Глас Српске │Пише: Славко Митровић, 24.03.2025. године –
Педи Ешдаун у својој аутобиографији „Сретан живот“ написао је да је његов задатак био „постепена разградња Дејтонског споразума. За обављање мог мандата на располагање ми је стављена Канцеларија високог представника (ОХР) са око 800 запослених и буџет од око 36 милиона евра. А да би ово моје уплитање у сваку пору живота било потпуније, дата су ми и огромна овлашћења (бонска овлашћења) на основу којих сам могао наметати законе, смјењивати функционере и политичаре који блокирају или спречавају имплементацију Дејтонског споразума“.
Високи представници Волфганг Петрич и Педи Ешдаун који су макар имали потврду Савјета безбједности УН, доносили су одлуке о наметању бројних неуставних закона који ступају на снагу чим их објаве на огласној табли ОХР-а, уз пријетећу поруку: „Наведени закон ступа на снагу као закон Босне и Херцеговине, на привременој основи, све док Парламентарна скупштина БиХ не усвоји овај закон у одговарајућем облику, без амандмана и без додатних услова“. Без запете, а поготово упитника.
Кристијан Шмит као представник Њемачке, а не високи представник страна потписница Анекса 10. Дејтонског споразума, кога је Савјет безбједности УН одбацио као приједлог недејтонског (уз то крњег, без Русије), Управног одбора ПИК-а, достигао је врхунац бахатости, ароганције и безобразлука, намећући закон о забрани непоштовања одлука Кристијана Шмита. Допунио је и Кривични закон БиХ да би вануставно „тужилаштво и суд БиХ“ могли наставити са прогоном демократски изабраних највиших функционера Републике Српске – предсједника Републике, предсједника Народне скупштине, предсједника Владе, али и народних посланика, а ако треба и свих Срба. Када кажу рушење уставног поретка БиХ, питање је – који се то члан Устава БиХ руши. Зато и не наводе, јер Република Српска не руши Устав БиХ.
Са становишта њемачке владе именовање Кристијана Шмита за високог представника и насљедника Валентина Инцка на законит начин извршио је Управни одбор Савјета за имплементацију мира (ПИК), који је за то искључиво одговоран, 27. маја 2021. године с 54 од 55 могућих гласова. Одлучно одбацујемо било какве супротне тврдње које су могле произаћи из недавних медијских извјештаја. Само Савјет безбједности Уједињених народа нема конститутивну улогу у именовању високог представника“, наводи се у саопштењу њемачке амбасаде у Сарајеву.
Савјет за имплементацију мира (ПИК) или неформална група земаља како га назива Европски суд за људска права, имао је 55 чланова међу којима и Арбитражно вијеће за Брчко (расформирано 1999. након објављивања коначне одлуке о статусу Брчког), Европска банка за обнову и развој, Међународни комитет Црвеног крста, итд. И сада та неформална група земаља, има право, како каже њемачка влада, да формалном Савјету безбједности УН одузме право утврђено међународним дејтонским споразумом и његовим Анексом 10. који својом резолуцијом потврђује приједлог страна потписница Анекса 10. Дакле, Кристијан Шмит није добио никаква 54 гласа, јер није било ни засједања ПИК-а чије је постојање престало још 2000. године када је одржана посљедња сједница те неформалне групе.
Остао је управни одбор ПИК-а као противправни колонијални остатак самовлашћа тзв. међународне заједнице који је имао 11, а не 55 чланова како саопштава њемачка влада. Русија је иступила и из тог управног одбора. Њемачка влада је очигледно потпуно неупућена у Дејтонски споразум што јој није сметало да пријетећи одузима право које имају стране потписнице Анекса 10. и Савјет безбједности УН. Иначе, Савјет за имплементацију мира као самоизабрано тијело самоизабраних земаља, нема никакво утемељење у Дејтонском споразуму, јер се уопште не помиње па тиме и нема никаква права ни овлашћења.
„ТУЖИЛАШТВО И СУД БиХ“
Устав БиХ ниједном одредбом није утврдио надлежност БиХ за правосуђе па зато није ни предвидио постојање „тужилаштва и суда БиХ“. Ове вануставне институције БиХ су криминалне креације Волфганга Петрича који је у децембру 2000. године одлуком наметнуо „закон о суду БиХ“ и Педи Ешдауна који је 2002. такође одлуком наметнуо „закон о тужилаштву БиХ“. Уједињене нације имају 193 чланице, међу којима је и БиХ, које имају своје уставе и законе које доносе њихови парламенти, а нико нема право да им „намеће“ законе, поготово неки странац. Када је Уставни суд БиХ прегласавањем по двоје српских и хрватских судија од стране два Бошњака и три странца (5:4), потврдио да је наметнути „закон о суду БиХ“ уставан, тадашњи уставни судија и професор уставног права Звонко Миљко у издвојеном мишљењу, дао је прецизну и неумољиву дефиницију: „Не може да постоји Суд Босне и Херцеговине ако га нема у самом Уставу Босне и Херцеговине. Овај закон не би могла да донесе чак ни Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине, па тако ни високи представник који у овом случају ‘супституише Парламентарну скупштину Босне и Херцеговине’ како стоји у самој одлуци Уставног суда. Једини начин за успостављање оваквог суда био би могућ уставном ревизијом, у складу са чланом 10.1. Устава Босне и Херцеговине“. Другим ријечима, прво промијенити Устав БиХ да би се нивоу БиХ додала надлежност за правосуђе, што никада није урађено. Потребу да се вануставно правосуђе макар накнадно „угура“ у Устав БиХ, наводи и професор уставног права Касим Трнка, члан бошњачке делегације у Дејтону, који је у свом раду „Специфичности уставног уређења БиХ“ написао шта би требало урадити у уставним промјенама, које нису прошле у два покушаја -„априлском и бутмирском пакету“ уставних промјена. Трнка наводи да би требало извршити „неопходну конституционализацију (поустављење) већ постигнутих реформи у области система одбране, правосудног система, система опорезивања, обавјештајно-сигурносних служби и других важнијих питања која су, умјесто уставом, уређена законима“. Значи нису уставне, бројне отете и пренесене надлежности и институције на нивоу БиХ настале без уставног основа, а онда политичко Сарајево, западни амбасадори и западне земље итд, кажу да Република Српска, Милорад Додик, Ненад Стевандић и народни посланици, Радован Вишковић и министри Владе Републике Српске, руше уставни поредак доношењем закона из надлежности утврђене Уставом Републике Српске усклађеног са Уставом БиХ.
Покушавају оно што им није успјело изазивањем грађанског рата у БиХ – поробити и подјармити Србе и Српску, понизити, оптужити, осудити, расписати потјернице као да су они, а не исламски терористи из босанског рата по цијелом свијету подметали бомбе, рушили њујоршке куле, ритуално одсијецали главе. И порука Србима: ево видите шта МИ можемо да вам урадимо: да оптужимо и осудимо са вануставним правосуђем, сада не више као инструментом кажњавања, већ оружјем уништења Републике Српске као међународно признатог државотворног ентитета БиХ.
Можемо бошњачким гласовима да изаберемо и српског и хрватског члана Предсједништва БиХ, Младена Иванића и Жељка Комшића, можемо за министре из Републике Српске да изаберемо Мирка Шаровића, Игора Црнатка, Драгана Мектића, ускоро и Небојшу Вукановића, Бранислава Бореновића, као изборне губитнике, можемо шта год хоћемо, а ви Срби који 11 пута узастопно гласате и подржавате Милорада Додика, СНСД и коалицију српских странака, не можете то спријечити. И не смијете се бунити, јер ће „тужилаштво и суд БиХ“ то прогласити за рушење уставног поретка, а Уставни суд БиХ ће хитно телефонски донијети привремену мјеру којом забрањује примјену закона Републике Српске. Који Уставни суд? Је ли то онај Уставни суд БиХ који по Уставу БиХ мора имати девет чланова, у коме судије могу бити само до навршене 70. године живота, чије три стране судије бира предсједник Европског суда за људска права након консултације са Предсједништвом БиХ? Стање у Уставном суду БиХ је сљедеће: има само седам судија, без двоје судија из Републике Српске. Том Уставном суду БиХ предсједава судија Сеада Палаврић, која је 10. новембра 2024.године напунила 70 година. Поред ње ту је и троје страних судија које је изабрао предсједник Европског суда, иако претходно није обавио консултације са Предсједништвом БиХ, јер његов приједлог није никада био на дневном реду сједнице Предсједништва БиХ.
О томе га је упозорио тадашњи српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик писмом од 24. фебруара 2020. године. Додик је у писму навео да је Жељко Комшић, тадашњи предсједавајући Предсједништва БиХ, обмануо Европски суд обећањем да ће извршити консултације. Појединачна обећања резервног бошњачког члана Предсједништва БиХ да ће обавити консултације не значи консултацију са Предсједништвом како изричито и обавезујуће прописује Устав БиХ. То значи да троје страних судија Ангелика Нусбергер (Њемачка), Хелен Келер (Швајцарска) и Леди Бјанку (Албанија), немају правно ваљан мандат по Уставу БиХ и да не могу учествовати у раду као уставне судије. Правно и непобитно – сада Уставни суд БиХ има само троје судија са уставним мандатом, а судије Мирсад Ћеман, Валерија Галић и Марин Вукоје нису Уставни суд БиХ. Зато су на снази закони које је донијела Народна скупштина Републике Српске о забрани дјеловања вануставног тужилаштва и суда БиХ, Високог судског и тужилачког савјета БиХ и СИПА, јер нема никакве привремене мјере Уставног суда БиХ, нити је може бити све док Уставни суд БиХ не буде имао девет судија са правно ваљаним мандатима.
МАРФИЈЕВО И ШМИТОВО СУЂЕЊЕ
Јавна је тајна у Сарајеву, али и у цијелој БиХ, како је дошло до политичког прогона суђењем предсједнику Републике Српске Милораду Додику. О томе пише сарајевски новинар Авдо Авдић, близак сарајевској чаршији и муслиманској сећији: „Бивши амерички амбасадор Мајкл Марфи је идејни творац правног насиља. Није потписник. Потписник је Кристијан Шмит, али ниједну акцију Шмит не би спровео без притиска Мајкла Марфија који је из своје канцеларије, док је гладио плишану зебру, издавао јасне упуте. Марфи је суспендовао Устав Федерације БиХ на 24 сата, Кристијан Шмит је само то потписао. Марфи је суспендовао бошњачки глас приликом именовања Владе Федерације БиХ, Шмит је то само спровео у дјело. Под притиском Мајкла Марфија Кристијан Шмит је криминализирао „неспровођење одлука ОХР-а“. Погледајте у архивама – стотине одлука бх. судова се не спроводи, иако је према кривичним законима неспровођење судских одлука кривично дјело – нема ниједне оптужнице за то. Али има за кривично дјело – неспровођење Шмитове одлуке. Оптужницу против Милорада Додика је, будимо реални, Тужилаштво БиХ подигло под притиском Мајкла Марфија.“ Марфи је отишао па ће Кристијан Шмит издиктирати још ненаписану пресуду Милораду Додику за годину дана затвора и шест година забране обављања јавних послова. Тако је за записник у завршној ријечи и изјавио тужилац Недим Ћосић: „Ми смо радили по упутствима ОХР-а“. Ако је тако радио тужилац, онда ће наставити и судија.
Утицај Марфија као маргарина који се у све мијеша, потврдио је и Драган Човић, предсједник ХДЗ-а БиХ. О томе је прошлог 15. фебруара „Слободна Босна“ писала: „Гријешио сам, признао је Човић окупљеним новинарима, додајући у емотивној исповијести да га је на гријех ‘јако мотивисао’ пријатељ из међународне заједнице, нечастиви Мајкл Марфи. Погријешили смо под притиском пријатеља из међународних институција. То смо једном урадили и никад више. Грешка је кад вас окупи неко извана и каже да морате окупити ту коалицију. То је грешка. Ви сте то гледали и шутјели сте – казао је Човић окупљеним новинарима. Одласком Мајкла Марфија актуелна власт на државном и ентитетском нивоу остала је без координатора, што је битно умањило могућност понављања политичких и уставних акробација којима смо свједочили након Опћих избора 2022. године. Да ли је крхку Човићеву душу саткану од емоција и уставних начела на исповијест потакла чињеница да му се пријатељ из међународне заједнице, који га је навео на гријех, неколико сати раније преко сарајевског аеродрома винуо у небеске висине, или га је на покајање нагнала никад већа поларизација унутар ХНС-а“. О томе је писало и сарајевско „Ослобођење“ под насловом: „Приморан сам на коалицију са ‘тројком’, сви сте шутјели као и ја“.
ПРОПАЛЕ ИЛУЗИЈЕ
Скоро је Урсула фон дер Лајен, предсједница Европске комисије, пред европарламентарцима изјавила: „Вријеме илузија је прошло“. Зар није вријеме да политичко Сарајево спали своје илузије и окрене се унутрашњем договору сада кад нема Мајкла Марфија. Једино унутрашњи договор без странаца може БиХ вратити на пут опстанка.