У Београду је данас промовисана књига „Командант у вихору рата“ аутора генерала Родољуба Анђића, у издању Православне фондације из Београда, свједочанство о ратном путу Гатачке бригаде Војске Републике Српске /ВРС/ и других јединица, као и о тешким временима и околностима у којима је одбрањена Република Српска.
Анђић је рекао да је одлучио да напише књигу како би одао почаст погинулим припадницима јединица којима је командовао, међу којима је и 29 младих момака.
„За вријеме мог ратовања у Републици Српској рањен је и 31 млади момак. Међу њима има и оних који су теже рањени. Судбина мојих погинулих и рањених бораца ме је и опредијелила да напишем књигу и подсјетим на њих и њихову жртву“, рекао је Анђић уочи промоције књиге у Прес-центру УНС-а, која је одржана уз подршку Представништва Републике Српске у Србији.
Он је открио да је књигу, као аутентично свједочанство о рату, намјеравао да пише одмах послије рата, али да је тада одустао.
„Видио сам шта људи причају и пишу о догађајима чији сам био учесник, у чему није било нимало истине. Прије три године одлучио сам да напишем књигу, а њен радни наслов био је ‘Истина’. Ипак, рецензенти и други људи су ме увјерили да одустанем од тога, па сам је објавио под овим насловом“, рекао је Анђић.
Он је истакао да су Гатачка бригада и јединице које су јој придодаване имале значајне успјехе, јер су спасавале Калиновик и Трново, а водиле су и тешке борбе на Трескавици, Прењу и у требињском крају.
Адмирал Бошко Антић, који је Анђићу био предавач у Школи националне одбране, рекао је да је у књизи објављена истина о бројним догађајима.
„То се односи и на чињеницу да је генерал Анђић од Гатачке бригаде, која је била у расулу када ју је преузео, створио легендарну јединицу ВРС. Та јединица је под Анђићевом командом извојевала све побједе. Анђића су борци обожавали“, истакао је Антић.
Он сматра да ова књига треба да буде путоказ млађим генерацијама официра који претендују да буду команданти, како би знали какви треба да буду да би их војска цијенила и поштовала.
„Пресрећан сам што познајем доста таквих официра, јер сам као начелник у Школи националне одбране ишколовао 30 генерала и 13 пуковника ВРС, а међу њима је и Родољуб Анђић. Све су то врхунски официри“, нагласио је Антић.
Рецензент Анђићеве књиге Ранко Гојковић оцијенио је да се у њој види висока етика српске епике која се преносила са кољена на кољено, а која није прекинута ни у комунистичком периоду.
„Из књиге се види да је Анђић задржао најбоље традиције српског ратовања, по којима се према заробљеном непријатељу треба поступати као према човјеку“, рекао је Гојковић.
Он је додао да је то насљеђе српског ратовања, које никада није било злочиначко, на неки начин чувано и његовано у Гатачкој бригади под командом генерала Анђића.
„Срећан сам што промовишемо књигу генерала који је био један од елитних војсковођа Републике Српске, који није имао изгубљених битака и који је учествовао у одбрани Републике Српске – највећег државотворног достигнућа српског народа у читавом 20. вијеку“, рекао је Гојковић.