Баш у моменту када су се у медијима БиХ појавиле спекулације, у Бањалуци забринуте, а у бошњачким кантонима злураде, око тога зашто касни Додикова посјета Путину, најављена за крај године, Москва се огласила. Најприје Калабухов, па Лавров, па лично предсједник РФ, а у међувремену је Додик објашњавао да се посјета припрема, да се договара термин, на што су вртили главом и пријатељи и непријатељи Српске, иако су знали да је Путин, поред специјалне операције, водио разговоре у Саудијској Арабији и примао палестинску делегацију, те да ионако има претрпан календар глобалних, посебно евроазијских обавеза. Ипак прошао је новембар који је Додик, сигурно не напамет, раније био најављивао, па и прва недjеља децембра, а позив из Москве му није стизао док су позиви на рочишта у Сарајеву убрзано пристизали.
Истина, судски процес против демократски изабраног предсједника РС Додика на Суду БиХ који води самозвани в.п. Шмит, постепено запада у ћорсокак. Додиков тим одбране, појачан загребачким адвокатом Нобилом, позвао је Шмита као свједока, па ће се овај наћи у трагикомичној ситуацији да објашњава на основу чега се представља као в.п, којим правом је прогласио закон којим штити свој лажни статус. Итд. итд. Унакрсно испитивање свједока Шмита не само да ће забавити публику у судници и вас дуњалук, него ће срушити читав процес. Али, не лези враже, у босанском протекторату све је могуће. Ако Додик испред Српске одра грло бранећи Дејтонски споразум, а они му уведу санкције зато што крши Дејтон, јер су они замијенили слово за дух споразума, зашто онда лажни представник не би могао једноставно да смијени легитимног предсједника. И не би било први пут: Вестендорп је тако смијенио Поплашена.
Да, али Вестендорп је имао мандат СБ УН, укључивши и глас Русије. Шмит нема ни једно ни друго. Напротив! Руски амабасадор Калабухов је подсјетио: У Паризу смо се договорили о три равноправна народа у два ентитета … Министар спољних послова РФ Лавров је прије тога рекао да је Русија забринута за положај Срба у Српској и БиХ … Путин: да је сигуран да ће српски народ издржати …. А не треба занемарити ни изјаву угедне научнице блиске Кремљу са чела државног института за Балкан: „Срби треба да се стрпе још два-три мјесеца док не завршимо специјалну операцију. И који дан доцније: „Запад се плаши Додика!“.
А онда је, са почетком процеса „Колективни Запад против Додика“, Москва појачала темпо пријетњом контра-силе против супер-силе. Руска амабасада у Сарајеву дала је експлицитно саопштење. „Поново изјављујемо да Кристијан Шмит није високи представник у БиХ“.
Покушаји појединих чланова УО ПИК-а да тврде супротно не значи легитимизацију Шмита, већ делегитимизцију Управног одбора. Посљедњи закључци ПИК-а не могу се сматрати ставом међународне заједнице и зато што крше Анекс 4 Дејтонског споразума – Устава БиХ“.
Најзад, 14 децембра огласио се и Владимир Владимировић лично: „Позната нам је ситуација у Српској и БиХ. Оцјене те ситуације се од стране Русије потпуно подударају са ставовима руководства Републике Српске.“ Путин је уз ову круцијалну изнио и своје принципијелно гледиште о будућности Републике Српске и БиХ.
„Што се тиче будућности БиХ и Српске, њу треба да одређују људи који живе на тој територији, без обзира на то каква рјешења покушавају да им наметну, ако желимо да живимо у уравнотеженом свету, на крају треба узети у обзир планове и тежње људи који тамо живе“, поручио је Путин.
„Управо на тим принципима градићемо будућност наших односа са Српском и БиХ,“ рекао је Путин одговарајући на питање новинарке из Републике Српске, бањалучке АТВ.
Додао је да је штета што у Српској и БиХ нема руских медија, те додао да се то питање треба ријешити.
Посљедњи Путинов одговор, везан за одсуству руских медија у БиХ, свједочи да РФ касни у односу на Запад. А то би публику у РС охрабрило у сувереној и неутралној политици, а оној у ФБиХ отворило очи да постоји и алтернативно мишљење и дјелање на глобалном, регионалном и локалном нивоу. Што се пак тиче Путинових оцјена о ситуацији у РС и БиХ и политици његовог руководства Додик их је добио и прије него што је кренуо у Москву. На знање и равнање и њему и Србима и комшилуку и колективом Западу.
Извор: Билтен број 137, Представништво Републике Српске у Србији