Глас Српске | ПОГЛЕДИ – Славко Митровић | 20.03.2026. год. –

Шта повезује лажног високог представника, њемачког туристу Кристијана Шмита и Томаса Мана, њемачког књижевника. Ман који је за роман „Буденброкови“ добио Нобелову награду за књижевност 1929. године, аутор је и других ремек д‌јела – „Чаробни бријег“, „Смрт у Венецији“, „Доктор Фауст“.

Ман је као Нијемац, био оштар критичар моралне искварености  Хитлеровог нацистичког режима, кога је описивао као: несрећно створење, чудовиште, протува, аналфабетски брбљивац, луди злотвор, неописиви субјект, ништарија, биједник, фанатични идиот, јадни паметњаковић, огавна душа.

Ман је због својих ставова морао побјећи у Швајцарску 1930. а потом у САД.  У „Писмима њемачком слушаоцу“ позивао је Нијемце на отпор Хитлеру.

Након завршетка рата, 1945. објављује јавно писмо под насловом „Зашто се не враћам у Њемачку“. У њему проглашава све Нијемце одговорнима за злочине нацистичког доба. Занимљив је његов роман  „Исповијест варалице Феликса Крула“ у коме истражује теме идентитета, моралности, преваре и људске лукавости.

Та варалица Феликс открива се као „бог лопова“ и мајстор варања, способан да се прилагоди свакој ситуацији и да изманипулише људе око себе у своју корист. Иза сваког преварантског подухвата крије се његова комплексна личност, пуна сумњи, амбиција и емотивних сукоба, како пише у приказу овог Мановог романа. Сличан Феликс (у преводу Срећко) по имену Кристијан Шмит запао је Босни и Херцеговини. Послала га је Њемачка као несрећу и отровни дар. Ушуњао се као лопов и варалица у БиХ. Једном је изјавио да га је „због специфичности задатка и чињенице да је он био њен човјек од повјерења“ послала Ангела Меркел, њемачка канцеларка.

То је  прокоментарисала Жељка Цвијановић: „Ако неко мора то да изјави, онда је свјестан да стоји на стакленим, неправним и нелегалним ногама. Он сад то користи као неки тобоже историјски важан разлог због којег бисмо ми требали да умремо или од страха или од драгости. Па, то је тако понижавајуће чак и слушати“.

Прије америчких предсједничких избора, Шмит се надао побједи Камале Харис, јер по његовим ријечима „Доналд Трамп, није срећно рјешење“. Шмит се тада жалио што га након силаска са власти, Ангела Меркел није ни поменула у својим мемоарима на преко 700 страна.  Ето колико јој је био важан тај самозванац и варалица.

Али Кристијан Шмит је важан настављачима традиција Вермахта као Хитлерове нацистичке армаде зато што редовно присуствује обиљежавањима јубилеја злочиначке армије, њених дивизија, величајући Герингове ратне пилоте.

Управо је однос према Хитлеровој нацистичкој Њемачкој, повезница  Томаса Мана и Кристијана Шмита. Једнога који је европска књижевна величина и другога који је криминална штеточина.

СЕПСА ЗВАНА КВИНТА

Неформална група западних амбасадора у Сарајеву која се назива „квинта“ кршећи Бечку конвенцију о дипломатским односима трује односе у БиХ мијешајући се у њена унутрашња питања. То је нагласио и Василиј Небензја, амбасадор Русије у Уједињеним нацијама, који каже: „Дубоко смо убијеђени да је нестабилност у БиХ резултат дугогодишње, изразито антисрпске политике западних држава које поткопавају дејтонски систем балансирања интереса. Свима су такође познати примјери очигледног непоштовања БиХ као независне европске државе, као и покушаји мијешања у њене послове. То укључује и постављање њемачког држављанина Кристијана Шмита на мјесто високог представника у БиХ, супротно постојећим процедурама и без сагласности Савјета безбедности, као и све његове касније активности“.

Шмитове активности су биле противзаконски основ за суђење и пресуду предсједнику Републике Српске Милораду Додику. Тај удружени злочиначки подухват и напад на дејтонски уставни поредак БиХ по налогу Шмита и бившег Бајденовог амбасадора Мајкла Марфија, проводили су вануставно „тужилаштво и суд БиХ“, уз асистенцију неуставног Уставног суда БиХ, који све то потврђује. Умјесто да су судије прочитале шта пише на званичној страници ОХР-а, по којој високи представник може наметнути законе само у два случаја – ако се ради о важним законима и ако их претходно није усвојила Парламентарна скупштина на нивоу БиХ.

„Шмитов закон“ о непоштовању његовог лика и (не)ђела, не испуњава ниједан услов чак ни по тим дописаним и фалсификованим „бонским закључцима“. Али то није сметало да судија вануставног „суда БиХ“ Сена Узуновић као свој ратни задатак осуди Додика на годину дана затвора и шестогодишњу забрану јавних функција. И не само то, Узуновићева наставља незаконит прогон диктирајући свима шта треба да раде – да бришу Додика из регистра политичких странака, да му забране да се обраћа јавности, да му не дају да хода по јавним путевима итд.

ФАНТОМ И ЗОМБИ

За западне амбасадоре у Сарајеву, плус Јапан као финансијер и Турска у име Исламске конференције, који себе зову „управним одбором ПИК-а“, Кристијан Шмит је високи представник. То они зову владавином права.  Узгред, Савјет за имплементацију мира (ПИК) је самоизабрано тијело самоизабраних земаља и организација без икакве надлежности по Дејтонском споразуму који га и не помиње. Тај ПИК се не састаје од средине 2000. године, па како може постојати његов управни одбор. Фантом и његов зомби, као што је и антидејтонска БиХ коју су стварали супротно Дејтонском споразуму.

Тог њиховог нелегалног и нелегитимног високог представника Шмита нико од страна потписница Анекса 10. Дејтонског споразума  (Република Српска, Федерација БиХ) није тражио ни звао, зато га није потврдио ни Савјет безбједности Уједињених нација, што су два услова по Анексу 10. да би неко био именован високим представником страна потписница Анекса 10, а не међународне заједнице, ни Уједињених нација како се он сам и како га погрешно титулишу.

Када ускоро оде тај лажни и самозвани високи представник, може се очекивати како ће написати мемоаре и подсмијевати се глупим босанцима који су га слушали и проводили његове одлуке. Могао би додати и причу о пљачки и под‌јели 102 милиона марака са фантомским Вијадуктом, фирмом без сједишта и рачуна које је Шмит отео од Републике Српске. Као што би и Валентин Инцко, као донекле легални високи представник могао ускоро написати нешто слично, уживајући у милионима које је добио по основу мјесечне плате од 25 хиљада евра и бонусу за наметање закона о негирању геноцида.  Иначе, ниједан високи представник није ни могао имати право да намеће законе, ни да смјењује демократски изабране функционере, ни да диктира судовима како ће судити. Сва таква д‌јеловања су кривична д‌јела криминалаца са дипломатским педигреом.

Западне земље су у протеклих тридесет година рушиле Дејтонски споразум на штету Републике Српске и српског народа, директно или кроз наводне реформе. Свјесно су производили нестабилност и трајне кризе и тиме оковали и заглавили БиХ  у непревазиђеној историји сукоба. Отимали су нам надлежности и наметали законе стварајући недејтонску БиХ по жељама и захтјевима муслиманских бошњачких структура, сијући мржњу и нетрпељивост. Нажалост у томе су имали и имају помагаче међу српским странкама и политичарима. За историју бешчашћа остаће записане бројне активности СДС-а и ПДП-а заједно са политичким Сарајевом.

О томе само два примјера: Пружање подршке лажном високом представнику Кристијану Шмиту  срдачним  и снисходљивим дочеком у Бањалуци. Остале су слике узајамних осмијеха Шмита са Драшком Станивуковићем, Јеленом Тривић, Ненадом Вуковићем. То су они који су заједно са СДС-ом и Вукановићем тражили да Шмит смијени Милорада Додика са мјеста предсједника Републике Српске. Они су подржали срамотни и антицивилизацијски „Шмитов закон“ по коме је судила Сена Узуновић, отворено говорећи да је то ствар Милорада Додика и да се он сам бори с тим. Није Додик сам, јер уз њега стоје српски бирачи у изборним побједама дванаест пута узастопно.

Други упечатљив примјер: незаборавно обраћање Младена Иванића тада „српског“ члана Предсједништва БиХ изабраног удруженим гласовима СДС-а, ПДП-а и свих бошњачких странака за кога су отворено агитовали. На скупу младежи СДА у Зеници, бази муџахедина за вријеме крвавог грађанског рата у БиХ, Иванић се осјећао као међу својима, изговарајући – ја сам учествовао у преносу надлежности на БиХ за правосуђе, војску, ПДВ, царине, обавјештајну службу, а то су најважније државне надлежности. Уз Иванића у Предсједништву БиХ, Бошњаци су у Савјет министара инсталирали Игора Црнатка да заједно са Иванићем буде заговорник НАТО пакта и оцрњивања власти Републике Српске.

ОДГОВОРНОСТ НАРОДА

Слобода је за сваки народ исувише важна ријеч, да би се са њом поигравали разни бјелосвјетски хохштаплери потпомогнути домаћим извођачима прљавих радова.   Све ово је опомена, упозорење, аларм за Републику Српску и њену власт. Још више за српски народ који је био и остао жртва распада свијета из времена хладног рата. Зато на крају, опет Томас Ман: „Слобода, политички схваћено, прије свега јесте један морално-унутрашњи политички појам. Један народ који није у себи слободан и није пред самим собом одговоран, не заслужује ни спољашњу слободу; такав народ не може да говори о слободи, и кад користи ту звучну ријеч, онда је користи на погрешан начин“.