо своју власт у својој Републици Српској и своје представнике у заједничким институцијама БиХ,“ рекао је Цицовић и истакао да тако и само тако ћемо моћи да наставимо нашу борбу за слово Дејтона, за коначно и заувијек враћање Републици Српској одузетих надлежности, тј. враћање БиХ на ‘фабричко подешавање’, БиХ дефинисане Анексом 4 – дејтонског мировног споразума као државне заједнице два ентитета /Републике Српске и Федерације БиХ/и три конститутивна народа /Срба, Хрвата и Бошњака/.“
„Прави одговор протекторима је побједа на наметнутим изборима; то је сада чврста одбрана наших права и могућности, али то – знамо – неће зауставити наше непријатеље да и даље злораде на урушавању наших права и слобода, и зато: инсистирање на јединству и саборности, заштити српске традиције и вјере, језика и писма требало би да је наше трајно опредјељење, јер само сигурни у томе бићемо сигурни и у свему осталом – у политичком, привредном и сваком другом народном послу,“ закључио је Цицовић.
Поновно преузимање иницијативе за Српску је питање опстанка, уз бескомпромисно непризнавање Шмита, укидање ОХР и обесмишљавање институције Уставног суда БиХ, који има улогу пуког инструмента бошњачког унитаризма, оцијенио је Миломир Степић.
У наставку је упозорио: „Република Српска се нашла у позицији да ‘изгуби темпо’ који је имала и који је симболизовала идеја раздруживања, те да повлачи изнуђене потезе. Поновно преузимање иницијативе мора, с једне стране, бити усмерено не – као до сада – на мање-више ‘њежно’ релативизовање позиције лица које се представља као Високи представник, већ на оштро, бескомпромисно и потпуно његово дезавуисање и ‘атрофирање’ функције. Упоредо, с друге стране, неопходно је по сваку цијену и до краја обесмислити институцију Уставног суда БиХ, који без српских представника а са учешћем странаца, има улогу пуког инструмента муслиманског/бошњачког унитаризма.“
У томе би, сматра Степић, Република Српска пресудну помоћ требало да има у координисаном дјеловању са Србијом и наклоњеним страним факторима, а да искористи тридесетогодишњицу Дејтонско-париског споразума како би на међународном плану афирмисала своју приврженост његовим изворним принципима и одлукама.
Политиколог Ненад Kецмановић изјавио је да је руководство Републике Српске учинило много да се проблеми са којима се суочава Српска интернационализују и раскринка штетна улога Kристијана Шмита.
„Док су му Марфи, Шмит, Суд Бих притезали свилен гајтан у тамном вилајету, Додик је интернационализовао проблем, Цвијановић се одазвала позиву Ландауа у Вашингтон, а он по ко зна који пут отишао у Москву,“ истакао је Кецмановић
Нагласио је да не треба потцјењивати способност ЕУ да се привремено консолидује и одложи пад, повеже се са америчким крилом неолибералне интернационале и покаже мишиће у своме балканском дворишту, али исто тако не треба ни прецјењивати снагу и спремност српских пријатеља да им се, стани-пани, супротставе и крајњим средствима.
„Међутим, објективно, ситуација по Српску и није тако лоша јер Додик и без предсједничке функције остаје предсједник СНСД. На челу СНСД и коалиције, он преко партије контролише парламент и спикера, премијера, владу, министре,“ рекао је Кецмановић и додао да приговори Сарајева да се пресуда против Додика односи на све јавне функције које финансира држава не стоје јер се у Српској странке не финансирају из буџета.
Указао је: „Предсједник Републике ако није истовремено и на челу доминантне странке, а поготово ако га бирају посланици у скупштини, има више репрезентативну улогу. Слиједећи ову логику, повлачењем Додика са позиције предсједника Републике неће се ништа битно промијенити“.
Кецмановић је истакао да би посредовање Владимира Путина између Бањалуке и Сарајева било освјежење:
„То би заиста било освјежење у односу на 30-годишњу монотонију врћења у босанском лавиринту у режији колективног Запада. За посредовање је потребан ауторитет. Да ли га имају Урсула фон дер Лајен генералица без војске, или Мерц, Макрон, Стармер који и код куће једва држе главу изнад воде, хировити Трамп који својим изјавама збуњује и непријатеље и савезнике. Или га има Владимир Владимировић? Ономад се у Сочију састао са Додиком, изразио задовољство што га поново види и честитао му празник српског јединства те оцијенио да свако ко намеће рјешења треба да оде и да у БиХ треба покушати разговарати. Русија предсједава октобарском сједницом СБ УН на дневном реду је БиХ, а руски амбасадор ће представити извјештај Републике Српске. Њемачка није чланица Савјета безбједности. Улива наду!“
„Нема повлачења, добро је да је на ову наметнуту одлуку о изборима власт у Републици Српској реаговала тако да ће владајућа коалиција изаћи на те изборе и покушати да побједи, јер ја сам увјерен да имају бољег кандидата и да ће побједити,“ истакао је на трибини историчар Александар Раковић.
Додао је: „Након одлуке Суда БиХ и расписивања предсједничких избора од стране политичког Сарајева, Република Српска се сусрела са опасним покушајем да јој се наметне институционални дуализам и инсталација нелегитимног предсједника кога би бирали опозиција и СДА. Ипак, одлуком СНСД да изађе на те изборе, избјегнут је институционални дуализам, с два предсједника. Како год да се текућа политичка криза разријеши на предсједничким изборима, потребно је на вријеме промишљати како даље и на који начин избјећи слично наметање у будућности.“
Политиколог Александар Павић истакао је важност побједе кандидата владајуће коалиције на изборима и наставио:
„Журба СДС-а да истакне кандидата на нелегитимним превременим предсједничким изборима које је заказала ЦИК БиХ натјерала је и водећу владајућу странку СНСД да истакне свог кандидата, ради спрјечавања могућности двовлашћа који би Сарајево и спољни фактор искористили за дестабилизацију Републике Српске. Нажалост, потез СДС-а је онемогућио јединство у борби против колонијалне управе у БиХ и њемачког држављанина Шмита који се лажно представља као високи представник. Стога ће бити потребно да се недостатак јединства надомјести још чвршћом и луциднијом политиком одбране од нових Шмитових узурпација и подривања уставног поретка Српске, и још већом ријешеношћу у борби за коначну деколонизацију – ако не БиХ, а онда бар Републике Српске.“
Павић је увјерен да ће се политичка сцена Српске још јасније дијелити на оне који су противници колонијалне управе и оне који се на њу ослањају. У суштини тога ће бити идеолошка борба која се све јасније дефинише унутар држава широм свијета – глобалисти против антиглобалиста, униполаристи против мултиполариста, компрадори против суверениста. Од тога ко побиједи зависиће и судбина Републике Српске и српског народа и државности уопште.
Предраг Ћеранић, декан Факултета безбједносних наука у Бањалуци додао је да треба радити на јачању веза у области културе, образовања и уопште духовног садржаја са земљама које су се показале као истински пријатељи Српске. Прије свега са Русијом.
Протекторат, односно неоколонијализам којем је изложена Република Српска, истакао је Ћеранић, „за циљ има парализу њених институција и даљи пренос надлежности са Српске на ниво заједничких органа. За очекивати је да на удару буде образовање, потом и полиција, кроз прилагодљиве форме. Интеграција у БиХ је можда најприкладнији термин којим би се могла назначити настојања политичког Сарајева, потпомогнута Канцеларијом ОХР и западних амбасада.“
Одговор Српске, процијенио је Ћеранић, мора бити јачање институција и даље развијање односа са земљама које су се показале као доказани пријатељи.
Слободан Рељић је сагледавањима на трибини додао:
„Догађаји који драматизују и убрзавају глобалне геополитичке промене удаљавају САД од Западног Балкана који је устројен по логици потребе Америке кад је била једина свјетске суперсиле. Стејт Департмент не шаље амбасадора у Београд девет, а у Сарајеву 7 и по мјесеци, иако је амерички амбасадор реално изнад Високог представника у Сарајеву, а и у Београду је његова улога увелико превазилазила дипломатску.“
„Ту ЕУ, која је испала из свих важних свјетских догађања, види своју шансу. То пријети, сматра Рељић, да украјинизује БиХ и увуче у распадање све сусједне државе, јер ЕУ никад није имала капацитет да рјешава тако сложене односе, а данас не може да рјешава ни своје проблеме.“
Душан Пророковић је указао: „Након побједе Доналда Трампа на предсједничким изборима и проблематизације питања даљег америчког учешћа у украјинском рату, ЕУ се нашла у новим околностима. Са једне стране, рат у Украјини посматра се као егзистенцијални, што значи да нема пристајања на било какве компромисе. Са друге стране, ЕУ нема капацитете да у том рату побиједи без отворене и безрезервне подршке САД. Овакве околности чине постојећу кризу ЕУ још дубљом и узрокују радикалне реакције.“
„Заједно са европским крилом НАТО, ЕУ је отпочела процес милитаризације Старог континента, па у том контексту треба посматрати и њене активности (артикулисане преко Кристијана Шмита) у БиХ. Криза ЕУ, коју Брисел покушава релативизовати радикалним мерама одражава се на стабилност свих европских држава, а крајњи исход овог процес крајње је неизвјестан,“ рекао је Пророковић и упозорио:
„Када је ријеч о Босни и Херцеговини примјетно је да се ослањањем на механизме ОХР и уз позивање на очување легалности и заштиту уставног поретка грубо крше дејтонски принципи и нарушава досадашња пракса, што може изазвати несагледиве посљедице. Неизвјесност остваривања декларисаних циљева у егзистенцијалном рату ствара нервозу, утиче на ирационалне одлуке и доприноси широј дестабилизацији ионако ровите и рањиве Босне и Херцеговине. Усљед свега, Република Српска се налази пред бројним изазовима који могу лако прерасти у пријетње.“
Небојша Малић је оцијенио „да сада када је Бања Лука признала моћ сарајевског ЦИК-а да расписује изборе у Српској, одлуком да се на њих изађе, налазимо се у ситуацији да de facto признајемо пресуду неуставног суда, за непоштовање самозваног Нијемца. Умјесто анализе како је до тога дошло, вријеме је за америчке трикове: јер док сви други губе вријеме расправом зашто нешто не може, они одлуче шта хоће и онда гледају како може.“
„Стратегија и тактика одбране нису дале резултате. Вријеме је да се пређе у напад. Пошто политичко Сарајево и његови спонзори не маре за Дејтонски устав и крше га како им падне на памет, онда он ни Српску више не треба да ограничава. И ту је сад само небо граница, а идеја предсједника Додика о руско-америчкој комисији за Балкан одличан је корак у том смјеру“, закључио је Малић.
Бранко Лукић у тексту свог излагања, који је приложио, написао је да дугорочни план Републике Српске треба да буде наставак приближавања Русији, Кини и земљама глобалног југа и да треба тражити начина да се Српска укључи како у БРИКС, тако и у безбједносне структуре ШОС-а.
„У овом моменту, прије свега, треба тражити од Руске федерације да пружи безбједносне гаранције Републици Српској као што то тражи Украјина од западних сила“ истакао је Лукић.
Лукић је такође написао; „Политика РС треба прије свега да оствари јединство свих политичких фактора у РС. Само јединствени ће успјети да се одупру садашњим нападима. Сви актери морају да превазиђу подјеле и ситне људске сујете те да дјелују одговорно пред српским народом чију судбину држе у рукама“.
Комлетан видео снимак трибине можете видјети ОВДЈЕ