Kада је својевремено предсједник Републике Српске Милорад Додик био одлучио да отвори већи број представништва Српске по свијету нико се није питао зашто. Разлог није био у томе што су спољни послови били један од свега три ресора који су Дејтонским споразумом били лоцирани у заједнички Савјет министара БиХ у Сарајеву, него у томе што се то министарство па онда и „босанска“ дипломатија брзо претворило у карикатуру свих заједничких органа. Амбасадоре јесте именовало трочлано Предсједништво БиХ по националном кључу, али су се они понашали као ексклузивни експоненти својих предлагача – ентитета, нација и странака. Једино су ти добијали важне и повјерљиве политичке информације из иностранства, а тако је било и са економским, културним, војними безбједносним сектором. Дошло је дотле да су запослени у амабасадама малтене шпијунирали једни друге и јављали својима у земљи.

Мрежа представништава Репулике Српске за економску, културну, научну и спортску сарадњу проширила се на Москву, Јерусалим, Вашингтон, Беч, Штутгарт, Солун, Брисел и даље, и доживјела je пуно оправдање. Једино је Представништво у Србији изазивало недоумице. Чему Представништво у Београду када се комуникације  између Српске и Србије одвијају, непосредно, брзо готово фамилијарно?  Привредници, културни радници, научници, спортисти и политичари свакоднево циркулишу у оба смјера, без великих царинских процедура. Kолима до Бијељине сат вожње, авионом до Бањалуке лет и краће траје. Kоме је ту уопште потребно представљање Представништва?

Представништво Републике Српске у Републици Србији, настало је трансформацијом ратног и поратног  Бироа РС у Београду који се бавио рјешавањем избјегличких докумената, здравственим осигурањем, рјешавањем борачких пензија исл. Биро је и у новом формату Представништва наставио да обавља и те послове који су временом редуцирани и постало је много више од тога. Са ступањем Млађена Цицовића на мјесто директора,  Представништво је постало отјеловљење „специјалних паралелних веза између Србије и Српске“.  У Дејтонским споразумом су те везе записане како српско-српски односи између ентитета и „матице“ не би били тек пуко дипломатски. Проблем је, међутим, био у томе што те национално важне  прекодринске односе нико није знао да конкретније и садржајније дефинише. Испоставило се да Цицовић зна и шта и како. Са подмлађеним  екипом запослених у новим просторијама у центру Београда и мрежим спољних сарадника успио је да Представништво у најбољем свјетлу и пуном смислу ријечи представи Српску у Србији.  Постоји оно што се зове ситни невидљиви,  а драгоцијени рад: нема у Србији човјека који хоће нешта да уради у Српској или за Српску, а да му Представништво није прва адреса, као што је много привредника, културних радника и политичара из Републике Српске, а да му прва кафа у Београду није у Представништву.

Пошто се у Амбасади БиХ у Београду у турнусима од десетак година смјењују амбасадори из реда бошњачког и хрватског народа, који не немају много ентузијазма ни да ФБиХ, а поготово „мањи ентитет“ представе у Србији, Представништво фунционише као неформална амбасада Српске, а Цицовић  као незванични амабасадор. Наравно, постоје и оне званичне, велике и видљиве активности  Представништва. Највећа, већ традицонална манифестација Дани Српске у Србији, одвија се у септембру већ десетак година. Драмске представе, филмови,  хорски концерти, рецитали, сусрети привредника, умјетника, округли столови научника, премијерне приредбе, промоције итд. представљају  панораму годишњег  културног стваралаштва прекодринских Срба у „матици“. Почело је свечаним отврањем манифестације у Београду и затварањем у Новом Саду, а онда се ширила на десетину градова широм Србије. Цицовић је оне прва анимирао, да би остали тражили да буду укуључени у Дане Српске у  Србији.  Цицовић у фебруара научним скупом учесника из Српске и Србије обиљежава и датум доношења првог Устава РС. Четири пута током године суорганизује Трибине  на којима истакнуити српски интелектуалци, политиколози, историчари, социолози излажу своје научне погледе на актуелне политичке проблеме Републике Српске. Пројекат Подриње окупља општине из Српске и Србије уз двије обале Дрине са циљем да удружи и развије привредне, туристичке, меморијалне исл. потенцијале, које нуди слив ове изузетне ријеке.

Цицовић је са сарадницима развио обимну издавачку дјелатности која дијелом публикује радове из властите продукције, а дијелом вриједна дјела спољних сарадника.  На Београдском међународном сајму књига, Представништво има свој штанд на коме представља књиге издавача из Републике Српске. Представништво повремено организује и студентску праксу у Београду за апсолвенте у Институту „Михајло Пупин“, Политици, РТС-у, Институту „Јосиф Панчић“, уз обилазак споменика, музеја и галерија метрополе Српског свијета.

Прије свега ове двије посљедње наведене активности везане за Сајам, издаваштво, промоције и студентскуа пракса, али и друге дјелатности  Представништва Српске са Цицовићем на челу, подстакли су Сенат Универзитет у Бањалуци да му 7. новембра на свечаној академији поводом поводом 48 година рада и развоја Универзитета у Бањој Луци додијели  високо признање –Повељу Универзитетаза заслуге и изузетан допринос развоју Универзитета.

У образложењу одлуке о додјели повеље Цицовићу стоји да се његовим несебичним залагањем, Универзитет у Бањој Луци сваке године представљао на Сајму књига у Београду на штанду Представништва Републике Српске које обезбјеђује потребну инфраструктуру, организује промоције универзитетских публикација, те одређен број дистрибуира научним и образовним институцијама широм Србије. Такође, захваљујући активностима Представништва Републике Српске, али и ангажовањем Млађена Цицовића, већи број студената Универзитета у Бањој Луци имао је прилику да посјети образовне и културне институције у Србији, али и да похађају студентску праксу у реномираним финансијским институцијама, што је умногоме допринијело повезивању младих са обје стране Дрине.

Поред Цицовића, повеље су додјељене и проф. мр Младену Матовићу, ванредном професору Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци, Душку Ковачевићу амбасадору Босне и Херцеговине у Израелу, Перу Ћорићу, предсједнику Привредне коморе Републике Српске и ЈПШ „Шуме Републике Српске“.

На свечаности су додјељене и Плакете Универзитета за дугогодишњи успјешан рад на Универзитету, као и запажене успјехе у наставном и научноистраживачком раду.